Омега-3 масна киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Типови масти у храни
Види још

n−3 масне киселине (ω−3 масне киселине, омега-3 масне киселине) су есенцијалне незасићене масне киселине са двоструком везом (C=C) почевши од трећег атома угљеника са краја угљениковог ланца.[1]

Есенцијалне масне киселине су молекули који се не могу синтетисати у људском телу али су витални за нормални метаболизам. Једна од две фамилије есенцијалних масних киселина су омега-3 масне киселине.

Угљенични ланац има два краја -- киселински (COOH) крај и метилни (CH3) крај. Локација прве двоструке везе се нумерише са метилног краја, који је такође познат као омега (ω) крај или n крај.

Прехрамбено важне n−3 масне киселине су α-линолеинска киселина (ALA), еикозапентаеноинска киселина (EPA), и докозахексаеноинска киселина (DHA), све од којих су полинезасићене.

Уобичајени извори n–3 масних киселина су рибље уље и нека биљна уља, као што су уља лана и алги.

Сисари не могу да синтетишу n−3 масне киселине, али имају ограничену способност формирања дуголанчаних n−3 масних киселина EPA (20 угљеника) и DHA (22 угљеника) из масне киселине ALA са осамнаест угљеника.

Хемија[уреди | уреди извор]

Хемијска структура алфа-линолеинске киселине (ALA), есенцијалне n−3 масне киселине, (18:3Δ9c,12c,15c, што значи ланац са 18 угљеника и 3 двоструке везе на угљеницима нумерисаним 9, 12, и 15). Мада хемијска номенклатура одбројава са карбонилног угљеника (плава нумерација), физиолошка нотација почиње са n (ω) угљеника. Са n краја прва двострука веза се јавља као трећа угљеник-угљеник веза. n крај се скоро никад не мења током физиолошких трансформација у људском телу, јер је енергетски стабилнији.
Хемијска структура еикозапентаеноинске киселине (EPA).
Хемијска структура докозахексаеноинске киселине (DHA).

N−3 масне киселине које су важне у људској физиологији су α-линолеинска киселина (18:3, n−3; ALA), еикозапентаеноинска киселина (20:5, n−3; EPA), и докозахексаеноинска киселина (22:6, n−3; DHA). Ове три полинезасићене киселине имају било 3, 5, или 6 двоструких веза у ланцу са 18, 20, или 22 угљеника, респективно. Као и код већине природних масних киселина, све двоструке везе су у цис-конфигурацији.

Јод се може додати на двоструке везе докозахексаеноинске и арахидонске киселине, чиме се формирају јодолипиди.[2][3][4][5]

Листа n−3 масних киселина[уреди | уреди извор]

Ова табела садржи неколико различитих имена уобичајених n−3 масних киселина нађених у природи.

Уобичајено име Липидно име Хемијско име
Хексадекатриеноинска киселина (HTA) 16:3 (n−3) све-цис-7,10,13-хексадекатриеноинска киселина
α-линолеинска киселина (ALA) 18:3 (n−3) све-цис-9,12,15-оцтадецатриеноиц киселина
Стеаридонска киселина (SDA) 18:4 (n−3) све-цис-6,9,12,15-октадекатетраеноинска киселина
Еикозатриеноинска киселина (ETE) 20:3 (n−3) све-цис-11,14,17-еикозатриеноинска киселина
Еикозатетраеноинска киселина (ETA) 20:4 (n−3) све-цис-8,11,14,17-еикозатетраеноинска киселина
Еикозапентаеноинска киселина (EPA) 20:5 (n−3) све-цис-5,8,11,14,17-еикозапентаеноинска киселина
Хенеикозапентаеноинска киселина (HPA) 21:5 (n−3) све-цис-6,9,12,15,18-хенеикозапентаеноинска киселина
Докозапентаеноинска киселина (DPA),
Клупадонска киселина
22:5 (n−3) све-цис-7,10,13,16,19-докосапентаеноинска киселина
Докозахексаеноинска киселина (DHA) 22:6 (n−3) све-цис-4,7,10,13,16,19-докозахексаеноинска киселина
Тетракозапентаеноинска киселина 24:5 (n−3) све-цис-9,12,15,18,21-тетракозапентаеноинска киселина
Тетракозахексаеноинска киселина (Нисининска киселина) 24:6 (n−3) све-цис-6,9,12,15,18,21-тетракозахексаеноинска киселина

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181. 
  2. ^ Venturi S, Bégin ME (2010). „Thyroid Hormone, Iodine and Human Brain Evolution”. Ур.: Cunnane S, Stewart K. Environmental Influences on Human Brain Evolution. John Wiley & Sons. стр. 105–124. ISBN 978-0-470-45268-4. 
  3. ^ Cocchi, M.; Venturi, S. (2000). „Iodide, antioxidant function and Omega-6 and Omega-3 fatty acids: a new hypothesis of a biochemical cooperation?”. Progress in Nutrition. 2: 15—19. 
  4. ^ Ingenbleek, Y; Jung, L; Férard, G; Bordet, F; Goncalves, AM; Dechoux, L (1997). „Iodised rapeseed oil for eradication of severe endemic goitre”. Lancet. 350 (9090): 1542—5. PMID 9388412. doi:10.1016/S0140-6736(97)02427-6. 
  5. ^ Ingenbleek, Y; Jung, L; Férard, G (2000). „Brassiodol: A new iodised oil for eradication of endemic goitre”. Journal of Trace Elements in Medicine and Biology. 13 (1): 85—96. doi:10.1002/(SICI)1520-670X(2000)13:1<85::AID-JTRA10>3.0.CO;2-E. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]