Орексински рецептор 2

Хипокретински (орексински) рецептор 2
Хипокретински (орексински) рецептор 2
Идентификатори
Симболи	ХЦРТР2; ОX2Р
Вањски ИД	ОМИМ: 602393 МГИ: 2680765 ХомолоГене: 1168 ИУПХАР: ОX2 ГенеЦардс: ХЦРТР2 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност родопсину-сличног рецептора; • рецепторска активност; • активност неуропептидног рецептора; • активност орексинског рецептора;
Целуларна компонента	• интегрално са ћелијском мембраном; • мембрана;
Биолошки процес	• пренос сигнала; • Г-протеинска сигнализација, спрегнуто са ИП3 секундарним гласником (активација фосфолипазе C); • неуропептидни сигнални пут; • синапсна трансмисија; • исхрана;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	3062
Енсембл	ЕНСГ00000137252
УниПрот	О43614
РефСеq (мРНА)	НМ_001526
РефСеq (протеин)	НП_001517
Локација (УЦСЦ)	Цхр 6:; 55.15 - 55.26 Мб
ПубМед претрага	[1]

Орексински рецептор тип 2 (OX2R, OX₂, или хипокретински рецептор тип 2), је протеин који је код људи кодиран HCRTR2 геном.^[1]

Функција[уреди | уреди извор]

OX₂ је Г-протеин спрегнути рецептор који је искључиво изражен у мозгу. Он је 64% идентичан с OX₁. OX₂ везује орексин А и орексин B неуропептиде. OX₂ учествује у централном повратном механизму који регулише унос хране.^[1]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Агонисти[уреди | уреди извор]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

Алморексант - неспецифични OX_1/2 антагонист
SB-649,868 - неспецифични OX_1/2 антагонист
TCS-OX2-29 - селективни OX₂ антагонист
1-(2,4-дибромофенил)-3-((4S,5S)-2,2-диметил-4-фенил-[1,3]диоксан-5-ил)уреа (600 пута селективнији за OX₂ од OX₁)^[2]
(3,4-диметоксифенокси)алкиламино ацетамиди^[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Орексински рецептор

