Олга Корбут

С Википедије, слободне енциклопедије

Олга Корбут
Корбут ц. 1972
Корбут око 1972. године
Име по рођењуОлга Валентиновна Корбут
Датум рођења(1955-05-16)16. мај 1955.
Место рођењаГродно, Белоруска ССР
 Совјетски Савез
ПребивалиштеБелорусија
Држављанствобелоруско
Занимањегимнастичарка
ОрганизацијаСовјетска армија Гродно[1]
Висина150 цм[2]
Тежина38 кг[2]
Олга Корбут на Олимпијади 1972. на азербејџанској поштанској марки

Олга Валентиновна Корбут[нб 1] (борн 16 Маy 1955) бивша је гимнастичарка која се такмичила за Совјетски савез. С надимком „Врабац из Минска”, она је освојила је четири златне и две сребрне медаље на Летњим олимпијским играма, на којима се такмичила 1972. и 1976. за совјетску екипу,[1] и била је инаугурални покретач Међународне гимнастичке дворане славних 1988. године.

Док се Корбутова повукла из гимнастике 1977. у својој 22 години, што се сматрало младим за гимнастичаре тог раздобља,[3] њен утицај и наслеђе у гимнастици био је далекосежан.[4] Олимпијски наступи Корбутове из 1972. године увелико се сматрају редефинисањем гимнастике, мењањем спорта од наглашавања балета и елеганције до акробатике, као и промена популарног мишљења о гимнастици од маргиналног спорта до једног од најпопуларнијих спортова на свету.[3]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Корбутова је рођена у Гродну од оца Валентина и мајке Валентине Корбут. Након Другог светског рата, породица се преселила у Гродно из Дубњакија[5] (малог града у близини Калинкавичија). Почела је да тренира са 8 година, а у 9. години је уписана у Белоруску спортску школу на челу са тренером Реналдом Книшом. Ту је Корбутову прво тренирала Јелена Волчецкаја, освајачица златне олимпијске медаље (1964),[3] али је пребачена у Книшову групу годину дана касније. Он ју је у почетку сматрао „лењом и каприциозном”, али је такође видео потенцијал у њеном великом таленту, необично савитљивој кичми и харизми.[3] С њим је научила тешко уназадно превртање преко главе на балансној греди. То је дебитовала на такмичењу у СССР-у 1969. Исте године, Корбут је извршила преокрет уназад са хватањем на асиметричном разбоју. То је први такав потез који је икад извела жена на разбоју.

Заузела је пето место на свом првом такмичењу на шампионату СССР-а 1969, где јој је било дозвољено да се такмичи као 15-годишњакиња.[3] Следеће године је освојила златну медаљу у прескоку.

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

На Летњим олимпијским играма 1972. године у Минхену, акробацитика Корбутове и отворена гимнастика на високом нивоу донели су јој велику славу. До данашњег дана су још увек веома популарни стражњи потисак и Корбутов флип (светски шампион Фан Је је 2003. године извела обе у свом наступу).

Током Олимпијских игара Корбутова је била један од свеукупних фаворита након свог динамичног наступа у тимској конкуренцији; међутим, направила је три пропуста у својој изведби на греди те је титула отишла њеној колегиници из руског тима Људмили Туришчевој. Упркос тога, Корбутова је освојила три златне медаље за наступе на греди, партеру и екипном такмичењу. У једном од најспорнијих финиша свих времена, узела је сребрну медаљу на двовисинском разбоју. Корбутов први покушај у њеној рутини на двовисинском разбоју био је нарушен са неколико грешака које су скоро окончале њене шансе за освајање свеукупне златне медаље. Сутрадан је Корбутова поновила исту рутину у финалу турнира, овог пут успешно. Након што су монитори приказали оцену од 9,8, публика је почела да звижди и извикује вулгарне огорчене примедбе судијама, сматрајући да је њен резултат пренизак. То се трајало неколико минута, али судије су одбиле да промене њен резултат.[3]

Корбут је најпознатија по рутинама на двовисинском разбоју и греди, као и по својим харизматичним наступима који су очаравали публику.[4]

Пензионисање и живот после Олимпијаде[уреди | уреди извор]

Корбутова је 1977. године дипломирала на Педагошком институту у Гродно, постала наставник,[3] и након тога се повукла са такмичења у гимнастици. Удала се за Леонида Борткевича, који је био члан белоруског народног бенда Песнијари. Пар је имао сина Ричарда, рођеног 1979. Корбут је 1988. године била прва гимнастичарка која је примљена у Међународну гимнастичку галерију славних.[6]

