Петанк

С Википедије, слободне енциклопедије
Петанк
Играчи петанка у луци Бонифачо 1975. године
Највише управно телоФéдéратион Интернатионале де Пéтанqуе ет Јеу Провенçал
Први пут игранПрованса, Француска
Карактеристике
КонтактНеконтактни
Чланови тимаИндивидуално, дублови и триплети
ТипБоћање
ОпремаБоће (кугле) & кушуне (мала кугла)
Присуство
ОлимпијадаНо
Петанк игра у затвореном на окупљању ИБА-е у Ротердаму, Холандија

Петанк је спорт који спада у категорију куглашког спорта, заједно са рафом, боћањем, кионско куглање, боћање на трави и крунско зелено куглање. У свим овим спортовима играчи или тимови бацају своје боће/кугле према циљаној кугли.[1]

У петанку је циљ да се постигну бодови тако што су кугле бачене ближе циљној кугли од противника након што су све кугле бачени. То се постиже бацањем или котрљањем кугли што ближе малој циљној кугли, званично званој џек,[2] али колоквијално познатој као кушуне,[3] или одбацивањем противникових кугли од циља, док се стоји унутар круга са обе ноге на земљи.

Петанк се обично и најбоље је игра на тврдој подлози или шљунку. Може се играти на јавним површинама у парковима или у наменским објектима званим булодроми.

Играчи петанка на плажи у Ници

Тренутни облик игре настао је 1907. или 1910. године у Ла Сјоти, у Прованси, у Француској. Француски назив pétanque (позајмљен у енглеском језику, са акутним нагласком или без њега) потиче од речи petanca у провансалском дијалекту окситанског језика, што потиче од израза pès tancats, што значи „фиксиране ноге“ или „укопане ноге“ (на терену).

Историја[уреди | уреди извор]

Изум игре[уреди | уреди извор]

Игре са куглама имају врло дугу историју, која датира кроз средњи век до античког Рима, и пре тога до античке Грчке и Египта.

У Француској је у другој половини 19. века облик боћања познат као провансалска игра (или лионска лопта) био изузетно популаран. У овом облику игре играчи су котрљали кугле или трчали три корака пре него што би бацили куглу. Петанк се првобитно развио као изданак или варијанта провансалске игре 1910. године, у ономе што се данас назива Жил Ленорова куглана у граду Ла Сјота у близини Марсеља. Бивши провансалски играч по имену Жил Ленор био је толико јако погођен реуматизмом да више није могао да трчи пре него што би бацио куглу. Заправо, он једва је могао да стоји. Његов добар пријатељ по имену Ернест Питиот био је власник локалног кафића. Да би удовољио свом пријатељу Ленору, Питиот је развио варијантни облик игре у коме је дужина терена смањена на око половине, а играч је, уместо да трчи да би бацио лопту стајао, непокретан, у кругу. Они су то назвали игром затворених стопала, „стопала укопана“ (на земљи), што је име које је на крају еволуирало у данашње име игре, петанк.[4]

Први турнир у петанку организовао је Ернест Питиот, заједно са својим братом Жозефом Питиотом, 1910. године у Ла Сјоти. Након тога игра се брзо проширила и убрзо постала најпопуларнији облик боћања у Француској.

Пре средине 1800-их, за европске боћарске игре користиле су се чврсте дрвене куглице, обично направљене од корена шимшира, врло тврдог дрвета. Током касних 1800-их уведени су јефтини масовно произведени ексери, а дрвене кугле су постепено почеле да бивају прекривене ексерима, производећи boules cloutées („заковане кугле“). Након Првог светског рата технологија израде топовског зрна прилагођена је тако да омогућена производњу шупљих, потпуно металних кугли. Прву потпуно металну куглу, la Boule Intégrale, представио је половином 1920-их Пол Куртје. Интéграле је ливена у једном комаду од легуре бронзе и алуминијума. Убрзо након тога Жан Блан је изумео поступак производње челичних кугли утискивањем две челичне плоче у хемисфере, а затим заваривањем две хемисфере да би се створила кугла. Овим технолошким напретком, шупље металне куглице су брзо постале норма.