Литература[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Ентрез Гене: ХЦРТР2 хyпоцретин (ореxин) рецептор 2”.
^ МцАтее, ЛЦ; Суттон, СW; Рудолпх, ДА; Ли, X; Алуисио, ЛЕ; Пхуонг, ВК; Дворак, ЦА; Ловенберг, ТW; Царрутхерс, НИ (2004). „Новел субститутед 4-пхенyл-1,3диоxанес: потент анд селецтиве ореxин рецептор 2 (ОX(2)Р) антагонистс”. Биоорганиц & медицинал цхемистрy леттерс. 14 (16): 4225—9. ПМИД 15261275. дои:10.1016/ј.бмцл.2004.06.032.
^ Цоле, АГ; Строке, ИЛ; Qин, ЛY; Хуссаин, З; Симхадри, С; Бресциа, МР; Wаксмунски, ФС; Строхл, Б; Теллеw, ЈЕ (2008). „Сyнтхесис оф (3,4-диметхоxyпхеноxy)алкyламино ацетамидес ас ореxин-2 рецептор антагонистс”. Биоорганиц & медицинал цхемистрy леттерс. 18 (20): 5420—3. ПМИД 18815029. дои:10.1016/ј.бмцл.2008.09.038.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Флиер ЈС, Маратос-Флиер Е (1998). „Обеситy анд тхе хyпотхаламус: новел пептидес фор неw патхwаyс.”. Целл. 92 (4): 437—40. ПМИД 9491885. дои:10.1016/С0092-8674(00)80937-X.
Wиллие ЈТ, Цхемелли РМ, Синтон CM, Yанагисаwа M (2001). „То еат ор то слееп? Ореxин ин тхе регулатион оф феединг анд wакефулнесс.”. Анну. Рев. Неуросци. 24: 429—58. ПМИД 11283317. дои:10.1146/аннурев.неуро.24.1.429.
Хунгс M, Мигнот Е (2001). „Хyпоцретин/ореxин, слееп анд нарцолепсy.”. Биоессаyс. 23 (5): 397—408. ПМИД 11340621. дои:10.1002/биес.1058.
де Лецеа L; Килдуфф ТС; Пеyрон C; et al. (1998). „The hypocretins: hypothalamus-specific peptides with neuroexcitatory activity.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 95 (1): 322—7. PMC 18213 . PMID 9419374. doi:10.1073/pnas.95.1.322.
Sakurai T; Amemiya A; Ishii M; et al. (1998). „Orexins and orexin receptors: a family of hypothalamic neuropeptides and G protein-coupled receptors that regulate feeding behavior.” (PDF). Cell. 92 (4): 573—85. PMID 9491897. doi:10.1016/S0092-8674(00)80949-6. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2011. г. Приступљено 22. 04. 2011.
Sakurai T; Amemiya A; Ishii M; et al. (1998). „Orexins and orexin receptors: a family of hypothalamic neuropeptides and G protein-coupled receptors that regulate feeding behavior.”. Cell. 92 (5): 697. PMID 9527442. doi:10.1016/S0092-8674(02)09256-5.
Peyron C; Faraco J; Rogers W; et al. (2000). „A mutation in a case of early onset narcolepsy and a generalized absence of hypocretin peptides in human narcoleptic brains.”. Nat. Med. 6 (9): 991—7. PMID 10973318. doi:10.1038/79690.
Wright GJ; Puklavec MJ; Willis AC; et al. (2000). „Lymphoid/neuronal cell surface OX2 glycoprotein recognizes a novel receptor on macrophages implicated in the control of their function.”. Immunity. 13 (2): 233—42. PMID 10981966. doi:10.1016/S1074-7613(00)00023-6.
Hartley JL, Temple GF, Brasch MA (2001). „DNA cloning using in vitro site-specific recombination.”. Genome Res. 10 (11): 1788—95. PMC 310948 . PMID 11076863. doi:10.1101/gr.143000.
Mazzocchi G; Malendowicz LK; Gottardo L; et al. (2001). „Orexin A stimulates cortisol secretion from human adrenocortical cells through activation of the adenylate cyclase-dependent signaling cascade.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 86 (2): 778—82. PMID 11158046. doi:10.1210/jc.86.2.778.
Blanco M; López M; García-Caballero T; et al. (2001). „Cellular localization of orexin receptors in human pituitary.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 86 (4): 1616—9. PMID 11297593. doi:10.1210/jc.86.4.1616.
Blanco M; López M; GarcIa-Caballero T; et al. (2001). „Cellular localization of orexin receptors in human pituitary.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 86 (7): 3444—7. PMID 11443222. doi:10.1210/jc.86.7.3444.
Karteris E; Randeva HS; Grammatopoulos DK; et al. (2001). „Expression and coupling characteristics of the CRH and orexin type 2 receptors in human fetal adrenals.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 86 (9): 4512—9. PMID 11549701. doi:10.1210/jc.86.9.4512.
Randeva HS, Karteris E, Grammatopoulos D, Hillhouse EW (2001). „Expression of orexin-A and functional orexin type 2 receptors in the human adult adrenals: implications for adrenal function and energy homeostasis.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 86 (10): 4808—13. PMID 11600545. doi:10.1210/jc.86.10.4808.
Olafsdóttir BR; Rye DB; Scammell TE; et al. (2002). „Polymorphisms in hypocretin/orexin pathway genes and narcolepsy.”. Neurology. 57 (10): 1896—9. PMID 11723285.
Blanco M; García-Caballero T; Fraga M; et al. (2002). „Cellular localization of orexin receptors in human adrenal gland, adrenocortical adenomas and pheochromocytomas.”. Regul. Pept. 104 (1-3): 161—5. PMID 11830291. doi:10.1016/S0167-0115(01)00359-7.
Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Ореxин Рецепторс: ОX₂”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г.

[entrez-1] а ^б „Ентрез Гене: ХЦРТР2 хyпоцретин (ореxин) рецептор 2”.

[2] МцАтее, ЛЦ; Суттон, СW; Рудолпх, ДА; Ли, X; Алуисио, ЛЕ; Пхуонг, ВК; Дворак, ЦА; Ловенберг, ТW; Царрутхерс, НИ (2004). „Новел субститутед 4-пхенyл-1,3диоxанес: потент анд селецтиве ореxин рецептор 2 (ОX(2)Р) антагонистс”. Биоорганиц & медицинал цхемистрy леттерс. 14 (16): 4225—9. ПМИД 15261275. дои:10.1016/ј.бмцл.2004.06.032.

[3] Цоле, АГ; Строке, ИЛ; Qин, ЛY; Хуссаин, З; Симхадри, С; Бресциа, МР; Wаксмунски, ФС; Строхл, Б; Теллеw, ЈЕ (2008). „Сyнтхесис оф (3,4-диметхоxyпхеноxy)алкyламино ацетамидес ас ореxин-2 рецептор антагонистс”. Биоорганиц & медицинал цхемистрy леттерс. 18 (20): 5420—3. ПМИД 18815029. дои:10.1016/ј.бмцл.2008.09.038.

[1]

[2]

[3]