Године 1991, она и њена породица су емигрирали у Сједињене Државе, јер су били забринути због последица катастрофе у Чернобиљу на Белорусију. Настанили су се у Њу Џерсију, где је предавала гимнастику.[7] Две године касније преселили су се у Џорџију, САД, где је наставила да ради као тренер. Корбут и Борткевич су се развели 2000. године;[8] она је исте године постала натурализована држављанка САД.[9][10] Године 2002. Корбут се преселио у Скотсдејл, Аризона, да би постао главни тренер у Скотсдејлске гимнастике. Корбутова се суочио са Дарвом Конгер у епизоди Целебритy Боxинг која је емитована 22. маја 2002. Конгер је победила једногласном одлуком.[11] Корбут живи у Скотсдејлу, Аризона.[12][13] Сада ради са приватним ученицима гимнастике и бави се мотивационим говором.[14]

Корбут је отпутовала у Лондон на Летње олимпијске игре 2012. Гледала је гимнастичка такмичења у Нортх Гринвич Арени, дајући коментаре путем Твитера и Фејсбука..[4] Током Олимпијских игара Краљевска опера је била домаћин изложбе коју је креирала са Олимпијским музејом у Лозани, Швајцарска, под називом Олимпијско путовање, прича о играма.[15] Поред историјских артефаката, на изложби су представљене личне приче 16 освајача олимпијских медаља, укључујући Корбут. Корбутова је прославила 40. годишњицу својих олимпијских победа наступом на изложби 3. августа.[16] Рекла је „Нисам ово ни очекивала. Тако ми је част што сам овде.”[17]

Године 2017, Корбут је продала своје олимпијске медаље из 1972. и 1976. године (укључујући два злата и сребро са Олимпијских игара у Минхену) за 333.500 долара на Аукцијама наслеђа.[18][19][20][21]

Године 1999, проговорила је о наводном сексуалном нападу и силовању које је претрпела од стране свог тренера Реналда Книша, што је он негирао. Касније 2018. године, Корбут се појавила у ТВ емисији у којој је поново проговорила о неколико инцидената у којима је тврдила да ју је њен тренер сексуално напао. Као резултат тога што је Корбут јавно говорила, неколико других гимнастичарки које су такође тренирале под Книшом говорило је о сличним инцидентима као што је Корбутова наводила.[22]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

После Олимпијског такмичења 1972. срела се и са председником Сједињених Држава Ричардом Никсоном у Белој кући. Корбут је о састанку рекла: „Рекао ми је да је мој наступ у Минхену учинио више за смањење политичких тензија током Хладног рата између наше две земље него што су амбасаде могле да ураде за пет година.“[23] Поред тога што је у великој мери промовисала гимнастику широм света, она је такође допринела значајној промени у стилу самог спорта. Пре 1972. године, спортисти су углавном били старији и фокус је био на елеганцији, а не на акробацијама.[8] У деценији након Корбутовог олимпијског дебија, нагласак је обрнут.[3] Корбутова је на Олимпијским играма 1972. године, са златном медаљом, са 4 фт 11 ин (1,50 м) и 82 лб (37 кг), представљала пример намерног и сврсисходног тренда према мањим женама у спорту.[24]

Њено олимпијско достигнуће 1972. донело јој је звање ББЦ-јеве спортске личности године и АБЦ-јеву Wиде Wорлд оф Спортс титулу атлете године.[25] У британској анкети коју је спровео Канал 4 2002. године, јавност је изгласала да „Олга Корбут шармира свет“. Њен олимпијски наступ је на 46. месту на списку 100 највећих спортских тренутака.[26]

Својим приказом умећа и грациозности Корбут и Команечи донеле су невиђену популарност овом спорту почетком и средином 1970-их,[27][28] атрибути који се данас сматрају изгубљеном вештином у гимнастици са атлетизмом који има предност.[27]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ белоруски. Во́льга Валянці́наўна Ко́рбут, Волха Валанцинаŭна Корбут; рус. Ольга Валентиновна Корбут

