Нинус Несторовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ninus Nestorović
Ninus Nestorović.JPG
Ninus Nestorović
Puno imeNinus Nestorović
Datum rođenja10. septembar 1965.
Mesto rođenjaSmederevska Palanka
 Србија
Najvažnija dela
Nagrade• VIB'-ova nagrada 2000.

Zlatna-kaciga logo.jpg Фестивал хумора и сатире „Златна кацига“

•Četiri Prve, jedna Druga i jedna Treća nagrada
na Čivijadi za najbolji aforizam

"Bijeli Pavle" za najboljeg aforističara na 5. crnogorskom festivalu humora i satire

"Dimitrije Frušić" po izboru "Udruzenja novinara Vojvodine"

2013. Zlatna plaketa za aforizam na 14. Medjunarodnom festivalu aforizma i karikature

"Vuk Gligorijević" 2013.

Najbolja knjiga aforizama 2014.

Naji Naaman 2015

• Nagrada za najboljeg aforističara u okviru "Letnjeg uličnog erskog kabarea" u Čajetini, 2016.

• Nagrada "Vuk Gligorijević" na Satira Festu 2018.

• Zlatna plaketa za aforizam - Strumica 2020. [1]
Zvanični veb-sajt
http://www.ninusaforizmi.wordpress.com

Нинус Несторовић, је новинар и сатиричар из Републике Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1965. године у Смедеревској Паланци. Живи и ради у Новом Саду. Члан је Друштва књижевника Војводине, где је и председник Секције хумориста и сатиричара. Његови афоризми су превођени на: италијнски, пољски, шпански, енглески, словеначки, бугарски, македонски, руски, чешки, баскијски, мађарски, румунски и немачки језик. Заступљен је у антологијама српског афоризма, које су преведене и објављене у Италији, Баскији, Пољској, Словенији, Румунији и Русији.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Објавио је шест књига афоризама:

  • Изгужване мисли
  • Сизифе, Србине!
  • Нераскидива веза
  • Војна тајна
  • Ћути и пливај
  • Боже, упрости нам [2]
  • приредио Антологију новосадског афоризма Печат времена

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је више значајних награда:

  • ВИБ-ове награде коју додељује лист "Политика"
  • Златне кациге на Међународном фестивалу хумора и сатире у Крушевцу
  • Четири прве, једна друга и једна трећа награда за афоризам на Чивијади у Шапцу
  • Награде "Бијели Павле" за најбољег афористичара на 5. црногорском фестивалу хумора и сатире у Даниловграду
  • Награде "Димитрије Фрушић" коју додељује Друштво новинара Војводине (ДНВ), Нови Сад
  • Златне плакете за афоризам на 14. Међународном фестивалу афоризма и карикатуре - Струмица 2013.
  • Награде "Вук Глигоријевић" на 11. Сатира-фесту (2013)
  • Најбоља књига афоризама 2014.
  • Награда Наџи Наман 2015.
  • Награда за најбољег афористичара у оквиру "Летњег уличног ерског кабареа" у Чајетини, 2016.
  • Награда за најбоље афоризме - "Чивијада" 2017.
  • Награда "Вук Глигоријевић" на 16. Сатира Фесту (2018.)
  • Награда за најбоље афоризме - "Чивијада" 2019.
  • Златна плакета за афоризам на 21. Међународном фестивалу афоризма и карикатуре - Струмица 2020.

Рецензије[уреди | уреди извор]

Милан Тодоров, сатиричар:

Афоризми Нинуса Несторовића имају један нови, модеран и шармантан, рекао бих, мангупско велеградски приступ озбиљним друштвеним темама. Управо та неконвенционалност на којој Несторовић вероватно несвесно инсистира, чини га препознатљивим и популарним писцем. Не би требало занемарити ни његов изражени смисао за естрадно казивање афоризама (исто као и Чотрићев) који доприноси популаризацији врсте. Уосталом, својевремено је тако млади Матија Бећковић харао београдским књижевним митинзима популаришући лирику сатиричне провенијенције и то са огромним успехом. Афористичари морају данас да користе јавне књижевне вечери да би пробили глуви зид бирократских структура у књижевној критици и форумима који издвајају новац за музику, рецимо, а за афоризам ништа. Афоризам је, најзад, најпријемчивији вид књижевног обраћања свету у доба Интернета и несташице времена.

