Опстипација

С Википедије, слободне енциклопедије
Опстипација
СинонимиЗатвор
Затвор код малог детета виђен на рендгенском снимку. Кругови представљају подручја [фекалне материје] (столица је бела окружена црним цревним гасом).
Специјалностигастроентерологија
КомпликацијеХемороиди, анална фисура, фекална импакција
Фактори ризикаХипотироидизам, дијабетес, Паркинсонова болест, рак колона, дивертикулитис
Фреквенција2–30%

Опстипација или затвор је нефизиолошко ретко пражњење столице која је промењеног облика и конзистенције. Столица је тврда, сува (због реабсорпције воде након дугог задржавања у дебелом цреву ) и количински је има јако мало. Узроци опстипације могу бити органски и функционални [1][2]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Дефиниција опстипације или затвора није једноставна јер се ритам пражњења црева разликује од особе до особе. У најширем смислу опстипација представља поремећај тог ритма и отежано пражњење црева.[2]

Опстипација је симптом, а не болест. Најчешће се сматра ретким цревним покретима, обично мање од 3 столице недељно.[3][4] Међутим, људи могу имати и друге тегобе, укључујући:[5][6]

  • Напрезање са кретањем црева
  • Прекомерно време потребно за пролазак хране кроз утрубу
  • Бол са покретима црева секундарним до напрезања
  • Бол у стомаку
  • Надутост трбуха .
  • Осећај непотпуне евакуације црева.[7]

У намери да помогне пацијенту да опише своју столицу, дизајнирана је Бристолска скала измета (лат. Bristol Stool Scale) која класификује људски измет у 7 типова:[1]

  • Типови 3 и 4 су нормалне столице.
  • Типови 1 и 2 могу представљати опстипацију.
  • Типови 5, 6 и 7 указују на дијареју (пролив).
Бристолска скала измета или критеријуми као скуп симптома који помажу у стандардизацији дијагнозе опстипације у различитим старосним групама. Ови критеријуми помажу пацијентима да лакше опишу а лекарима да боље дефинишу затвор на стандардизован начин

Етиологија[уреди | уреди извор]

Готово трећина светске популације према многим истраживањима, у 21. веку има проблем са неуредном пробавом и опстипацијом.[1] Она није само чест пратилац савременог начина живота и исхране, већ може да буде и један од знакова обољење или симптом неке болести.[8]

Настаје због поремећаја пуњења или пражњења ректума:[9][10]

  • Поремећаји пуњења могу бити изазвани лезијом зида дебелог црева, неадекватном исхраном, лековима (опијати, антихолинергици).
  • Поремећај пражњења може бити изазван лезијом ректума и ануса, обољењима нерава и мускулатуре ректума.

Фактори ризика[уреди | уреди извор]

У факторе ризика који могу утицати на појаву хроничне опстипације убрајају се [11][12]

  • Недовољно уношење течности и биљних влакана
  • Смањена покретљивост (дневна неактивност)
  • Женски пол
  • Животна доб (преко 65 година старости)

Типови опстипације[уреди | уреди извор]

Опстипација према времену трајања може бити акутна (повремена ) и хронична (дуготрајна). I док је акутна опстипација пролазна појава, хронична опстипација најчешће указује на постојање неког поремећаја у организму који захтева медицинско испитивање и одговаракуће третман[13].[1]

Разлике између акутне и хроничне опстипације.[14]
Акутна опстипација Хронична опстипација
  • Ретко се јавља и кратко траје
  • Кракткорочан је проблем који утиче на свакодневни живот.
  • Изазвана је променом исхране, смањеним активностима, акутном болешћу или лековима.
  • Терапија се заснива на регуцији исхране, физиучким вежбама и према потреби примени лекова.
  • Траје дуже од 6 недеља непрекидно, месецима, па и годинама.
  • Дуготрајан је проблем који ремети свакодневни живот пацијента.
  • Не мора бити повезана само са исхраном, активношћу, болешћу и лековима, већ и са органски проблеми.
  • Лечење захтева детаљно испитивање узрока

