Перитонитис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Перитонитис је упала перитонеума, серозне мембране која облаже абдоминалну шупљину и унутарње органе. Може бити генерализиран или локализиран. Често је резултат руптуре (прснућа) шупљег органа, абдоминалне трауме или упале црвуљка или неког неинфективног процеса.

Знаци и симптоми[уреди]

Бол у абдомену и осјетљивост[уреди]

Главна клиничка манифестација перитонитиса је абдоминална бол и осјетљивост и брањење пацијента. Покретање перитонеума појачава бол, напримјер кашљање (кашљање се користи као тест). Блумбергов знак се провоцира тако што се најприје притисне трбух што изазива мању бол и након тога се руке нагло подигну с абдомена што нагло погорша бол јер се перитонеум нагло врати на своје мјесто. Присуство овог знака се означава као перитонизам[1].

Мјесто гдје се јавља бол овиси од локације упаљеног органа (упала црвуљка или дивертикулитис) или може бити присутна осјетљивост цијелог абдомена код дифузнога перитонитиса. Бол често почиње као слабо локализована дифузна бол у средишњем дијелу абдомена да би се током развоја упалног процеса бол локализирала на мјесту упаљеног органа. Типичан је примјер помјерања боли од пупка (висцерални бол, бол органа) према десној препонској регији гдје се бол јави на мјесту контакта упаљеног црвуљка с перитонеумом (соматски бол). Перитонитис је примјер за акутни абдомен.

Пратеће манифестације[уреди]

Компликације[уреди]

  • Секвестрација течности и електролита доводи до пада централног венског притиска , поремећаја електролита и хиповолемије што може довести до шока и акутне бубрежне инсуфицијенције (затајење)
  • Перитонелни апсцес се може формирати у абдомену (напримјер изнад или испод јетре)
  • Сепса (лат. Сепсис) се може развити и у том случају потребне су хемокултуре.
  • Течност у перитонеалној шупљини може подићи дијафрагму и проузроковати тешкоће у дисању.

Узроци[уреди]

Инфицирани перитонитис[уреди]

Најчешћи узрок перитонитиса је перфорација дијела гастроинтестиналног тракта. Примјери су дистална перфорација једњака (Боерхаавеов синдром), желуца (пептички улцус, рак желуца), дванаесника (пептички улкус) и осталих цријева (упала црвљка, дивертикулитис, Мецкелов дивертикулум, упална болест цријева, инфаркт цријева, странгулација цријева, колоректални рак, меконијум перитонитис) или жучног мјехура (холециститис). Други могући разлог је траума, ингестија страног тијела (кост рибе, чачкалица, стакло), перфорација ендоскопом или катетером, цурење анастомозе цријева након хируршког захвата. У задњем случају бол у абдомену и паралитички илеус се сматрају се нормалним посљедицама оперативног захвата у домени абдоминалне хирургије. Код већине случајева перфорације шупљег органа мијешане бактерије су изолиране, најчешће грам негативни бацили као што је Есхерицхиа цоли и анаеробне бактерије (напримјер. Бацтероидес фрагилис). Фекални перитонитис подразумијева присутност фецеса (столице) у перитонеалној шупљини. Догађа се након трауме и хируршких интервенција на дебелом цријеву.

Озљеда перитонеума и без озљеде шупљег органа може бити разлог перитонитиса због уласка микроорганизама у перитонеалну шупљину. Примјери су повреде, хируршке ране, амбулантна перитонеална дијализа, интраперитонеална кемотерапија. I овдје имамо мијешане инфекције а најчешћи узрочник је Стапхyлоцоццус ауреус, али и други коагулаза негативни стафилококи. Чак и гљивице као што је Цандида могу бити узрочници.

Спонтани бактеријски перитонитис је форма која се јавља без очитог извора контаминације. Догађа се код пацијената са асцитесом посебно код дјеце. Интраперитонеална дијализа доводи до такозваног терцијарног перитонитиса.

Системска туберкулоза може у ријетким случајевима имати интраперитонеалну локализацију

Неинфективни перитонитис[уреди]

Цурење стерилних тјелесних текућина у перитонеум као што је крв (ендометриоза, тупа траума трбуха, ванматерична трудноћа), желудачног сока (чир желуца), жучи (биопсија јетре, повреда жучних водова, мокраће (повриједе здјелице), панкреасни сок (панкреатитис) изазива најприје стерилни перитонитис који се може накнадно инфицирати у слиједећих 24 до 48 сати.

Стерилне абдоминалне операције нормално узрокују благи перитонитис који може довести до формирања прираслица. Заостало страно тијело (газа) може довести до перитонитиса ако се грешком остави у перитонеалној шупљини

Дијагноза[уреди]

Дијагноза се назира на клиничким манифестацијама описаним у ранијем тексту. Ако је сумња на перитонитис јасна хируршка интервенција се обавља без даљних претрага. Леукоцитоза, хипокалемија, хипернатремија и ацидоза могу бити присутне мада нису специфични налази за перитонитис. Исто важи за проширене вијуге цријева на рендгенском снимку. Рендгенски снимак може показати пнеумоперитонеум (ваздух у перитонеалној шупљини) што је знак да постоји перфорација шупљег органа. Ултразвучни преглед и ЦТ могу открити различите изворе абдоминалног бола. Ако постоји сумња, перитонеална лаважа или експлоративна лапароскопија могу открити разлог постојање и узрок перитонитиса. Код постојања асцита парацентеза може открити перитонитис уколико се нађу леукоцити у добијеној текућини. Антибиограм ове текућине може утврдити узрочника болести.

Третман[уреди]

Зависно од стадијума, третман обухвата сљедеће: Опште мјере потпоре као што је рехидратација интравенским отопинама и корекција поремећаја електролитне равнотеже.

Антибиотици се обично дају интравенски, есто се даје и више антибиотика широког спектра. Када се изолира узрочник терапија се даје према антибиограму.

Хируршки третман захтијева преглед цијелог аббдомена са лаважом перитонеума уз корекцију узрока перитонитиса (напримјер апендектомија, шивање рупе на желуцу).[2]. Изузетак је спонтани бактеријски перитонитис који нема увијек користи од хируршког третмана.

Прогноза[уреди]

Колико се благовремено третира прогноза је повољна особито у млађих људи с морталитетом испод 10%. Код старијих људи морталитет је и до 40%. Након 48 сати морталитет је велик док је генерализирани перитонитис обично фаталан ако се не лијечи.

Референце[уреди]

  1. ^ „Биологy Онлине'с дефинитион оф перитонисм”. Приступљено 14. 08. 2008. 
  2. ^ „Перитонитис: Емергенциес: Мерцк Мануал Хоме Едитион”. Приступљено 25. 11. 2007. 

Спољашње везе[уреди]

• Перитонитис дисеасе цаусес, треатмент • Артицле он перитонитис ат АллРефер.цом • Генуит Т анд Наполитано L. 2004. Перитонитис анд Абдоминал Сепсис ат Емедицине.цом • Перитонитис ат ХеалтхСqуаре.цом