Петар Пеца Поповић:

„...Неки дан дођох до нових умотворина Нинуса Несторовића. Дужност ми налаже да неке од њих поделим са читаоцима ове рубрике. Заслужују . Један је од жонглера асоцијација и колажирања цитата који се не устручавају да испоље своју духовитост као ангажман. Таква интелектуална проницљивост, вишеслојно значење и поруке, лепота стила и волшебна даровитост... то је збирка пажљиво редигованих микроромана. I даље бравурозан по питању каламбура, Нинус својим афоризмима оставља мисаони траг посвећен парадоксима савременог живота. Оригинално и снажно књижевно дело као синтеза литературе и филозофије. Све што Нинус ради само је мала кап у океану нашег пораза. Али, океан би без те капи био компликованији за бродоломнике. Јесте да нас тај покер (Кесић, Жанетић, Љубичић, Петровић и Ивановић) уредно разгаљује на телевизији, али се не смеју губити из вида ни мајстори из Баљковог ешалона. У земљи где свака врста власти поприма форму бајне егзистенције, ваља имати увид у исписе „заоштрених пера“ као начина неслагања и немирења са примећеним „нелогичностима“ таквог друштва и успостављене несносне стварности...“ [3]

Едвард Јукић, новинар:

Нинус Несторовић није од оних аутора који плене заводљивим реченицама које маме смех. Његови афоризми су опори, подсећају на ратове деведесетих, почињене злочине, неограничену власт вођа у тоталитарном друштву, распад морала, сиромашење средњег слоја, корумпираност политичара, свеприсутну глупост и лицемерје... [4]

Ненад Мандић, новинар:

Кад неко почне да пегла изгужване мисли и прогласи Сизифа Србином, сигурно чува неку војну тајну, па самим тим долази у нераскидиву везу са улицом и почне да мисли о себи да је краљ. Иако прва реченица делује неповезано, искошене речи одају дела новинара и афористичара Нинуса Несторовића. Човек је захваљујући ефикасним, духовитим реченицама добио најзначајније награде и један је од најцењенијих ликова из Београдског афористичарског круга. Кад Нинус напише афоризам, нема милости! Храбар је, нема шта! Ваљда зато на његовом сајту лепо пише:“Читате на сопствену одговорност!“ [5]

Рајко Двизац, писац и новинар:

Нинуса Несторовића познајем од почетка његовог стварлаштва. Од оних првих, пробних балона као афористичрара. О њему могу да говорим само из срца, јер одавно је у њега ушао својим талентом,,знањем, вештином баратања тешких и лаких рећи...Његовим бритким пером. Успевао је свих ових година да ескивира замке лажне патетике и сервилности. Увек се трудио да погађа мету право у центар. и - погађао је стотину пута. Прецизно до бола, јасно и неписменима. Нажалост, код нас се Добри и Квалитетни људи ретко јавно хвале...А Нинус Несторовић заслужује и више од речи хвале, од папирне захвалнице. Његови афоризми су светло у тунелу времена у коме живи и ствара. Или народски речено: - Пријају као расол после свакодневног медијског мамурлука...Буде оне који још увек могу да се пробуде. Честитам му на томе. Нека само тако настави...Без увијања ћу јавно рећи и ово: - Нинус Несторовић је Печат овог времена. Будућност ће показати да сам био у праву

Предраг Поповић, новинар:

Ако је афоризам „дриблинг духа на малом простору“, онда је Нинус Несторовић српски Марадона. На свом сајту, Нинус упозорава конзументе његових дела да их читају „на властиту одговорност“. Чак и они који нису имали прилике да се суоче са његовом сатиром, лако ће у њој препознати и себе и своје друштвено окружење… [6]

Професор др. Ратко Божовић :

„Што се афоризма и интелигенције тиче, баш као и недвосмислености афоризма, то се у највећој мери односи и на сатирично стваралаштво Нинуса Несторовића. Његова иронична смеховитост припада оној врсти хумора коју је Оскар Вајлд ближе одредио као „интелект док шврља“. [7]

Дивна Бијелић:

Свака част Нинусу Несторовићу! Његови афоризми изразито осликавају баш све животне прилике у нашој земљи. На најсуровији начин, као што је и сам живот овде суров.

Милан Бештић предговор за књигу „Изгужване мисли“

…Бројни су Несторовићеви афоризми вредни пажње и анализе, како по тематској обухватности, тако и по нивоу стила. Успешан је у уочавању парадокса који сам предмет афористичарског уобличавања у себи носи, али и у употреби реторичких стилских средстава којима се постиже парадокс у изразу, што исказу даје уметнички облик. [8]

Раде Јовановић предговор за књигу „Нераскидива веза“

Очигледно је да је Нинусова трећа књига срећа за српску сатиру и афористику и изузетан поклон за бројну читалачку публику и поклонике ове литературе. Мада ауторова срећа неће бити комплетна док не доживи да му се и сопствени народ, не Сизифофски, угура, већ достојанствено и господски ушета у Европу и у трећи миленијум, макар по цену да афористичар Нинус остане без посла. (Вероватно истовремено кад и Сизиф заврши свој посао!).

