Октил ацетат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Октил ацетат
Оцтyл ацетате
Називи
ИУПАЦ назив
Октил ацетат
Други називи
Октил етаноат
н-Октил ацетат
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.003.581
RTECS АЈ1400000
Својства
C10Х20О2
Моларна маса 172,27 g/mol
Агрегатно стање безбојна течнсот
Густина 0,87 g/cm3[3]
Тачка топљења −38 °Ц (−36 °Ф; 235 К)
Тачка кључања 211 °Ц (412 °Ф; 484 К)
практично је нерастворан[3]
Растворљивост у октанол Растворан је
Индекс рефракције (nD) 1,418-1,421
Опасности
Тачка паљења 83 C[3]
Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ):
ЛД50 (ЛД50)
3000 mg/kg (орално, пацов)[4]
5000 мг/кг (дермал, раббит)}-[4]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Октил ацетат, или октил етаноат, је естар који се формира из октанола (октил алкохола) и сирћетне киселине.

Октил ацетат се може синтетисати реакцијом кондензације:

C8H17OH + CH3COOH → C10H20O2 + H2O

Употреба[уреди]

Октил ацетат има мирис воћа, те се корист као основа за вештачке укусе и парфеме. Он се такође користи као растварач за нитроцелулозу, воскове, уља и неке смоле.

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Record in the GESTIS Substance Database from the IFA
  4. 4,0 4,1 -{Фоод анд Цосметицс Тоxицологy. Вол. 12, Пг. 815, 1974

Спољашње везе[уреди]