Омега-3 масна киселина
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
n−3 масне киселине (ω−3 масне киселине, омега-3 масне киселине) су есенцијалне незасићене масне киселине са двоструком везом (C=C) почевши од трећег атома угљеника са краја угљениковог ланца.[1]
Есенцијалне масне киселине су молекули који се не могу синтетисати у људском телу али су витални за нормални метаболизам. Једна од две фамилије есенцијалних масних киселина су омега-3 масне киселине.
Угљенични ланац има два краја -- киселински (COOH) крај и метилни (CH3) крај. Локација прве двоструке везе се нумерише са метилног краја, који је такође познат као омега (ω) крај или n крај.
Прехрамбено важне n−3 масне киселине су α-линолеинска киселина (ALA), еикозапентаеноинска киселина (EPA), и докозахексаеноинска киселина (DHA), све од којих су полинезасићене.
Уобичајени извори n–3 масних киселина су рибље уље и нека биљна уља, као што су уља лана и алги.
Сисари не могу да синтетишу n−3 масне киселине, али имају ограничену способност формирања дуголанчаних n−3 масних киселина EPA (20 угљеника) и DHA (22 угљеника) из масне киселине ALA са осамнаест угљеника.
Хемија
[уреди | уреди извор]
N−3 масне киселине које су важне у људској физиологији су α-линолеинска киселина (18:3, n−3; ALA), еикозапентаеноинска киселина (20:5, n−3; EPA), и докозахексаеноинска киселина (22:6, n−3; DHA). Ове три полинезасићене киселине имају било 3, 5, или 6 двоструких веза у ланцу са 18, 20, или 22 угљеника, респективно. Као и код већине природних масних киселина, све двоструке везе су у цис-конфигурацији.
Јод се може додати на двоструке везе докозахексаеноинске и арахидонске киселине, чиме се формирају јодолипиди.[2][3][4][5]
Листа n−3 масних киселина
[уреди | уреди извор]Ова табела садржи неколико различитих имена уобичајених n−3 масних киселина нађених у природи.
| Уобичајено име | Липидно име | Хемијско име |
|---|---|---|
| Хексадекатриеноинска киселина (HTA) | 16:3 (n−3) | све-цис-7,10,13-хексадекатриеноинска киселина |
| α-линолеинска киселина (ALA) | 18:3 (n−3) | све-цис-9,12,15-оцтадецатриеноиц киселина |
| Стеаридонска киселина (SDA) | 18:4 (n−3) | све-цис-6,9,12,15-октадекатетраеноинска киселина |
| Еикозатриеноинска киселина (ETE) | 20:3 (n−3) | све-цис-11,14,17-еикозатриеноинска киселина |
| Еикозатетраеноинска киселина (ETA) | 20:4 (n−3) | све-цис-8,11,14,17-еикозатетраеноинска киселина |
| Еикозапентаеноинска киселина (EPA) | 20:5 (n−3) | све-цис-5,8,11,14,17-еикозапентаеноинска киселина |
| Хенеикозапентаеноинска киселина (HPA) | 21:5 (n−3) | све-цис-6,9,12,15,18-хенеикозапентаеноинска киселина |
| Докозапентаеноинска киселина (DPA), Клупадонска киселина |
22:5 (n−3) | све-цис-7,10,13,16,19-докосапентаеноинска киселина |
| Докозахексаеноинска киселина (DHA) | 22:6 (n−3) | све-цис-4,7,10,13,16,19-докозахексаеноинска киселина |
| Тетракозапентаеноинска киселина | 24:5 (n−3) | све-цис-9,12,15,18,21-тетракозапентаеноинска киселина |
| Тетракозахексаеноинска киселина (Нисининска киселина) | 24:6 (n−3) | све-цис-6,9,12,15,18,21-тетракозахексаеноинска киселина |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Venturi S, Bégin ME (2010). „Thyroid Hormone, Iodine and Human Brain Evolution”. Ур.: Cunnane S, Stewart K. Environmental Influences on Human Brain Evolution. John Wiley & Sons. стр. 105–124. ISBN 978-0-470-45268-4.
- ^ Cocchi, M.; Venturi, S. (2000). „Iodide, antioxidant function and Omega-6 and Omega-3 fatty acids: a new hypothesis of a biochemical cooperation?”. Progress in Nutrition. 2: 15—19.
- ^ Ingenbleek, Y; Jung, L; Férard, G; Bordet, F; Goncalves, AM; Dechoux, L (1997). „Iodised rapeseed oil for eradication of severe endemic goitre”. Lancet. 350 (9090): 1542—5. PMID 9388412. doi:10.1016/S0140-6736(97)02427-6.
- ^ Ingenbleek, Y; Jung, L; Férard, G (2000). „Brassiodol: A new iodised oil for eradication of endemic goitre”. Journal of Trace Elements in Medicine and Biology. 13 (1): 85—96. doi:10.1002/(SICI)1520-670X(2000)13:1<85::AID-JTRA10>3.0.CO;2-E.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Bell, J.G.; MacKinlay, EE; Dick, JR; MacDonald, DJ; Boyle, RM; Glen, AC (2004). „Essential fatty acids and phospholipase A2 in autistic spectrum disorders”. Prostaglandins Leukot.Essent.Fatty Acids. 71 (4): 201—204. PMID 15301788. doi:10.1016/j.plefa.2004.03.008.
