Операција Потковица

С Википедије, слободне енциклопедије
Mapa operacije Potkovica predstavljena na konferenciji za štampu nemačkog Ministra odbrane Rudolfa Šarpinga 7. aprila 1999.

Operacija Potkovica (bug. План „Подкова", нем. Hufeisenplan) је шифровани назив измишљене војне операције Војске Југославије и полиције Србије која је наводно имала за циљ протеривање свих Албанаца са територије Косова и Метохије 1998. и 1999. године.[1]

Непосредно пред бомбардовање СРЈ влада Бугарске је начинила документ Операција Потковица и предала немачком министру спољних послова Јошки Фишеру не залазећи у веродостојност података. Истину о настанку документа „Операција Потковица“ изнела је бивша министарка спољних послова Надежда Нејински (Михајлова 1999) у емисији Тајна историја плана „Потковица“ (буг. Тайната история на плана „Подкова") на приватном бугарском каналу бТВ која је приказана 7. јануара 2012.

Детаље ове операције представио је немачки министар одбране Рудолф Шарпинг 7. априла 1999. године на конференцији за штампу као доказе постојања ове операције, док су медији, а нарочито немачки, британски и амерички ширили причу о овој операцији.[2] Југословенско руководство на челу са председником СР Југославије, Слободаном Милошевићем, одмах је демантовало тврдње о постојању овакве операције, које ни до данас нису потврђене.

Тврдње о постојању „Операције Потковица“ послужиле су НАТО снагама као оправдање за ваздушне нападе на СРЈ који су, без УН мандата и одговарајуће резолуције СБ,[3] почели 24. марта и завршили се 78 дана касније, 10. јуна 1999. године. НАТО напади су добили већу подршку у јавности захваљујући овим тврдњама, као и тврдњама да су напади били неопходни како би се спречило етничко чишћење Албанаца на Косову и Метохији, које су Војске Југославије и полиције Србије наводно том операцијом планирале [4] и започеле.

Порекло[уреди | уреди извор]

Операција Потковица први пут је поменута 4. априла 1999. године када је Даг Валер, дописник магазина Тајм, уживо на Си-Ен-Ену изјавио:

Тренутак када Министар Одбране Рудолф Шарпинг први пут спомиње Операцију Потковица на конференцији за штампу 7. априла 1999.

Детаљније податке о овој наводној операцији објавио је немачки министар одбране Рудолф Шарпинг на конференцији за штампу 7. априла 1999. године. Министар Шарпинг је изјавио да је добијена проверена информација о постојању „Операције Потковица“ која се спроводи барем од 26. фебруара те године. На конференцији за штампу, Шарпинг је први пут показао и наводне мапе операције. Иако он никада није тврдио да су те мапе биле заплењене од српских војних снага, контекст у ком су се помињале и штампа на самим мапама су сугерисале управо тај закључак.[6]

Конференција за штампу 7. априла 1999. године:

Извор настанка Операције Потковица је врло тешко пронаћи јер се данас може пронаћи више извора који наводе супротстављене ствари:

  • Високи официр у немачком генералштабу Карл Гинтер фон Кајдачши (Karl Gunter von Kajdacsy) је пред колегама изјавио да је он измислио тај назив.[8]
  • Сведок „инсајдер“ тужилаштва, на суђењу Слободану Милошевићу, Радомир Танић (цитат ниже у тексту) дао је објашњење да је у време ЈНА постојао истоимени колоквијални назив за тренинг план одбране од агресије на СФРЈ из суседне Албаније.
  • Према Луису Селу, у књизи „Слободан Милосевић и уништење Југославије“, документ са планом операције је аустријска обавештајна служба пренела америчкој још пре почетка бомбардовања.[9]
  • Генерални инспектор Бундесвера Ханс-Петер фон Кирхбах известио је 8. априла 1999. године да се овај план зове „поткова“ („Хуфеисен“ на немачком).[10]
  • Дер Шпигел је 10. јануара 2000. године известио да је Операциони план поткова процурео од бугарског министра спољних послова и да потиче од бугарске тајне службе. Доказ аутентичности до данас није пронађен.[10]
  • Детаље плана је објавио Јошка Фишер 6. априла 1999. године, тврдећи да му је лично председник СРЈ, Слободан Милошевић, рекао да „има план како да једном за свагда заврши са косовским Албанцима у року од недељу дана“[1].