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Olga Korbut. Sports Reference
  2. ^ а б в Thomas, David (27. 7. 2012). „Legends who fell to earth: Bankruptcy, shoplifting, adultery and disgrace. Which Olympians stayed on track – and which didn't?”. Daily Mail. Associated Newspapers. Приступљено 25. 9. 2014. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж Doyle, Paul (6. 7. 2012). „50 stunning Olympic moments No47: Olga Korbut redefines gymnastics”. The Guardian. 
  4. ^ а б в McCarthy, Brigid (24. 7. 2012). „40 Years Ago, Soviet Gymnast Olga Korbut Dazzled the World”. PRI's The World (Radio broadcast). 
  5. ^ „Варатын |”. www.knews.by (на језику: руски). Архивирано из оригинала 15. 10. 2017. г. Приступљено 15. 10. 2017. 
  6. ^ „Olga Korbut”. International Gymnastics Hall of Fame. Приступљено 14. 5. 2012. 
  7. ^ Longman, Jere (24. 4. 1991). „Olga Korbut, Now A Fearful Mother, Is Enlisting Aid For Chernobyl Victims”. The Philadelphia Inquirer. Приступљено 23. 7. 2013. 
  8. ^ а б Tennent, Callum (6. 8. 2012). „Olga Korbut: 'The Sparrow from Minsk' who changed gymnastics”. CNN. Приступљено 22. 7. 2013. 
  9. ^ Helene Elliot. „Taking a Tumble”. Los Angeles Times. Приступљено 15. 1. 2015. 
  10. ^ Ольга КОРБУТ: "Хотя я имею американское гражданство, душа у меня все равно осталась белорусской». novosti24.by (27 November 2012)
  11. ^ Sagert, Kelly Boyer; Overman, Steven J. (2006). Icons of Women's Sport. Greenwood. стр. 320. ISBN 0313385483. 
  12. ^ Olga Korbut Today Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2013). Olgakorbut.com (31 April 2012). Retrieved on 2020-07-18.
  13. ^ Davis, Kristina (15. 11. 2002). „A party for Olga's Kids. Korbut's program funds classes for children”. Arizona Republic. 
  14. ^ Smith, Christine (23. 7. 2012). „Olga Korbut: Golden girl of the 1972 Olympics looks back on her glory days”. The Daily Express. Приступљено 23. 7. 2013. 
  15. ^ „The Olympic Journey – Discover”. Royal Opera House. Приступљено 31. 7. 2013. 
  16. ^ Butler, Lottie (1. 8. 2012). „Legendary Olympic gymnast Olga Korbut at ROH: Olympic hero to meet visitors at The Olympic Journey”. Royal Opera House. Приступљено 31. 7. 2013. 
  17. ^ Korbut, Olga (3. 8. 2012). „Olga Korbut's Olympic Journey” (Video) (Interview). Интервју са Glen Levy. Time.com. Приступљено 22. 7. 2013. 
  18. ^ Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine: Olga Korbut (8. 12. 2017), OLGA KORBUT Trans World Sport, Приступљено 26. 3. 2018 
  19. ^ Советская гимнастка Корбут продала олимпийские медали с аукциона на общую сумму $230 тыс. tass.ru (27 February 2017)
  20. ^ „Former Soviet gymnast Olga Korbut sells Olympic medals to 'save her from hunger'”. Fox Sports. 28. 2. 2017. Приступљено 28. 2. 2017. 
  21. ^ Siemaszko, Corky. „Former Soviet Gymnast Olga Korbut Says Goodbye to Her Medals”. nbcnews.com. NBC News. Приступљено 2. 4. 2017. 
  22. ^ „#MeToo In Belarus: Ex-Teammates Bolster Korbut's Sexual-Assault Charges Against Coach”. Radio Free Europe. 16. 5. 2018. Приступљено 16. 5. 2018. 
  23. ^ Cousineau, Phil (2003). The Olympic Odyssey: Rekindling the True Spirit of the Great GamesНеопходна слободна регистрација. Quest Books. стр. 159. ISBN 0835608336. 
  24. ^ Howell, Colin D. (2001). Blood, Sweat, and Cheers: Sport and the Making of Modern CanadaНеопходна слободна регистрација. University of Toronto Press, Scholarly Publishing Division. стр. 122. ISBN 0802082483. 
  25. ^ „Wide World of Sports Athletes of the Year”. ESPN. Приступљено 24. 10. 2021. 
  26. ^ „100 Greatest Sporting Moments – Results”. London: Channel 4. 2002. Архивирано из оригинала 4. 2. 2002. г. Приступљено 8. 8. 2019. 
  27. ^ а б „Lost art: Powerhouse physiques winning out over spellbinding grace”. Herald Scotland. Приступљено 8. 1. 2022. „Unlike Nadia Comaneci and Olga Korbut, modern gymnasts such as Simone Biles are rewarded for their athleticism more than their artistry... the spellbinding artistry that not only gave the sport its name, but brought it global fame.” 
  28. ^ „Head over heels”. The Guardian. Приступљено 8. 1. 2022. „In the early to mid-70s, with ambassadors like Korbut and Comaneci, gymnastics was at its popular peak.” 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Olga Korbut na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Olga_Korbut&oldid=27676831”