- Cunnane, SC (2006). „Survival of the fattest: the key to human brain evolution.”. Medécine/Sciences: M/S. 22 (6–7): 659—63. PMID 16828044. doi:10.1051/medsci/20062267659.
- Food and Nutrition Board, Institute of Medicine of the National Academies. MacRonutrients, Panel on (2005). Dietary Reference Intakes For Energy, Carbohydrate, Fiber, Fat, Fatty Acids, Cholesterol, Protein, and Amino Acids. National Academies Press. ISBN 0-309-08537-3.. Washington, DC: The National Academies Press. . хттп://неwтон.нап.еду/боокс/0309085373/хтмл/770.хтмл.}-[мртва веза]
- Hibbeln JR, Nieminen LR, Blasbalg TL, Riggs JA, Lands WE. „Healthy intakes of n−3 and n−6 fatty acids: estimations considering worldwide diversity”. Am J Clin Nutr. 83. 2006.(6 Suppl):1483S–1493S.
- -{Lands, William E.M. Fish, Omega-3 and Human Health. 2005. ISBN 1-893997-81-2.. Champaign. AOCS Press. —
- Ohara, K. (2007). „The n−3 polyunsaturated fatty acid/dopamine hypothesis of schizophrenia”. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry. 31 (2): 469—474. PMID 17184889. doi:10.1016/j.pnpbp.2006.11.013.
- Richardson, A.J.; Ross, M.A. (2000). „Fatty acid metabolism in neurodevelopmental disorder: a new perspective on associations between attention-deficit/hyperactivity disorder, dyslexia, dyspraxia and the autistic spectrum”. Prostaglandins Leukot.Essent.Fatty Acids. 63 (1–2): 1—9. PMID 10970706. doi:10.1054/plef.2000.0184.
- Robson, A. (2006). „Shellfish view of omega-3 and sustainable fisheries”. Nature. 444 (7122): 1002. Bibcode:2006Natur.444.1002R. doi:10.1038/4441002d.
- Robson, A. (2007). „Preventing the diseases of civilisation: shellfish, the omega-3:6 balance and human health” (PDF). Shellfish News. 23: 25—27. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2011. г. Приступљено 04. 09. 2011.
- Scher, J.; Pillinger, M. (2005). „15d-PGJ2: The anti-inflammatory prostaglandin?”. Clinical Immunology. 114 (2): 100—109. PMID 15639643. doi:10.1016/j.clim.2004.09.008.
- {cite book|last1=Tribole |first1=Evelyn |oclc=77520775|title=The Ultimate Omega-3 Diet|location=New York|publisher=McGraw-Hill|year=2007|isbn=978-0-07-146986-9}}
- Young, G.; Conquer, J (2005). „Omega-3 fatty acids and neuropsychiatric disorders”. Reprod.Nutr.Dev. 45 (1): 1—28. PMID 15865053. doi:10.1051/rnd:2005001.
- Allport, Susan. The Queen of Fats: Why Omega-3s Were Removed from the Western Diet and What We Can Do to Replace Them. University of California Press, September. . 2006. ISBN 978-0-520-24282-1 http://worldcat.org/search?q=The+Queen+of+Fats%3A+Why+Omega-3s+Were+Removed+from+the+Western+Diet+and+What+We+Can+Do+to+Replace+Them&qt=mozilla-search. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - Boyd, Hillary; Basant, Puri K. (2004). The Natural Way to Beat Depression: the groundbreaking discovery of EPA to change your life. London: Hodder and Stoughton. ISBN 0-340-82497-2. OCLC 59305855.
- Chow, Ching Kuang (2001). Fatty Acids in Foods and Their Health Implications. New York: Routledge Publishing. OCLC 25508943.
- -{Цловер, Цхарлес. Тхе Енд оф тхе Лине: Хоw оверфисхинг ис цхангинг тхе wорлд анд wхат wе еат. Ебурy Пресс, Лондон. Цловер, Цхарлес (2004). Тхе Енд оф тхе Лине: Хоw Оверфисхинг ис Цхангинг тхе Wорлд анд wхат Wе Еат. Ебурy. ИСБН 0-09-189780-7. ОЦЛЦ 67383509.. —
- Удо Ерасмус Фатс Тхат Хеал, Фатс Тхат Килл (3рд изд.).. Бурнабy (БЦ): Аливе Боокс; 1993.
- Смитхерс, Лоис. Тхе Фоод Индустрy'с Греед. Хоw Мислеадинг Лабелинг оф Омега-3 Фоодс Ундерминес Америцан Хеалтх.
- Столл, Андреw L. Тхе Омега-3 Цоннецтион. Симон & Сцхустер. Столл, Андреw L. (2001). Тхе Омега-3 Цоннецтион: Тхе Гроундбреакинг Омега-3 Антидепрессион Диет анд Браин Програм. Симон & Сцхустер. ИСБН 0-684-87138-6..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ДХА/ЕПА Омега-3 Институт
- Америчко удружење за срце: "Риба & омега-3 масне киселине"
- „Омега-3 масне киселине”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2008. г. Приступљено 04. 09. 2011.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