Опстипација органског порекла[уреди | уреди извор]

Органски узроци опстипације су:

  • механичке препреке у дебелом цреву,
  • стриктуре и прираслице након упале или операције,
  • аномалије положаја црева (колоноптоза),
  • дивертикулоза
  • тумори црева који сужавају лумен или га компримирају црева са спољашње стране.
  • Стечени мегаколон (веома проширени колон) који може бити последица стенозе ректума или сигме. Карктерише се тврдокорном опстипацијаом која је водећи симптом мегаколона.
  • Конгенитални мегаколон (Хирсцхпрунгова болест) је урођена аномалија црева узрокована недостатком или неразвијеношћу нервних сплетова црева (Ауербацхов, Меисснеров плексус) што има за последиицу

изостанак перисталтике у аганглионарном сегменту цева. Изнад тог места се црево проширује и у њему задржава садржај.

Функционална опстипација[уреди | уреди извор]

Функционална опстипација је спастична опстипација, а настаје као последица појачаног деловања парасимпатикуса. Резултат је спазам циркуларне мускулатуре дебелог црева, што резултује појачаним цревним наборима (хаустрацијама). Столица је оскудна, округла и тврда с мало слузи, прећника као оловка .

Може бити праћена грчевитим боловима (коликама). У доњем десном или левом квадранту трбуха могуће је напипати ваљкасте, болно осјетљиве масе колон асценденса, чешће колон десценденса.

Осим ваготоније и психички узроци (бриге и страховања) могу бити узрок настанка овог типа опстипације. Након одређеног периода опстипације може уследити пролив.

Функционална опсипавија која се не детектује механички
Врста Карактеристике
Опстипацију са нормалним транзитом
  • Подразумева некомплетну евакуацију са или без абдоминалног бола (који и када постоји није доминантни симптом)
Опстипацију са успореним транзитом
  • Подразумева мање од једне столице недељно, губитак дефекационог нагона, слаб одговор на лаксативе и опште симптоме као што су малаксалост и брзо замарање.
  • Чешће се јавља код младих жена и дијагностикује се ретенцијом у колону више од 20% радиоопалесцентних маркера 5 дана након њиховог узимања
Дефекациони поремећаји
  • Познати су и као дисфункција пелвичног пода, анизам, синдром спуштеног перинеума, ректални пролапс. Ови поремећаји укључују често напињање, непотпуну евакуацију столице, потребу за мануелним маневрима који омогућавају дефекацију.
  • Дијагностикују се аноректалном манометријом.[15][16][17][18]
Дисинергичка дефекација са IV типа промена
  • тип I код кога постоји парадоксални раст резидуалног аналног притиска у присуству адекватног пропулзивног тј. ректалног притиска,
  • тип II који подразумева парадоксални раст резидуалног аналног притиска без пораста интраректалног притиска,
  • тип III код кога не постоји раст у нивоу ануса али постоји недовољано смањење (мање од 20%) при чему је нормалан интраректални притисак и
  • тип IV код кога не постоји довољан интраректални притисак уз недостатак или инкомплетну редукцију резидуалног интрааналног притиска.

Атонична опстипација[уреди | уреди извор]

Атонична опстипација, је честа појава код старијих особа и у трудноћи. Узрокована је ослабљеном инервацијом Ауербацховог плексуса са последично ослабљеним мотилитетеом црева.

Проктогена опстипација[уреди | уреди извор]

Проктогена опстипација (дyсхезиа) је свјсно или несвесно задржавање столице у ректуму.

Настаје због сузбијања или гашења рефлекса пражњења (психогени чиниоци, стид, журба, начин живота у неким професијама, промена начина живота).

Алиментарна опстипација[уреди | уреди извор]

Алиментарна опстипација настаје због недостатка несварљиве целулозе у храни која нормално пнадражује црево и омогућава његово пражњење.

