Обућа Бата

С Википедије, слободне енциклопедије
Бата
приватна компанија
Делатностмалопродаја, производња
Основано24. август 1894.
Злин,
 Чешка
ОснивачиТомаш Батја
СедиштеЛозана,
  Швајцарска
Руководиоци
Цристопхер Кирк
(председавајући)
Производиобућа, одећа, аксесоар
Веб-сајтwww.bata.com

Ципеле Бата (енгл. Bata Shoes, чеш. Baťovy závody) је име велике, некада породичне обућарске фабрике, коју је основао чувени предратни чешки индустријалац Томаш Батја (чеш. Tomáš Baťa).

Данас је Бата огромна мултинационала фирма, са седиштем у Швајцарској у Лозани. Запошљава преко 40 000 људи и делује у 68 земаља, на свим континентима осим Аустралије. Има производњу у 26 земаља. Од оснивање је продала 14 милијарди пари обуће. Делује преко 4 дивизије:

  • Bata Europe,
  • Bata Asia Pacific-Africa,
  • Bata Latin America и
  • Bata North America

Историја фабрике[уреди | уреди извор]

Пре II светског рата[уреди | уреди извор]

  • 1894. Томаш Батја са своја три брата и 3 радника покренуо је малу производњу ципела.
  • 1900. фирма је јавно друштво и већ запошљава 50 радника.
  • 1908. једини власник постаје Томаш Батја.

Почетком I светског рата, фирма има 400 запослених, а 1925. већ 5200 људи. 1924. уведена је континуална производња са траспортером са слободним падом, а 1928. производња на траци. Производња се повећала за 3/4, а број запослених само за 35%. Године 1928. осниване су прве филијале у иностранству, 1930. је уведено 40-часовно радно време. 1931. је промењен правни облик предузећа у акционарско друштво, Бата је имао све акције.

I након смрти Томаша Батје 1932. године, фирма се шири и проширује области свој деловања на производњу пнеуматика, техничке гуме, вештачких влакана, играчака, машина алатљика, машина за шивење, авиона, бицикала, итд. Концерн има и грађевинску производњу и осигуравајуће друштво Атлас. Концерн је 1938. године имао и 63 инострана друштва, сопствену железничку пругу, туристичку агенцију, превозничко предузеће, робне куће, продавнице (око 8 хиљада продавница у Чешкој и више од 8 хиљада у иностранству), стамбени фонд, сопствена поља и шуме. Концерн је запошљавао више од 67 000 радника, од тога више од 25 000 у иностранству.

Занимљиво је да је једна од фабрика Батиног концерна била и некада чувена југословенска фабрика обуће Борово, у оно време Бата-Борово. Основана 1931. године и око је формирало Борово насеље, данас градска четврт у Вуковару.[1]

Послератни период[уреди | уреди извор]

Фабрике у Чехословачкој су национализоване, а остатак је наставио да функционише.

После пада Берлинског зида[уреди | уреди извор]

Након Плишане револуције у Чехословачкој 1989. године фабрике у Чешкој поново се припајају концерну. Бата сада у Чешкој делује под именом Баťа а.с.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ХНК Борово: Борово насеље, приступ 25. фебруар 2013”. Архивирано из оригинала на датум 05. 12. 2012. Приступљено 25. 02. 2013. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]