Перзистентни органски загађивач

Перзистентни органски загађивачи (енгл. Persistent organic pollutants - ПОП) органска су једињења која су отпорна на деградацију дејством животне средине путем хемикалија, биолошких агенаса и фотолитичких процеса.^[1]^[2]^[3] Због своје постојаности ПОП једињења се биоакумулирају, што потенцијално може да има негативни утицај на људско здравље и на животну средину. Међународна заједница је на Стокхолмској конвенцији о персистентним органским загађивачима 2001. године, дискутовала ефекат ПОП једињења на здравље људи и животне средине, са циљем њиховог елиминисања или знатног ограничавања њихове продукције.

Многа ПОП једињења су тренутно у употреби или су кориштена у прошлости као пестициди, растварачи, лекови, и индустријске хемикалије.^[3] Мада нека од тих једињења природно настају, на пример дејством вулкана и разних биосинтетичких путева, већина њих су резултат људских активности,^[4] и. е. она су формирана путем тоталне синтезе.

Консеквенце персистенције[уреди | уреди извор]

Перзистентни органски загађивачи су типично халогенисана органска једињења и као таква испољавају високу липофилност. Из тог разлога, она се биоакумулирају у масним ткивима. Халогенисана једињења исто тако испољавају знатну стабилност, захваљујући нереактивности C-Cl у процесима хидролизе и фотолитичке деградације. Стабилност и липофилност органских једињења често стоје у доброј корелацији са њиховим халогенским садржајем, и стога су полихалогенисана органска једињења посебно забрињавајућа. Она испољавају негативне ефекте на животну средину путем два процеса, далекосежног транспорта, што им омогућава да буди пренесена на велике раздаљине од извора, и биоакумулације, којом се њихова концентрација повечава до потенцијално високих нивоа.^[5] Једињења која сачињавају персистентне органске загађиваче се исто тако класификују као ПБТ (Персистентни, Биоакумулативни и Токсични) материјали.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Слађана Ч Алагић; Снежана Урошевић (2010). „Перзистентни органски загађивачи: Полиброминовани дифенил-етри - присуство у животној средини и живом свету”. Цонференце: Интернатионал Сциентифиц Цонференце он Енвиронмент анд БиодиверситyАт: Белграде, Сербиа.
^ Гонзáлез Неус; Доминго Јосé L. (2021). „Концентрације перзистентних органских загађивача у крви становништва Шпаније - временски тренд”. Архив за фармацију. 71 (6): 455—479.
^ ^а ^б Риттер L; Соломон КР; Форгет Ј; Стемерофф M; О'Леарy C. „Персистент органиц поллутантс” (ПДФ). Унитед Натионс Енвиронмент Программе. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 09. 2007. г. Приступљено 16. 09. 2007.
^ Ел-Схахаwи МС, Хамза А, Басхаммакхб АС, Ал-Саггаф WТ (2010). „Ан овервиеw он тхе аццумулатион, дистрибутион, трансформатионс, тоxицитy анд аналyтицал метходс фор тхе мониторинг оф персистент органиц поллутантс”. Таланта. 80: 1587—1597. дои:10.1016/ј.таланта.2009.09.055. .
^ Wалкер, C.Х., "Органиц Поллутантс: Ан Ецотоxицологицал Перспецтиве" (2001).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Слађана Ч Алагић; Снежана Урошевић (2010). „Перзистентни органски загађивачи: Полиброминовани дифенил-етри - присуство у животној средини и живом свету”. Цонференце: Интернатионал Сциентифиц Цонференце он Енвиронмент анд БиодиверситyАт: Белграде, Сербиа.

[2] Гонзáлез Неус; Доминго Јосé L. (2021). „Концентрације перзистентних органских загађивача у крви становништва Шпаније - временски тренд”. Архив за фармацију. 71 (6): 455—479.

[ritter-3] а ^б Риттер L; Соломон КР; Форгет Ј; Стемерофф M; О'Леарy C. „Персистент органиц поллутантс” (ПДФ). Унитед Натионс Енвиронмент Программе. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 09. 2007. г. Приступљено 16. 09. 2007.

[El-Shahawi,_M.S._2010-4] Ел-Схахаwи МС, Хамза А, Басхаммакхб АС, Ал-Саггаф WТ (2010). „Ан овервиеw он тхе аццумулатион, дистрибутион, трансформатионс, тоxицитy анд аналyтицал метходс фор тхе мониторинг оф персистент органиц поллутантс”. Таланта. 80: 1587—1597. дои:10.1016/ј.таланта.2009.09.055. .

[Walker,_C.H._2001-5] Wалкер, C.Х., "Органиц Поллутантс: Ан Ецотоxицологицал Перспецтиве" (2001).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]