Октил ацетат
| |
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Oktil acetat
| |
| Други називи
Октил етаноат
н-Октил ацетат | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.003.581 |
| RTECS | АЈ1400000 |
| |
| Својства | |
| C10H20O2 | |
| Моларна маса | 172,27 g/mol |
| Агрегатно стање | безбојна течнсот |
| Густина | 0,87 g/cm3[3] |
| Тачка топљења | −38 °C (−36 °F; 235 K) |
| Тачка кључања | 211 °C (412 °F; 484 K) |
| практично је нерастворан[3] | |
| Растворљивост у октанол | Растворан је |
| Индекс рефракције (nD) | 1,418-1,421 |
| Опасности | |
| НФПА 704 | |
| Тачка паљења | 83 C[3] |
| Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ): | |
ЛД50 (ЛД50)
|
3000 mg/kg (орално, пацов)[4] 5000 мг/кг (дермал, раббит)}-[4] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Октил ацетат, или октил етаноат, је естар који се формира из октанола (октил алкохола) и сирћетне киселине.
Октил ацетат се може синтетисати реакцијом кондензације:
Употреба[уреди | уреди извор]
Октил ацетат има мирис воћа, те се корист као основа за вештачке укусе и парфеме. Он се такође користи као растварач за нитроцелулозу, воскове, уља и неке смоле.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д Record in the GESTIS Substance Database from the IFA
- ^ а б -{Фоод анд Цосметицс Тоxицологy. Вол. 12, Пг. 815, 1974
