Опиорфин

Опиорфин
Називи
	IUPAC назив (2S,5S,8S,11S,14S)-14,17-diamino-8-benzyl-2,11-bis(3-guanidinopropyl)-5-(hydroxymethyl)-4,7,10,13,17-pentaoxo-3,6,9,12-tetraazaheptadecan-1-oic acid
	Други називи Gln-Arg-Phe-Ser-Arg
Идентификација
CAS број	864084-88-8 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
	SMILES O=C([C@H](CO)NC([C@H](CC1=CC=CC=C1)NC([C@H](CCCNC(N)=N)NC([C@H](CCC(N)=O)N)=O)=O)=O)N[C@H](C(O)=O)CCCNC(N)=N; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C29H48N12O8
Моларна маса	692,78 g·mol−1
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Опиорфин је ендогено хемијско једињење које је прво изоловано из људске пљувачке. Иницијална истраживања на мишевима су показала да ово једињење има већи аналгетски ефекат од морфина.

Опиорфин делује путем заустављања нормалног разлагања природних аналгетских опиоида у кичменој мождини, званих енкефалини. Он је релативно мали пептид који се састоји од пет аминокиселина: Gln-Arg-Phe-Ser-Arg.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]^[6]^[7]^[8]

Опиорфин пентапетид потиче од N-терминалног региона протеина PROL1 (prolinом богат, лакримал 1).^[1] Опиорфин инхибира две протеазе: неутралну екто-ендопептидазу (ММЕ) и екто-аминопептидазу N (ANPEP).^[1]

Види још[уреди | уреди извор]

RB-101

Литература[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Дицкинсон ДП, Тхиессе M (1996). „цДНА цлонинг оф ан абундант хуман лацримал гланд мРНА енцодинг а новел теар протеин”. Цурр. Еyе Рес. 15 (4): 377—86. ПМИД 8670737.
^ Андy Цогхлан (13. 11. 2006). „Натурал-борн паинкиллер фоунд ин хуман салива”. Неw Сциентист.
^ „Натурал цхемицал 'беатс морпхине'”. ББЦ Неwс. 14. 11. 2006.
^ Марy Бецкман (13. 11. 2006). „Пролонгинг Паинкиллерс”. Сциенце. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 14. 05. 2011.
^ Становиц С, Бораниц M, Петровецки M, Батиниц D, Скодлар Ј, Немет D, Лабар Б. Хаематологиа. 2000; 30(1):1-10.
^ Тханаwала V, Кадам ВЈ, Гхосх Р (2008). „Енкепхалинасе инхибиторс: потентиал агентс фор тхе манагемент оф паин”. Цуррент Друг Таргетс. 9 (10): 887—94. ПМИД 18855623. дои:10.2174/138945008785909356.
^ Давиес КП (2009). „Тхе роле оф опиорпхинс (ендогеноус неутрал ендопептидасе инхибиторс) ин урогенитал смоотх мусцле биологy”. Тхе Јоурнал оф Сеxуал Медицине. 6 Суппл 3: 286—91. ПМЦ 2864530 . ПМИД 19267851. дои:10.1111/ј.1743-6109.2008.01186.x.
^ Тиан XЗ, Цхен Ј, Xионг W, Хе Т, Цхен Q (2009). „Еффецтс анд ундерлyинг мецханисмс оф хуман опиорпхин он цолониц мотилитy анд ноцицептион ин мице”. Пептидес. 30 (7): 1348—54. ПМИД 19442408. дои:10.1016/ј.пептидес.2009.04.002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[pmid8670737-1] а ^б ^в Дицкинсон ДП, Тхиессе M (1996). „цДНА цлонинг оф ан абундант хуман лацримал гланд мРНА енцодинг а новел теар протеин”. Цурр. Еyе Рес. 15 (4): 377—86. ПМИД 8670737.

[2] Андy Цогхлан (13. 11. 2006). „Натурал-борн паинкиллер фоунд ин хуман салива”. Неw Сциентист.

[3] „Натурал цхемицал 'беатс морпхине'”. ББЦ Неwс. 14. 11. 2006.

[4] Марy Бецкман (13. 11. 2006). „Пролонгинг Паинкиллерс”. Сциенце. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 14. 05. 2011.

[5] Становиц С, Бораниц M, Петровецки M, Батиниц D, Скодлар Ј, Немет D, Лабар Б. Хаематологиа. 2000; 30(1):1-10.

[pmid18855623-6] Тханаwала V, Кадам ВЈ, Гхосх Р (2008). „Енкепхалинасе инхибиторс: потентиал агентс фор тхе манагемент оф паин”. Цуррент Друг Таргетс. 9 (10): 887—94. ПМИД 18855623. дои:10.2174/138945008785909356.

[pmid19267851-7] Давиес КП (2009). „Тхе роле оф опиорпхинс (ендогеноус неутрал ендопептидасе инхибиторс) ин урогенитал смоотх мусцле биологy”. Тхе Јоурнал оф Сеxуал Медицине. 6 Суппл 3: 286—91. ПМЦ 2864530 . ПМИД 19267851. дои:10.1111/ј.1743-6109.2008.01186.x.

[pmid19442408-8] Тиан XЗ, Цхен Ј, Xионг W, Хе Т, Цхен Q (2009). „Еффецтс анд ундерлyинг мецханисмс оф хуман опиорпхин он цолониц мотилитy анд ноцицептион ин мице”. Пептидес. 30 (7): 1348—54. ПМИД 19442408. дои:10.1016/ј.пептидес.2009.04.002.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]