Операција Влаштица

Карта операције

Операција Влаштица је била једна од најважнијих операција хрватских снага на Јужном фронту, а циљ јој је био заузимање 915 метара високе коте и одбијање непријатеља што даље од Дубровника, а у сврху спречавања континуисаног гранатирања цивилних циљева. Губитком Влаштице српске снаге су губиле извидничку коту за индиректно гранатирање. Операција је помно планирана дуже вријеме. Извидници Четврте гардијске и 163. дубровачке бригаде три мјесеца су извиђали терен и тражили најпроходније правце дејстава. Излазак на врх Влаштице је био изузетно тежак због камењара и тешко проходног терена, али су извидници добро обавили свој посао па је акција могла да крене.

У рату 1990-их, за вријеме блокаде Дубровника, Влаштица је дуго времена била снажно српско упориште. Са ње су припадници трупа ЈНА и потом Војске Републике Српске вршили навођење артиљеријске ватре на цивилне циљеве у Дубровнику и околини. 26. октобра 1992. заузеле су је хрватске снаге.

План акције је био да се 3. бојна 4. гардијске бригаде пење западном падином Влаштице на њен сами врх, једна чета 2. пјешадијске бојне 163. бригаде ХВ јужном падином на Илијин врх, а једна чета 1. пјешачке бојне 163. бригаде југоисточном падином до мале, али значајне коте Бувавац. Подршку пјешадији на свим правцима дејстава је пружала артиљерија Хрватске војске.

Акција је кренула у 05:00 сати 22. октобра 1992. године жестоком артиљеријском паљбом по српским артиљеријским положајима. Три трупе које су учествовале у операцији Влаштица су кренуле са својих полазних положаја истовремено. Упркос изразито тешком и готово непроходном терену те великом успону, јаким, добро наоружаним српским снагама на самим врховима и њиховим непрестаним артиљеријским дејствима по трупама Хрватске војске, до касних поподневних сати 26. октобра трупе Хрватске војске су потпуно овладале Влаштицом, Илијиним врхом и Бувавцем.

Даљњи ток операције Влаштица је био избијање на потез Срњак–Орах–Бобовиште–кота Градина, што је Хрватска војска успјешно обавила. Након операције трупе 163. бригаде ХВ су на достигнутим положајима прешле у активну одбрану и ту остале до јануара 1996. године, кад су их на тим положајима замијениле трупе Хрватског вијећа одбране.