Глобално ширење игре[уреди | уреди извор]

Након развоја потпуно металних кугли, петанк се брзо проширила из Провансе на остатак Француске, затим у остатак Европе, а потом у франкофонске колоније и земље широм света. Данас многе земље имају своја национална управљачка тела.

Играчи петанка у Кану

У Француској, Fédération Française de Pétanque et Jeu Provençal[5] има више од 300.000 лиценцираних чланова.

Исто тако постоје јаке националне федерације у Немачкој,[6] Шпанији[7] и Енглеској.[8] Петанк се активно игра у многим земљама са историјом француског колонијалног утицаја, посебно у југоисточној Азији, укључујући Лаос, Тајланд, Вијетнам, Камбоџу и Пудушери у Индији, као и неке делове Африке. Данас неки од најјачих играча на свету долазе са Мадагаскара[9] и Тајланда.[10]

Петанк је представљен на Свеафричким играма 2015, којима је домаћин била Република Конго, бивша француска колонија.[11]

Петанк се не игра широм Америке. Постоји канадска федерација за петанка са седиштем у Квебеку. [12] У Сједињеним Државама, Федерација петанка УСА (ФПУСА)[13] извештава да је око 30.000 игара одиграно широм земље. Према подацима од 1. децембра 2015, ФПУСА је бројала 2141 чланова у САД-у, у 52 придружена клуба.[14]

На међународном нивоу, управљачко тело петанка је Међународна федерација петанка и провансалске игре (франц. Fédération Internationale de Pétanque et Jeu Provençal, FIPJP).[15] Она је основана је 1958. године у Марсељу и броји око 600.000 чланова у 52 земље, према подацима из 2002. године.

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Игра се појавила у француском криминалистичком филму Le deuxieme souffle 1966. Петанку се такође појавио у сезони 4, епизода 20 (Петанк) америчког ситкома The Cosby Show 1988. У филмској адаптацији мистерије Агате Кристи Зло под Сунцем, осумњичени кога глуми Џејмс Мејсон је испитиван о његовом алибију док је играо петанк. У четвртој епизоди The Amazing Race 30 приказано је такмичење у петанку на Плаце дес Лицес у Сен Тропеу.[16]

Државна и међународна такмичења[уреди | уреди извор]

Постоји низ важних светских шампионатских турнира. ФИПЈП светско првенство се одржава се сваке две године. Мушко првенство се одржава парних година, док се женско и омладинско првенство одржавају непарних година.[17]

Вероватно најпознатије међународно првенство је Глобални марсељски петанк, које се сваке године одржава у Марсељу у Француској, са више од 10.000 учесника и више од 150.000 гледалаца.[18]

Највећи годишњи турнир у Сједињеним Државама је Петанк опен Амелија острва[19] (некада Амерички опен у петанку), који се сваке године одржава у новембру на острву Амелија на Флориди.

Ла бритиш опен[20] је велики турнир у Петанку који се одржава на северу Енглеске, у Великој Британији. До сада је ово првенство привлачило играче из целе Велике Британије и Европе.

Петанк тренутно није олимпијски спорт, иако Светска конфедерација куглашког спорта - коју је 1985. године створило неколико међународних куглашких организација посебно у ту сврху - од 1985. године лобира у Олимпијском комитету како би се петанк уврстио у летње олимпијске игре.[21]

Играње игре[уреди | уреди извор]

Опрема[уреди | уреди извор]

Петанк играју два тима, при чему се сваки тим састоји од једног, два или три играча.

У појединачним и дубл играма сваки играч игра са три металне кугле. У тројкама сваки играч користи само две.

Простор на којем се игра петанк назива се терен. Игра се може играти на отвореном простору попут јавног парка, где границе терена нису означене, или формалније на „обележеном терену“ где су означене границе терена (традиционално, концем чврсто затегнутим између ексера забијених у терен).

Играч петанкеа који баца из префабрикованог круга

У петанку играчи бацају стојећи у кругу. Традиционално, круг је једноставно загребан у тлу. Почев од 2005. године, уведени су црвени пластични „префабриковани“ кругови који се сада широко користе у формалним играма. Круг нацртан на земљи мора бити пречника 35-50 цм (14-20 инча), док пластични круг мора имати унутрашњи пречник 50 цм (20 инча).