Садржај операције[уреди | уреди извор]

Тачан садржај операције који је навео НАТО пакт као разлог да се умеша у сукоб, никада није објављен.[11] Једина званична информација гласила је да је Војска Југославије своју позицију поставила у виду потковице, чији крај се налази на граници између Косова и Албаније.[3] Из тога – између осталих немачки министар одбране Рудолф Шарпинг – је извукао закључак да Срби намеравају „скупљањем“ потковице протерати албанско становништво у правцу Албаније.[3]

Према мапама које су приказане на конференцији за штампу 7. априла 1999. године, а касније се нашли у брошури немачког Министарства Одбране Операција Потковица подељена је у три фазе:[12]

  • јануар: 1.500 војника, 10.000 полицајаца, број избеглица: 175.000 унутар и 75.000 ван КиМ
  • фебруар: 5.500 војника, 10.000 полицајаца, број избеглица: 210.000 унутар и 50.000 ван КиМ
  • март и април: 9.000 војника, 15.000 полицајаца, број избеглица: 210-280.000 унутар и 60-205.000 ван КиМ

На мапама се виде и правци дејстава војске и полиције као и линија до које се воде борбе, а линија се из фазе у фазу креће из правца североистока у правцу Албаније.

У емисији Панорама од 18. маја 2000. године изражена је сумња да мапе нису цртане у Београду већ у Бону.[13]

Докази о постојању Операције Потковица[уреди | уреди извор]

Да би се Операција потковица поткрепила доказима немачко Министарства одбране је издало брошуру специјално за ову прилику где стоји да је операција почела да се спроводи у јануару 1999. године, што значи пре него што је НАТО започео да бомбардује СРЈ. Међутим, у брошури се налазе слике које датирају из периода након почетка бомбардовања.

Шарпинг је тврдио да су села приказана на фотографијама већ била нападнута од стране Срба пре него што је НАТО започео са бомбардовањем, а да су цивили протерани као „део плана“. Фотографије су снимљене беспилотном летелицом CL 289.[14]

Јуна 1999. године припадник ОВК и британски репортер на Косову су саопштили, да су пронашли доказ постојања плана у заробљеним српским документима.[15] Међутим, било какав доказни материјал се никада није појавио.

У документарцу немачке телевизије АРД: „Почело је са једном лажи“ (нем. Es begann mit einer Lüge) обрађена су два случаја из брошуре Министарства.

Генерал Весли Кларк, врховни командант НАТО снага у Европи негирао је да зна нешто о Операцији Потковица.[16]

Рандубрава[уреди | уреди извор]

Џо Ангерер и Матијас Верт су прокоментарисали: Опис података на фотографији[17] ствара сумњу. Датуми на сликама говоре да су слике направљене у априлу 1999. након почетка бомбардовања. То показује да оно што се догодило у селу Рандубрави, фотографисаном селу из висине, не даје никакав доказ Операције потковица.

Сведоци из Рандубраве описују шта се заправо десило у селу.

Како интерни извештај мисије ОЕБС-а потврђује,[18] у Рандубрави се месец дана пре тога (26. фебруара) догодио оружани сукоб МУП-а и ОВК у коме су погинуле две особе и једна рањена.

Санховићи - Петерштица[уреди | уреди извор]

Слика Санховића из априла 1999. из брошуре Министарства одбране СР Немачке

Као један од доказа „злочина“ почињеног у наводној „Операцији Потковица“, у брошури немачког Министарства одбране наводило се село Санховићи. Али на фотографији[19] у брошури је такође писало да је фотографија направљена у априлу 1999. године, такође након почетка агресије.