Симптоматска опстипација[уреди | уреди извор]

Симптоматска опстипација настаје у склопу других болести као висцеро-висцерални рефлекс (холелитијаза, нефролитијаза, чир желуца и дванаестепалаћног црева) [19][10]

Опстипацију могу изазвати следеће болести:

  • централног нервног система, нпр. мултипла склероза,
  • ендокрине болести нпр. хипотиреоза
  • тровање морфином,
  • хипокалиемија
  • болести кичме.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Најчешћи клинички знаци и симптоми опстипације Остали клинички знаци и симптоми опстипације
  • Отежано или успорено пражњење црева
  • Осећај недовољног пражњења након дефекације
  • Велики напор приликом пражњења црева
  • Смањена количина столице, тврда или сува столица
  • Ритам пражњења ређи од три пута недељно
  • Изненадни, непланирани, губитак текесне тежине.
  • Болно крварење из завршног црвара (ректума).
  • Повраћање.
  • Температура.
  • Позитивна породична анамнеза (тумор, синдром иритабилног црева, целијачна болест).
  • Анемија.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Уобичајене дијагностичке процедуре су:[20] [21][1]

  • основне лабораторијске анализе.[22]
  • ректални туше и инспекција аналног отвора.[23]
  • копрокултура и преглед на паразите
  • ректосигмоидоскопија са биопсијом
  • колоноскопија се ради када постоје јасне индикације (сумња на карцином).[24]
  • специјална испитивања манометрија, провера транзита, дефенографија (пролапс слузокоже.[2]

Терапија[уреди | уреди извор]

