Неуротрансмитерски транспортер
Неуротрансмитерски транспортери су класа мембранских транспортних протеина који премоштавају ћелијске мембране неурона. Њихова примарна функција је пренос неуротрансмитера кроз мембране и усмеравање даљег транспорта до специфичних интрацелуларних локација. Постоји више од двадест типова неуротрансмитерских транспортера.[1]
Везикуларни транспортери преносе неуротрансмитере у синаптичке везицуле, чиме регулишу концентрације супстанци у њима.[2] Везикуларни транспортери се ослањају на протонски градијент формиран хидролизом аденозин трифосфата (АТП) да могли да обављају свој рад: в-АТПаза хидролизује АТП, узрокујући пренос протона у синаптичке везикле и креирајући протонски градијент. Затим истицање протона из везикула пружа енергију за унос неуротраспортера у везикуле.[3]
Неуротрансмитерски транспортер фреквентно користи електрохемијске градијенте који постоје на супротним странама ћелијских мембрана за извођење рада. На пример, поједини транспортери користе енергију прикупљену путем котранспорта, или симпорта, На+ јона да би пренели глутамат кроз мембране. Такви неуротранспортерски котранспортни системи су веома разноврсни. Недавни налази показују да су системи преузимања генерално селективни и да се асоцирају са специфичним неуротрансмитером.[4]
Нормално, транспортери у синаптичкој мембрани служе за уклањање неуротрансмитера из синаптичког прореза, чиме се спречава њихово дејство или се завршава сигнал. Међутим повремено транспортери могу да делују у реверзном смеру, при чему транспортују неуротрансмитере у синапсу, омогућавајући тим неуротрансмитерима да се вежу за своје рецепторе. Ово „невезикуларно отпуштање“ неуротрансмитера користе поједине ћелије, као што су амакрине ћелије у ретини, као нормалну форму ослобађања неуротрансмитера.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Иверсен L (2000). „Неуротрансмиттер транспортерс: фруитфул таргетс фор ЦНС друг дисцоверy”. Мол. Псyцхиатрy. 5 (4): 357—62. ПМИД 10889545. дои:10.1038/сј.мп.4000728.
- ^ Јохнсон Ј, Тиан Н, Цаywоод МС, Реимер РЈ, Едwардс РХ, Цопенхаген ДР (2003). „Весицулар неуротрансмиттер транспортер еxпрессион ин девелопинг постнатал родент ретина: ГАБА анд глyцине прецеде глутамате”. Ј. Неуросци. 23 (2): 518—29. ПМИД 12533612.
- ^ Ериц РК, Сцхwартз ЈХ, Јесселл ТМ (2000). Принциплес оф неурал сциенце (4тх изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. стр. 287. ИСБН 0-8385-7701-6.
- ^ Амара, Сусан Г.; Кухар, Мицхаел Ј. (1993). „Неуротрансмиттер Транспортерс:Рецент Прогресс”. Аннуал Ревиеw оф Неуросциенце. 16 (1): 73—93. дои:10.1146/аннурев.не.16.030193.000445.
- ^ Ериц РК, Сцхwартз ЈХ, Јесселл ТМ (2000). Принциплес оф неурал сциенце (4тх изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. стр. 295. ИСБН 0-8385-7701-6.
Спољашњее везе[уреди | уреди извор]
- Неуротрансмиттер+Транспортерс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- Цлеаринг Yоур Минд оф Неуротрансмиттерс: Фунцтионал Импацт оф Неуротрансмиттер Транспортер Гене Вариантс - а видеоцаст оф тхе лецтуре бy Рандy Блакелy, Пх.D., Вандербилт Университy. Парт оф НИХ Неуросциенце Семинар сериес. 450 Мб филе, .м4в формат.
- Тхе Блакелy Лаб - Лабораторy еxплоринг тхе молецулар басис фор неуротрансмиттер транспортер струцтуре, фунцтион анд регулатион.