ТВ новинари посетили су село, приказано у брошури Министарства одбране које је међутим називано Петерштица, а не Санховићи. У објашњењу слике је писало:

У интервијуу за документарни филм, мештанин села је изјавио:


Шарпинг је у једном ТВ интервјуу тврдио да су наводи из брошуре немачког министарства одбране о гасу упаљеном свећом у поткровљу куће истинити, међутим, новинар је током интервјуа указао да је то немогуће с научне тачке гледишта—наиме, гас је тежи од ваздуха, па самим тим није могао да се попне до поткровља где се налазила свећа. Због тога су наводи о свећи и гасу избачени из следећег изадања брошуре Министарства.[3]

Хајнц Локвај[уреди | уреди извор]

Хајнц Локвај, пензионисани немачки бригадни генерал, објавио је књигу у којој је оптужио немачког министра одбране да је исконструисао доказе да би подржао рат.[20] У књизи је изнео тврдње да је план фабриковала бугарска обавештајна служба.[21] Немачки недељни лист Ди Вохе известио је да је рачун немачке владе заснован на генералној анализи бугарске обавештајне службе о понашању Југославије у рату, која је укључила специфичан „план“ немачког Министарства Одбране, који је носио име „Потковица“. Према Локвају, бугарска анализа закључила је да је циљ српске војске да уништи ОВК, а не да протера целу албанску популацију. Он је такође указао на то да је немачка Влада - план назвала „Поткова“, што је хрватска реч за „потковицу“.[21]


У емисији Панорама од 18. маја 2000. године на питање новинара где су настале мапе које је Шарпинг приказао на конференцији за штампу, Хајнц Локвај одговара:


У медијима[уреди | уреди извор]

У писању за Тајмс (Лондон), Сузан Бел почиње да пише о немачким доказима као да су стварно заробљени документи. „Документ је значајан, и због тога што су обезбеђени писани докази против југословенског председника који треба да буде изведен пред међународни трибунал за ратне злочине“ [24]

На насловној срани Вашингтон Поста од 11. априла 1999, под називом „Српска офанзива је детаљно планирана“ Вашингтон Пост је извештавао о рату и цитирао је тајна документа, Операција Потковица: Југословенске безбедносне снаге на Косову.[25]

Слобода и независност штампе је толико цењена да је тада секретар одбране Вилијам Коен цитирао причу новинске куће Вашингтон Пост као независну потврду, иако је познато да је Вашингтон Пост близак Капитон Хилу и да често од њих добија информације.[26] Сведочећи пред Одбором за оружане снаге Сената, 15. априла 1999. Секретар Коен је изјавио: „Оно што је Џорџ Тенет такође рекао, јесте то, да он [Милошевић] намерава спровести кампању етничког чишћења. То смо знали, јер смо видели смо све знаке који воде до тога. Видели смо - а сада га барем потврђује један новинар назвао Операција потковица која је детаљно у Вашингтон пост ... Али, знали смо да ће он да га спроведе. А могли бисмо да седимо по страни и нека га спроводи из села у село, са свим последицама, а затим да оптужени не реагују на тако нешто“ [27].

Њујорк тајмс је извештавао 11. априла о информацијама из немачког министарства за одбрану, чиме се ствара привид да је било више извора исте информације.[28]

Врло брзо је већина медија учествовала у кампањи, тако да је веома мало медија сумњало у постојање те Операције, поготову за време рата. Дер Шпигл је био једна од ретких новина који је говорио о великој реторичкој офанзиви дела немачке владе.[29]

Дана 10. јануара 2000. године Дер Шпигл је објавио критички чланак [30] оцењујући да се ради о ратној пропаганди где су објавили критику Хајнца Локваја. Када се Локвајева књига појавила у марту 2000. године[31] појавио се значајан обрт у погледу на рат. У неколико месеци Локвајев рад довео је до тога, да се већи број немачких новинара интензивно бавио немачким учешћем у пропагандном рату.

Годину дана касније у фебруару 2001. године телевизија АРД емитовала је документарац: Почело је једном лажи (Es begann mit einer Lüge).[3]

Постојање операције логички негира чињеница да је велики број Албанаца бежао са Косова преко територија које су контролисале јединице Војске Југославије.[2]

Сврха објављивања „Операције Потковица“[уреди | уреди извор]

Објава наводног постојања Операције Потковица у пролеће 1999. омогућила је јавно оправдање кампање бомбардовања СРЈ. Тако је интервенција представљена као мера за заустављање етничког чишћења које је било у току према утврђеном плану и у складу са зацртаном стратегијом.[1]