Пре употребе лаксатива треба проучиити упутство за употребу
Лаксатив у таблетама

Опстипација се може лечити на на више начина, али су најзатупљенија ова три начина која се примењују комбиновано [25][19]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Тхе Басицс оф Цонстипатион”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ а б в Ноелтинг, Јессица; Ратуапли, Схива К; Бхаруцха, Адил Е; Харвеy, Дорис M; Рави, Картхик; Зинсмеистер, Алан Р (2012). „Нормал Валуес фор Хигх-Ресолутион Анорецтал Манометрy ин Хеалтхy Wомен: Еффецтс оф Аге анд Сигнифицанце оф Рецтоанал Градиент”. Америцан Јоурнал оф Гастроентерологy. 107 (10): 1530—1536. ИССН 0002-9270. дои:10.1038/ајг.2012.221. 
  3. ^ Јамсхед, Намирах; Лее, Зоне-Ен; Олден, Кевин W. (1 Аугуст 2011). "Диагностиц аппроацх то цхрониц цонстипатион ин адултс". Америцан Фамилy Пхyсициан. 84 (3): 299–306
  4. ^ "Цонстипатион" Архивирано 2007-03-29 на сајту Wayback Machine. еМедицине.
  5. ^ Пеппас Г, Алеxиоу ВГ, Моуртзоукоу Е, ет ал. Епидемиологy оф цонстипатион ин Еуропе анд Оцеаниа: а сyстематиц ревиеw. БМЦ Гастроентерол. 2008 Феб 12. 8:5. [Медлине].
  6. ^ Мартин БЦ, Баргхоут V, Церулли А. Дирецт медицал цостс оф цонстипатион ин тхе Унитед Статес. Манаг Царе Интерфаце. 2006 Дец. 19(12):43-9. [Медлине].
  7. ^ Wалиа Р, Махајан L, Стеффен Р (октобар 2009). „Рецент адванцес ин цхрониц цонстипатион”. Цурр Опин Педиатр. 21 (5): 661—6. ПМИД 19606041. дои:10.1097/МОП.0б013е32832фф241. 
  8. ^ УС Натионал Либрарy оф Медицине. Цонстипатион. МедлинеПлус. Аваилабле ат https://medlineplus.gov/constipation.html. Упдатед: Маy 7, 2019; Аццессед: Јулy 5, 2019.
  9. ^ Пеерy АФ, Цроцкетт СД, Мурпхy CC, ет ал. Бурден анд цост оф гастроинтестинал, ливер, анд панцреатиц дисеасес ин тхе Унитед Статес: упдате 2018. Гастроентерологy. 2019 Јан. 156 (1):254-72.е11. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  10. ^ а б „Цонстипатион - Сyмптомс анд цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  11. ^ Wалд А. Цонстипатион: патхопхyсиологy анд манагемент. Цурр Опин Гастроентерол. 2015 Јан. 31(1):45-9. [Медлине].
  12. ^ Сонненберг А, Коцх ТР. Епидемиологy оф цонстипатион ин тхе Унитед Статес. Дис Цолон Рецтум. 1989 Јан. 32(1):1-8. [Медлине].
  13. ^ „Цонстипатион”. медлинеплус.гов. Приступљено 2021-02-05. 
  14. ^ Боурас ЕП, Тангалос ЕГ. Цхрониц цонстипатион ин тхе елдерлy. Гастроентерол Цлин Нортх Ам. 2009 Сеп. 38(3):463-80. [Медлине].
  15. ^ Зербиб Ф, Дапогнy M, Цоффин Б. ет ал. Лес Еxсплоратионс фонцтионнеллес дигестивес, 2010, Елсевиер Массон САС
  16. ^ Андроманакос Н, Скандалакис П, Троупис Т, Филиппоу D. Цонстипатион оф Анорецтал Оутлет Обструцтион: Патхопхyсиологy, Евалуатион анд Манагемент. Ј Гастроентерол Хепатол. 2006 Апр;21(4):638-46.
  17. ^ Алкхатиб А. Тутеја А.Цонстипатион – Рецент Адванцес ин Треатмент, УС Гастроентерол анд Хепатол Ревиеw, 2010; 6:43-7
  18. ^ Лерои АМ, Беркелманс I, Денис П, Хéмонд M, Девроеде ГАнисмус ас а маркер оф сеxуал абусе. Цонсеqуенцес оф абусе он анорецтал мотилитy. Диг Дис Сци. 1995 Јул;40(7):1411-6.
  19. ^ а б „Цонстипатион; Сyмптомс, Цаусес, Треатмент & Превентион”. Цлевеланд Цлиниц. Приступљено 2021-02-05. 
  20. ^ „Цонстипатион”. нхс.ук (на језику: енглески). 2017-10-20. Приступљено 2021-02-05. 
  21. ^ „Цонстипатион Ремедиес, Цаусес, Сyмптомс, Медицинес, Треатмент”. МедицинеНет (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  22. ^ Бхаруцха АЕ, Лацy БЕ. Мецханисмс, евалуатион, анд манагемент оф цхрониц цонстипатион. Гастроентерологy. 2020 Апр. 158 (5):1232-49.е3. [Медлине].
  23. ^ Гладман МА, Кноwлес ЦХ. Новел цонцептс ин тхе диагносис, патхопхyсиологy анд манагемент оф идиопатхиц мегабоwел. Цолорецтал Дис. 2008 Јул. 10(6):531-8; дисцуссион 538-40.
  24. ^ „Цонцернед Абоут Цонстипатион?”. Натионал Институте он Агинг (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  25. ^ „13 хоме ремедиес то релиеве цонстипатион натураллy”. www.медицалнеwстодаy.цом (на језику: енглески). 2020-05-07. Приступљено 2021-02-05. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Кwан КY. Абдоминал паин. Ин: Олyмпиа РП, О'Неилл РМ, Силвис ML, едс. Ургент Царе Медицине Сецретс. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2018:цхап 19.
  • Нурко С, Зиммерман ЛА. Евалуатион анд треатмент оф цонстипатион ин цхилдрен анд адолесцентс. Ам Фам Пхyсициан. 2014;90(2):82-90
  • Среедхаран Р, Лиацоурас ЦА. Мајор сyмптомс анд сигнс оф дигестиве трацт дисордерс. Ин: Клиегман РМ, Стантон БФ, Ст. Геме ЈW, Сцхор НФ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 306.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).