Међутим, плашимо се, васпитно-образовни ефекат Нинусове НЕРАСКИДИВЕ ВЕЗЕ биће, на жалост, још једна потврда старе истине нашег народа: „Паметнима не вреди причати (нити писати). Они све разумеју!“ Остали Срби су у „нераскидивој вези“ са небеском Србијом. [9]

Слободан Симић - предговор за књигу „Војна тајна“

Нинус – име и заштитни знак. Име – нашег афористичара из прве поставе Београдског афористичког круга. Заштитни знак – доброг, вештог и квалитетно написаног сатиричног афоризма. А заштитни знак није лако направити. Почело је то од прве Нинусове књиге „Изгужване мисли“ из 1997. године, где је најавио таленат, преко одличне и квалитетне „Сизифе, Србине“ из 1999. године, после које је уследила и Вибова награда 2000. године, до најбољих „Нераскидивих веза“ из 2003. године која је потврдила исказани квалитет и увела афористичара у друштво најбољих. Кроз ту кратку, за афористичара прекратку историју од само шест година, могао се пратити рапидни развој и напредак надареног писца. Израженог нерва за сатиру и сатирично, он је „из свих оружја“ распалио по глупости, лицемерју и хипокризији на сваком кораку и у сваком појавном облику. Посебно му се мора одати признање за изузетну литерарну и личну храброст, јер је своје најоштрије, најубојитије и најкритичније афоризме писао и објављивао у времену мрака и ратова, када су разум и поштење, заједно са многим разумним и поштеним људима, били прогнани далеко од овог говорног подручја. [10]

Витомир Вита Теофиловић :

...Нинус критикује појаве помоћу њихових маскираних пукотина у смислу и значењу, лажном сликом њихових садржаја и вредности. Примењује источњачке борилачке вештине – користи енергију противника као своју. То је најефикаснији начин деструкције бесмисла – показати му ружноћу и злобу изнутра....

...Његову поетику можемо најкраће сликовито представити као плес ишчашених идиома и синтагми, као бал вампира на концерту анахроних митологема и фантазама које је модеран свет одавно сместио у музеј. Но, утешно је што „Наша рђа има златан сјај.“

Бојан Рајевић:

Слојевитост у Несторовићевим афоризмима се остварује синтезом микроконтекста који су имплицитни свакој ријечи, а нарочито оним које афористичар препозна као семантички потентне, а утисак је да је одличан афористичар, какав Несторовић несумњиво јесте, у стању да сваку ријеч таквом учини и да потом примијени и прошири својства која је уочио као садржана у ријечи и унапријед дата. [11]

Владимир Драмићанин

Нинус Несторовић тачно зна о чему пише, зна како да се приближи мети, мада каткад циља са безбедне раздаљине, аристократским стилом. Једном речју, он је искусан, прекаљени писац, а то његово лично емпиријско искуство, сатиричара, хумористе, али и великог мислиоца и та црта позитивног лудила, чине га потпуно другачијим и невероватно аутентичним. Готово сам убеђен да је Нинус Несторовић можда и једини хумориста који је својим стилом писања и начином промишљања, најближи самом себи – потпуно је оригиналан, често не шкртари на речима, за њега не постоје правила – како треба писати, коју форму треба пратити или којој цркви се приклонити, и у томе је доследан. Зато и тврдим да је помало луд, а то његово позитивно лудило је управо оно што га издваја од већине писаца кратких, а по могућству критичко-духовитих мисли – све може да се научи, али тај позитивни нервни дисбаланс, или имаш, или немаш! [12]

Миодраг Стошић

Крајем осамдесетих, афоризам напушта лирски и шармантни радовићевски шињел и све више се наслања на јака плећа Бране Црнчевића. Надолазеће деведесете су најзад породиле савремени српски афоризам, и то без епидуралне ињекције. Тај афоризам излеће брзо али дуго путује. Духовит је али није смешан. Смејући се, не хватате се за стомак већ за главу. Он иде главом у зид и остаје на том зиду као парола, графит и као крик понижених и увређених. Укратко, то су они афоризми које пише Нинус Несторовић. [13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Доделени наградите од Меѓународниот фестивал на карикатура и афоризам”. МИА (на језику: македонски). 
  2. ^ Боже, упрости нам. www.дан.цо.ме. 
  3. ^ Поповић, Петар (26. 5. 2019). „Увек нам остаје осмех”. Блиц (7997): 25. 
  4. ^ Јукић, Едвард (29. 10. 2009). „Треба бити луд и упоран”. ПАНЧЕВАЧКИ ПРЕС (89). 
  5. ^ Мандић, Ненад (4. 9. 2009). „Изгужване мисли”. Сингидунум wееклy (109): 26. 
  6. ^ Поповић, Предраг (3. 2. 2009). „Србија је и даље партијска држава”. Правда (790): 21. 
  7. ^ Божовић, Ратко (2007). Од Страдије до Страдије. Стyлос. стр. 285. 
  8. ^ Несторовић, Нинус (1997). Изгужване мисли. Чигоја штампа. стр. 3. 
  9. ^ Несторовић, Нинус (2003). Нераскидива веза. Невкош. стр. 92. 
  10. ^ Несторовић, Нинус (2006). Војна тајна. Алма. стр. 121. 
  11. ^ Несторовић, Нинус (2014). Ћути и пливај. Артија Куа. 
  12. ^ Несторовић, Нинус (2014). Ћути и пливај. Артија Куа. 
  13. ^ Несторовић, Нинус (2014). Ћути и пливај. Артија Куа. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]