Поједини НАТО лидери (нарочито немачки) користили су овај план да би илустровали Милошевићев карактер, као и да би доказали да етничко чишћење на Косову није било покренуто НАТО бомбардовањем, и тиме оправдали НАТО бомбардовање СРЈ.[32] Британски министар спољних послова, Робин Кук, изјавио је да је „знао за постојање плана Операција Потковица који је требало да послужи за чишћење Косова од муслиманског становништва“[2]. Истог дана након конференције за штампу немачког министра одбране Шарпинга одржане 7. априла 1999. године, немачки министар спољних послова Јошка Фишер је рекао: „Нисам само научио: Никада више рат. Такође сам научио: Никада више Аушвиц.“[33]. Због тих речи је критикован од стране јеврејских организација и оптуживан због „недопустивог поређења“.

У закључку документарног филма Започело је једном лажи је речено:

Суђења[уреди | уреди извор]

Немачко Министарство Одбране је тврдило 19. априла 1999. године да је испоручило доказе главној тужилељици Луиз Арбур у Хагу. Међутим, никакав кредибилни доказ о постојању плана није приказан током суђења.[34] О материјалу, Арбур каже да „записници снимљених разговора могу да буду сјајан доказ“, али да, лично, „сумња у снагу исказа“ онога што је добила од немачке владе о „Операцији Потковица“: тим документима недостаје прва страна, датум и потпис и зато више личе на закључке на основу вођених разговора.[35]

Југословенска и српска влада су одмах демантовале постојање Операције Потковица. На суђењу у Хагу, Милошевић ју је окарактерисао као „фабриковање немачког Министарства одбране“[36]. Слободан Милошевић је такође порицао и политику етничког чишћења током НАТО бомбардовања Косова.

Радомир Танић, сведок тужилаштва на суђењу Милошевићу, је изјавио:


Сведок тужилаштва пуковник Циаглински (члан Косовске Верификационе Мисије ОЕБС-а), тврдио је у априлу 2002. године да му је југословенски официр рекао да постоји план за протеривање Албанаца. Међутим, његов надређени генерал Древенкијевич, изнео је тврдњу под заклетвом да му тако нешто никада није речено.[39] Сведок одбране, пензионисани пуковник Милан Котур је сведочанство британског пуковника Циаглинског назвао „тотална лаж“.[40] Да им је постојање таквог плана непознато, наводили су и други високи НАТО официри.[41]

Цитати[уреди | уреди извор]

Ноам Чомски је написао: „Комесар Уједињених нација је регистровао први избеглички камп изван Косова 27. марта..., три дана након што је НАТО започео бомбардовање“[42].

Добитница Пулицереве награде Саманта Пауер у награђеној књизи написала је, да је Операција Потковица темељ дефинисања НАТО „хуманитарне интервенције“ са циљем спречавања „потенцијалног геноцида“.[43]

Аутентичности тврдњи о постојању „Операције Потковица“[уреди | уреди извор]

Постоје тврдње да су ратни злочини почињени над Албанцима на територији Косова и Метохије, непосредно пре и током НАТО агресије, тј. током 1998. и 1999. године, планирани Операцијом Потковица.[44][45][46]

За злочине почињене на територији Косова и Метохије у овом периоду је судски процесуиран одређени број одговорних лица и осуђен на вишегодишње казне затвора. Некима је судио Хашки трибунал, а некима судови у Србији. Пресудама и налазима судског већа хашког трибунала је констатовано, да су Полиција Србије и Војска Југославије током НАТО бомбардовања 1999. године користили прекомерну и насумичну силу у распрострањеној кампањи насиља, усмереној против цивилног становништва косовско-метохијских Албанаца уз значајну употребу државних ресурса.[47] У пресуди најодговорнијима за ове злочине (државно, војно и полицијско руководство Србије и СРЈ) се констатује да су практично сви злочини извршени тек после почетка НАТО бомбардовања, које није узето као олакшавајуће околност. Упркос многобројним наводима у медијима који су истицали да су злочини над Албанцима, описани у извештајима разних институција,[48][49] почињени као део Операције Потковица, ниједан суд (ни Хашки трибунал ни судови у Србији) нису пронашли ниједан доказ о постојању Операције Потковица.

