Омега-3 масна киселина
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
n−3 масне киселине (ω−3 масне киселине, омега-3 масне киселине) су есенцијалне незасићене масне киселине са двоструком везом (C=C) почевши од трећег атома угљеника са краја угљениковог ланца.[1]
Есенцијалне масне киселине су молекули који се не могу синтетисати у људском телу али су витални за нормални метаболизам. Једна од две фамилије есенцијалних масних киселина су омега-3 масне киселине.
Угљенични ланац има два краја -- киселински (COOH) крај и метилни (CH3) крај. Локација прве двоструке везе се нумерише са метилног краја, који је такође познат као омега (ω) крај или n крај.
Прехрамбено важне n−3 масне киселине су α-линолеинска киселина (ALA), еикозапентаеноинска киселина (EPA), и докозахексаеноинска киселина (DHA), све од којих су полинезасићене.
Уобичајени извори n–3 масних киселина су рибље уље и нека биљна уља, као што су уља лана и алги.
Сисари не могу да синтетишу n−3 масне киселине, али имају ограничену способност формирања дуголанчаних n−3 масних киселина EPA (20 угљеника) и DHA (22 угљеника) из масне киселине ALA са осамнаест угљеника.
Хемија[уреди | уреди извор]
N−3 масне киселине које су важне у људској физиологији су α-линолеинска киселина (18:3, n−3; ALA), еикозапентаеноинска киселина (20:5, n−3; EPA), и докозахексаеноинска киселина (22:6, n−3; DHA). Ове три полинезасићене киселине имају било 3, 5, или 6 двоструких веза у ланцу са 18, 20, или 22 угљеника, респективно. Као и код већине природних масних киселина, све двоструке везе су у цис-конфигурацији.
Јод се може додати на двоструке везе докозахексаеноинске и арахидонске киселине, чиме се формирају јодолипиди.[2][3][4][5]
Листа n−3 масних киселина[уреди | уреди извор]
Ова табела садржи неколико различитих имена уобичајених n−3 масних киселина нађених у природи.
| Уобичајено име | Липидно име | Хемијско име |
|---|---|---|
| Хексадекатриеноинска киселина (HTA) | 16:3 (n−3) | све-цис-7,10,13-хексадекатриеноинска киселина |
| α-линолеинска киселина (ALA) | 18:3 (n−3) | све-цис-9,12,15-оцтадецатриеноиц киселина |
| Стеаридонска киселина (SDA) | 18:4 (n−3) | све-цис-6,9,12,15-октадекатетраеноинска киселина |
| Еикозатриеноинска киселина (ETE) | 20:3 (n−3) | све-цис-11,14,17-еикозатриеноинска киселина |
| Еикозатетраеноинска киселина (ETA) | 20:4 (n−3) | све-цис-8,11,14,17-еикозатетраеноинска киселина |
| Еикозапентаеноинска киселина (EPA) | 20:5 (n−3) | све-цис-5,8,11,14,17-еикозапентаеноинска киселина |
| Хенеикозапентаеноинска киселина (HPA) | 21:5 (n−3) | све-цис-6,9,12,15,18-хенеикозапентаеноинска киселина |
| Докозапентаеноинска киселина (DPA), Клупадонска киселина |
22:5 (n−3) | све-цис-7,10,13,16,19-докосапентаеноинска киселина |
| Докозахексаеноинска киселина (DHA) | 22:6 (n−3) | све-цис-4,7,10,13,16,19-докозахексаеноинска киселина |
| Тетракозапентаеноинска киселина | 24:5 (n−3) | све-цис-9,12,15,18,21-тетракозапентаеноинска киселина |
| Тетракозахексаеноинска киселина (Нисининска киселина) | 24:6 (n−3) | све-цис-6,9,12,15,18,21-тетракозахексаеноинска киселина |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Вентури С, Бéгин МЕ (2010). „Тхyроид Хормоне, Иодине анд Хуман Браин Еволутион”. Ур.: Цуннане С, Стеwарт К. Енвиронментал Инфлуенцес он Хуман Браин Еволутион. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 105–124. ИСБН 978-0-470-45268-4.
- ^ Цоццхи, M.; Вентури, С. (2000). „Иодиде, антиоxидант фунцтион анд Омега-6 анд Омега-3 фаттy ацидс: а неw хyпотхесис оф а биоцхемицал цооператион?”. Прогресс ин Нутритион. 2: 15—19.
- ^ Ингенблеек, Y; Јунг, L; Фéрард, Г; Бордет, Ф; Гонцалвес, АМ; Децхоуx, L (1997). „Иодисед рапесеед оил фор ерадицатион оф севере ендемиц гоитре”. Ланцет. 350 (9090): 1542—5. ПМИД 9388412. дои:10.1016/С0140-6736(97)02427-6.
- ^ Ингенблеек, Y; Јунг, L; Фéрард, Г (2000). „Брассиодол: А неw иодисед оил фор ерадицатион оф ендемиц гоитре”. Јоурнал оф Траце Елементс ин Медицине анд Биологy. 13 (1): 85—96. дои:10.1002/(СИЦИ)1520-670X(2000)13:1<85::АИД-ЈТРА10>3.0.ЦО;2-Е.
