Операција Влаштица

С Википедије, слободне енциклопедије
Карта операције

Операција Влаштица је била једна од најважнијих операција хрватских снага на Јужном фронту, а циљ јој је био заузимање 915 метара високе коте и одбијање непријатеља што даље од Дубровника, а у сврху спречавања континуисаног гранатирања цивилних циљева. Губитком Влаштице српске снаге су губиле извидничку коту за индиректно гранатирање. Операција је помно планирана дуже вријеме. Извидници Четврте гардијске и 163. дубровачке бригаде три мјесеца су извиђали терен и тражили најпроходније правце дејстава. Излазак на врх Влаштице је био изузетно тежак због камењара и тешко проходног терена, али су извидници добро обавили свој посао па је акција могла да крене.

У рату 1990-их, за вријеме блокаде Дубровника, Влаштица је дуго времена била снажно српско упориште. Са ње су припадници трупа ЈНА и потом Војске Републике Српске вршили навођење артиљеријске ватре на цивилне циљеве у Дубровнику и околини. 26. октобра 1992. заузеле су је хрватске снаге.

План акције је био да се 3. бојна 4. гардијске бригаде пење западном падином Влаштице на њен сами врх[1], једна чета 2. пјешадијске бојне 163. бригаде ХВ јужном падином на Илијин врх, а једна чета 1. пјешачке бојне 163. бригаде југоисточном падином до мале, али значајне коте Бувавац. Подршку пјешадији на свим правцима дејстава је пружала артиљерија Хрватске војске.

Акција је кренула у 05:00 сати 22. октобра 1992. године жестоком артиљеријском паљбом по српским артиљеријским положајима.[2] Три трупе које су учествовале у операцији Влаштица су кренуле са својих полазних положаја истовремено. Упркос изразито тешком и готово непроходном терену те великом успону, јаким, добро наоружаним српским снагама на самим врховима и њиховим непрестаним артиљеријским дејствима по трупама Хрватске војске, до касних поподневних сати 26. октобра трупе Хрватске војске су потпуно овладале Влаштицом, Илијиним врхом и Бувавцем.[3]

Даљњи ток операције Влаштица је био избијање на потез Срњак–Орах–Бобовиште–кота Градина, што је Хрватска војска успјешно обавила. Након операције трупе 163. бригаде ХВ су на достигнутим положајима прешле у активну одбрану и ту остале до јануара 1996. године, кад су их на тим положајима замијениле трупе Хрватског вијећа одбране.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ www.вецерњи.хр Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2014), "Андрија Матијаш Паук", приступљено 17. августа 2014.
  2. ^ архив.бранитељски-портал.хр[мртва веза], "На данашњи дан: Операција Влаштица", објављено 22. октобра 2009., приступљено 17. августа 2014.
  3. ^ требињеданас.цом, "Како су Хрвати намјеравали да освоје Требиње", објављено 19. марта 2010., приступљено 17. августа 2014.