Циљеви[уреди | уреди извор]

Игра се састоји од неколико менова. Француска реч mène обично се на преводи као „крај“ или „круг“. Круг се састоји од избацивања кушуне (мале дрвене циљне куглице), а затим два тима бацају своје кугле.

Након што су оба тима бацила све своје кугле, тим са куглом најближим кушунеу осваја крај. Победнички тим постиже по један поен за сваку своју куглу, која је ближа од најближе кугле противничког тима. То значи да би победнички тим у теорији могао да постигне чак шест бодова на крају, иако је резултат од један или два поена типичнији.

Како игра напредује, сваки тим акумулира бодове све док један од тимова не достигне 13, победнички број бодова.

Редослед игре[уреди | уреди извор]

Игра започиње бацањем новчића како би се утврдило који тим игра први. Тим који победи у бацању започиње игру постављањем круга, затим стајањем у круг и бацањем кушунеа на удаљеност од 6—10 м (20—33 фт). Играч из екипе која је бацила кушуне баца прву куглу. Тада играч противничке екипе баца куглу.

Од тог тренутка за тим са лоптом која је најближа кушунеу каже се да „има поен“. Екипа која нема бод баца следећу лопту. Тај тим наставља да баца кугле док или не освоји бод или не остане без кугли.

Ако су у било ком тренутку најближе кугле из сваког тима једнако удаљене од кушунеа, онда тим који је бацио последњу куглу поново баца. Ако су кугле и даље једнако удаљене, тимови играју наизменично док се веза не прекине. Ако су кугле и даље једнако удаљене на крају круга, тада ниједан тим не постиже ниједан поен.

Тим који је победио у кругу започиње следећи круг. Играч из победничког тима поставља (или црта) круг око кушунеа. Затим играч подиже кушуне, стаје у круг и баца кушуне да започне следећи крај.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Wхат ис Пéтанqуе? А спорт оф скилл, прецисион & стратегy”. 
  2. ^ „Оффициал рулес фор тхе спорт оф пéтанqуе” (ПДФ). Фéдéратион Интернатионале де Пéтанqуе & Јеу Провенçал. 1. 1. 2017. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 09. 2020. г. 
  3. ^ Тхе јацк, ор цоцхоннет, ис алсо сометимес цаллед а боуцхон (литераллy "литтле балл", фром тхе Оццитан боцхон) ор ле петит ("тхе смалл оне").
  4. ^ Гиол, Цхарлес (новембар 2011). „Ла пéтанqуе”. Хисториа. 
  5. ^ ФФПЈП
  6. ^ Германy
  7. ^ Спаин
  8. ^ анд Енгланд
  9. ^ „Мадагасцар”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
  10. ^ Тхаиланд
  11. ^ Окамба, Лоуис; Имраy, Гералд. „Алл Африца Гамес ретурн то роотс ин Републиц оф Цонго”. Тимес Унион. Ассоциатед Пресс. Приступљено 6. 9. 2015. 
  12. ^ Цанадиан петанqуе федератион
  13. ^ ФПУСА
  14. ^ ФПУСА 2015/16. Аннуал Публицатион оф тхе Федератион оф Петанqуе, УСА
  15. ^ „ФИПЈП”. Архивирано из оригинала 24. 01. 2010. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
  16. ^ Wалкер, Јоди (24. 1. 2018). „Тхе Амазинг Раце рецап: 'Готта Пут Yоур Соле Инто Ит'. Ентертаинмент Wееклy. Приступљено 8. 6. 2020. 
  17. ^ Лес Цхампионнатс ду Монде де Пéтанqуе Архивирано 2012-12-15 на сајту Wayback Machine ат тхе ФИПЈП wеб сите.
  18. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2014-03-23. г. Приступљено 2013-03-08. 
  19. ^ „Петанqуе Амелиа Исланд Опен”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
  20. ^ „Ла Бритисх Опен”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
  21. ^ Хисторy оф тхе ФИПЈП Архивирано 2012-08-10 на сајту Wayback Machine ат тхе ФИПЈП wеб сите.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]