Веродостојност плана су многи доводили у питање. У прилог тврдњи да је ова операција измишљена наводи се и податак да реч „поткова“ не постоји у српском језику већ да је у питању реч на хрватском или бугарском језику.[50]

Контроверзе и неслагања постоје и око времена настанка и почетка примене наводног плана. По Шарпингу, План Потковица је постојао још у касну јесен 1998, а прва фаза је почела у јануару 1999. Шарпинг је касније и неке српске операције од октобра 1998. сматрао делом Операције Потковица.[50]

Понекад је једна институција о постојању плана „Потковица“ заступала истовремено мишљење и да постоји и да не постоји, као у случају Интерних извештаја МИП-а Немачке правосудним органима о безбедносном стању у Југославији.[51][52]

Због непостојања доказа о овом плану министарства одбране и иностраних послова Немачке, као и сам канцелар Шредер и министри Шарпинг и Фишер, били су изложени масовној критици јавности и парламентарне опозиције у немачком Бундестагу. Те критике су уминуле тек након изјаве пуковника ВЈ Драгана Вукшића, бившег војног аташеа ВЈ у Немачкој и војног обавештајца, и блиског сарадника бившег начелника Генералштаба ВЈ Перишића у њихову корист пред Аустријском војном академијом.[53] Касније је Вукшић своје наводе демантовао, али је ипак на суду части ВЈ деградиран и пензионисан. Након промене власти у Београду 2000. године, је Вукшић постао генерални конзул Југославије у Франкфурту.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Genocide M-Z. пп. 319.
  2. ^ а б Stephanie Wilson. пп. 115.
  3. ^ а б в г д ђ е Транскрипт емисије „Све је почело једном лажи“ (Es begann mit einer Lüge), емитоване на њемачкој државној телевизији ARD 8. фебруара 2001. године у 21:45. пп. 9]
  4. ^ Genocide A-Z. пп. 319.
  5. ^ Греенфиелд, Јефф, Цхристиане Аманпоор, Јамие МцИнтyре анд Давид Леwис (1999) Неwсстанд, ЦНН 4 Април.
  6. ^ а б Mark A. Wolfgram. пп. 20.
  7. ^ "Es begann mit einer Lüge" - Транскрипт документарца (немачки)
  8. ^ Еин Оберст wар Сцхарпингс Сцхмиед Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2008) - Вон Франз-Јосеф Хутсцх (цитат: Хамбургер Абендблатт, 4. 4. 2000)]
  9. ^ Louis Sell. пп. 304.
  10. ^ а б
    • Роберт Лоборец (2002). Брандхерд Косово. Таунусстеин. стр. 123ф. ИСБН 978-3-936328-03-5. 
  11. ^ How America Gets Away With Murder Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2013) (енглески. пп. 61)
  12. ^ Оператион "Хуфеисен" (Поткова)[мртва веза]
  13. ^ Панорама 18. маја 2000
  14. ^ Слике беспилотне летилице
  15. ^ "Неw Доцументс Поинт то Косово Цримес," Унитед Пресс Интернатионал, 28 Јуне 1999.
  16. ^ ББЦ: Дид Нато мисцалцулате? 23. април 1999
  17. ^ Слике Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2005) Рандубраве са „погрешним“ датумом
  18. ^ OSCE KVM Bluebook 1998-1999 and OSCE KVM Post-Evacuation Interview Databases Извештај Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2022) ОЕБС посматрача са терена о случају у Рандубрави 26. фебруара 1999.
  19. ^ Слика „Петерштице“ са „погрешним“ датумом
  20. ^ Mark A. Wolfgram. пп. 17.
  21. ^ а б Heinz Loquai: Der Kosovo-Konflikt. Wege in einen vermeidbaren Krieg. Die Zeit von Ende November 1997 bis März 1999 (in German). Nomos Verlagsgesellschaft, Baden-Baden . . 2000. ISBN 978-3-7890-6681-8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  22. ^ Monitor (televiziski magazin) Jo Angerer, Mathias Werth: Es begann mit einer Lüge (Започало је са једном лажи), фебруар 2001 (немачки)
