Неуромишићни блок код бубрежних болесника
Неуромишићни блок код бубрежних болесника намеће потребу и захтева употребу миорелаксаната са великим опрезом током анестезије јер је једним својим делом њихова употреба зависни од нивоа бубрежне екскреције и елиминације. У том смислу свако присуству погоршања бубрежне функције, захтева прилагођавање доза анестетичких медикамената у циљу превенције акумулације лека или његових активних метаболита.[1]
Патофизиологија[уреди | уреди извор]
Бубрежно оштећење може довести до продуженог трајања неуромишићног блока. Узимајући у обзир фармакокинетику сваког појединачног релаксанта то прологирање дејства може али не мора имати клиничку значај. Највећа опасност од продуженог блока може се јавити након ординирања панкурониума и векуронијума.[2] Зато ове препарате треба избегавати код болесника са бубрежним оштећењем.[3]
Фармакокинетичке карактеристике недеполаризирајућег мишићног релаксаната Векурониума® код болесника са нормалном и смањеном бубрежном функцијом.[2]
| Функција бубрега | Полуживот елиминације (х) | Клиренс (мл/кг/мин) | Волумен дистрибуције (L/кг) |
|---|---|---|---|
| Нормална | |||
| Смањена |
Тако нпр. рокуронијум је највећим делом зависан од метаболизма јетре а не бубрега , те се може применити код бубрежних болесника. Међутим након примене треба очекивати продужено трајање блока које не мора имати клиничког значаја. Употребу рокуронијума код ових болесника додатно пружа могућност алтернативне реверзије сугамадексом чија ефикасност није нарушена код болесника са бубрежним оштећењем.[4]
Препоруке и мере опреза[уреди | уреди извор]
Због специфчног фармакокинетског тока и јединственог метаболизма који је минимално зависан од бубрежне функције, релаксанти избора су свакако атракуријум [5] и цисатракуријум.[6]
Мониторинг неуромишићног блока треба примењивати код сваког болесника са бубрежним оштећењем без обзира на избор релаксанта и времена трајање хируршке интервенције. Нарочиту пажњу треба обратити и на мониторинг дубине блока током фазе одржавања хируршке релаксације када додатну дозу релаксанта треба преполовити и додавати након појаве другог одговора на стимулацију. Можда је још значајније мониторинигом пратити ниво блока током фазе опоравка.
Екстубацијс болесника не треба предузимати пре него што се вредности стимулације не досетигну однос од 0,9. Портабилни периферни нервни стимулатори који користе акцелеромиографју као методу квантифковања интензитета неуромишићног блока и широко су комерцијално доступни и једноставни за руковање, у сваком тренутку требају бити део обавезног мониторинга уролошких болесника са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом током анестезије.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Андерсон РЈ, Гамбертоглио ЈГ, Сцхиер РW. Цлиницал Усе оф Другс ин Ренал Фаилуре. Спрингелд, ИЛ, Цхарлес C. омас, 1976
- ^ а б Бенцини АФ, Сцаф АХЈ, Сохн YЈ, ет ал. Диспоситион анд уринарy еxцретион оф вецурониум бромиде ин анестхетизед патиентс wитх нормал ренал фунцтион ор ренал фаилуре. Анестх Аналг 1986;65:245-51.
- ^ Пресцот ЛФ. Мецханисмс оф ренал еxцретион оф другс (wитх специал референце то другс усед бy анаестхетистс). Бр Ј Анаестх 1972;44:246-9
- ^ Миллер РД, Агостон С, Бооиј ЛХДЈ, ет ал. Тхе цомпаративе потенцy анд пхармацодyнамицс оф панцурониум анд итс метаболитес ин анестхетизед ман. Ј Пхармацол Еxп ер 1978;207:539-43.
- ^ Фахеy МР, Рупп СМ, Фисхер ДМ, ет ал. Тхе пхармацокинетицс анд пхармацодyнамицс оф атрацуриум ин патиентс wитх анд wитхоут ренал фаилуре. Анестхесиологy 1984;61:699-702
- ^ Кисор ДФ,Сцхмитх ВД, Wаргин WА,Лиен ЦА, Орнстеин Е, Цоок ДР. Импортанце оф тхе орган-индепендент елиминатион оф цисатрацуриум. Анестх Аналг 1996;83:1065-71.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