Литература[уреди | уреди извор]
- Белл, Ј.Г.; МацКинлаy, ЕЕ; Дицк, ЈР; МацДоналд, ДЈ; Боyле, РМ; Глен, АЦ (2004). „Ессентиал фаттy ацидс анд пхоспхолипасе А2 ин аутистиц спецтрум дисордерс”. Простагландинс Леукот.Ессент.Фаттy Ацидс. 71 (4): 201—204. ПМИД 15301788. дои:10.1016/ј.плефа.2004.03.008.
- Цуннане, СЦ (2006). „Сурвивал оф тхе фаттест: тхе кеy то хуман браин еволутион.”. Медéцине/Сциенцес: M/С. 22 (6-7): 659—63. ПМИД 16828044. дои:10.1051/медсци/20062267659.
- Food and Nutrition Board, Institute of Medicine of the National Academies (2005). Dietary Reference Intakes For Energy, Carbohydrate, Fiber, Fat, Fatty Acids, Cholesterol, Protein, and Amino Acids. Washington, DC: The National Academies Press. ISBN 0-309-08537-3. хттп://неwтон.нап.еду/боокс/0309085373/хтмл/770.хтмл.}-[мртва веза]
- Hibbeln JR, Nieminen LR, Blasbalg TL, Riggs JA, Lands WE.(2006). "Healthy intakes of n−3 and n−6 fatty acids: estimations considering worldwide diversity". Am J Clin Nutr. 83(6 Suppl):1483S–1493S.
- -{Lands, William E.M. "Fish, Omega-3 and Human Health" Champaign. AOCS Press. 2005. ISBN [[Special:BookSources/1-893997-81-2}|1-893997-81-2}]] неважећи ISBN. стр. -.
- Ohara, K. (2007). „The n−3 polyunsaturated fatty acid/dopamine hypothesis of schizophrenia”. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry. 31 (2): 469—474. PMID 17184889. doi:10.1016/j.pnpbp.2006.11.013.
- Richardson, A.J.; Ross, M.A. (2000). „Fatty acid metabolism in neurodevelopmental disorder: a new perspective on associations between attention-deficit/hyperactivity disorder, dyslexia, dyspraxia and the autistic spectrum”. Prostaglandins Leukot.Essent.Fatty Acids. 63 (1–2): 1—9. PMID 10970706. doi:10.1054/plef.2000.0184.
- Robson, A. (2006). „Shellfish view of omega-3 and sustainable fisheries”. Nature. 444 (7122): 1002. doi:10.1038/4441002d.
- Robson, A. (2007). „Preventing the diseases of civilisation: shellfish, the omega-3:6 balance and human health” (PDF). Shellfish News. 23: 25—27. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2011. г. Приступљено 04. 09. 2011.
- Scher, J.; Pillinger, M. (2005). „15d-PGJ2: The anti-inflammatory prostaglandin?”. Clinical Immunology. 114 (2): 100—109. PMID 15639643. doi:10.1016/j.clim.2004.09.008.
- {cite book|author=Tribole, Evelyn|oclc=77520775|title=The Ultimate Omega-3 Diet|location=New York|publisher=McGraw-Hill|year=2007|isbn=978-0-07-146986-9}}
- Young, G.; Conquer, J (2005). „Omega-3 fatty acids and neuropsychiatric disorders”. Reprod.Nutr.Dev. 45 (1): 1—28. PMID 15865053. doi:10.1051/rnd:2005001.
- Allport, Susan. The Queen of Fats: Why Omega-3s Were Removed from the Western Diet and What We Can Do to Replace Them. University of California Press, September . 2006. ISBN 978-0-520-24282-1 http://worldcat.org/search?q=The+Queen+of+Fats%3A+Why+Omega-3s+Were+Removed+from+the+Western+Diet+and+What+We+Can+Do+to+Replace+Them&qt=mozilla-search. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - Boyd, Hillary; Basant, Puri K. (2004). The Natural Way to Beat Depression: the groundbreaking discovery of EPA to change your life. London: Hodder and Stoughton. ISBN 0-340-82497-2. OCLC 59305855.
- Chow, Ching Kuang (2001). Fatty Acids in Foods and Their Health Implications. New York: Routledge Publishing.
- -{Цловер, Цхарлес. Тхе Енд оф тхе Лине: Хоw оверфисхинг ис цхангинг тхе wорлд анд wхат wе еат. Ебурy Пресс, Лондон . 2004. стр. —. ИСБН [[Посебно:БоокСоурцес/0-09-189780-7}|0-09-189780-7}]] Проверите вредност параметра
|исбн=: инвалид цхарацтер (помоћ) хттп://wорлдцат.орг/оцлц/67383509&реферер=бриеф_ресултс. Недостаје или је празан параметар|титле=(помоћ) - Удо Ерасмус Фатс Тхат Хеал, Фатс Тхат Килл. 3рд ед. Бурнабy (БЦ): Аливе Боокс; 1993.
- Смитхерс, Лоис. Тхе Фоод Индустрy'с Греед. Хоw Мислеадинг Лабелинг оф Омега-3 Фоодс Ундерминес Америцан Хеалтх.
- Столл, Андреw L. Тхе Омега-3 Цоннецтион. Симон & Сцхустер . 2001. ИСБН 0-684-87138-6 хттп://wорлдцат.орг/сеарцх?q=Тхе+Омега-3+Цоннецтион&фq=ап%3ААндреw+L+Столл&qт=фацет_ап%3А. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ).
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ДХА/ЕПА Омега-3 Институт
- Америчко удружење за срце: "Риба & омега-3 масне кселине"
- Омега-3 масне киселине Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (22. новембар 2008)