  23. ^ Транскрипт[мртва веза] и текст емисије "Панорама: Шарпингова пропаганда у рату на Косову" (Enthüllungen eines Insiders - Scharpings Propaganda im Kosovo-Krieg), емитоване 18. маја 2000. године (Видео: 1 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2014)) (немачки)
  24. ^ Bell, Susan (1999) ‘“Ethnic Cleansing” Plans Laid Years Ago’, The Times (London) 9 April.
  25. ^ Смитх, Р. Јеффреy анд Wиллиам Дроздиак (1999) ‘Сербс’ Оффенсиве Wас Метицулоуслy Планнед’, Тхе Wасхингтон Пост 11 Април: 1.
  26. ^ Цохен, Бернард C. (1963). Тхе Пресс анд Фореигн Полицy. Принцетон, Њ: Принцетон Университy Пресс. 
  27. ^ Федерал Неwс Сервице (1999а) ‘Цапитол Хилл Хеаринг wитх Дефенсе Департмент Персоннел, Хоусе Аппроприатионс Цоммиттее’, 15 Април.
  28. ^ Wхитнеy, Цраиг Р. (1999) ‘Црисис ин тхе Балканс: Тхе Овервиеw; Аллиес Еxпецтинг “Манy Море Wеекс” оф Аир Цампаигн’, Тхе Неw Yорк Тимес 11 Април: 1.
  29. ^ Хогрефе, Јüрген, Паул Лерсцх, Раинер Поертнер анд Алеxандер Сзандар (1999) ‘Зwеимал тотал веркалкулиерт’, Дер Спиегел 12 Април: 24.
  30. ^ Илсеманн, С. вон анд А. Сзандер (2000). “Дер етwас андере Криег,” Дер Спиегел, 10 Јануарy
  31. ^ Лоqуаи, Хеинз (2000) Дер Косово-Конфликт. Wеге ин еинен вермеидбарен Криег: Дие Зеит вон Енде Новембер 1997 бис Мäрз 1999. Баден-Баден: Номос.
  32. ^ House of Commons: Kosovo: The military campaign (220, енглески)
  33. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 3. 2010. г. Приступљено 15. 3. 2010. 
  34. ^ Mark A. Wolfgram. пп. 18.
  35. ^ [1][мртва веза]
  36. ^ Транскрипт тока суђења Милошевићу
  37. ^ Милосевиц дениес етхниц цлеансинг
  38. ^ Транскрипт суђења у Хагу
  39. ^ W) Оператион Хорсе Мануре
  40. ^ ЦОЛОНЕЛ ВС. ЦОЛОНЕЛ[мртва веза]
  41. ^ Изјава[мртва веза] пуковника у пензији Џона Кросленда (John Crosland), војног аташеа амбасаде Велике Британије у Београду од августа 1996. до марта 1999. године, на суђењу „Милутиновићу и групи“ у Хашком трибуналу (страна 6).
  42. ^ Is this really a grand NATO victory? Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2010), Noam Chomsky, New Statesman, 14. јун 1999.
  43. ^ Power, S. (2002). “A Problem from Hell”: America and the age of genocide. New York (стране 448-450)
  44. ^ Мирослав Филиповић, »Дуги марш« ка истини о злочинима
  45. ^ Косово и Европа Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2010) - Тимоти Гартон Ес
  46. ^ Wар синце 1945, бy Јеремy Блацк
  47. ^ „Пресуда Хашког суда”. Архивирано из оригинала 18. 5. 2010. г. Приступљено 11. 3. 2010. 
  48. ^ По наређењу: ратни злочини на Косову - Human Right Watch
  49. ^ Косово: Рапе ас а Wеапон оф "Етхниц Цлеансинг"
  50. ^ а б Јирген Елзесер, Да ли је постојао „План Потковица“
  51. ^ Преглед Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2003) судских пресуда за протеривање држављана Југославије са подручја Косова и Метохије из Немачке а поводом захтева за азил или боравишну дозволу током 1998. и 1999. У тим пресудама се наводи, да по интерним извјештајима МИП-а Немачке, не постоји прогон нигде у Југославији. Чак се експлицитно наводе неки региони и места на Косову и Метохији (нпр. Приштина), где је живот и поред „ексцеса“ узрокованих сукобима МУП-а и ОВК, потпуно нормалан.
  52. ^ Протест Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2004) удружења правника због контрадикторне информационе политике МИП-а Немачке.
  53. ^ Ратни злочини, Јирген Елзесер. . ИСБН 978-3-930786-29-9.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Operacija_Potkovica&oldid=27067445”