Phallus impudicus

С Википедије, слободне енциклопедије

Phallus impudicus
Phallus impudicus
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. impudicus
Биномно име
Phallus impudicus
L. (1753)
Синоними

Phallus volvatus Batsch (1783)
Phallus foetidus Sowerby (1803)
Morellus impudicus (Pers.) Eaton (1818)
Ithyphallus impudicus (L.) E.Fischer (1888)

Phallus impudicus, или у народу познатији као смрдљиви певац, смрдљиви стршак или ђавоље јаје, широко је распрострањена и веома препознатљива гљива услед свог јаког и непријатног мириса као и веома карактеристичног изгледа. Често се среће у влажним листопадним или четинарским шумама, или на њеним рубовима од пролећа па до јесени. Неугодан мирис се може осетити и са велике удаљености.[1]

Опис плодног тела[уреди | уреди извор]

Одрасло плодно тело је грађено од фертилне (плодне) главе, стерилног стручка и остатка овоја у бази дршке. Плодно теле је високо до 25 цм. дебиљине и до 3 цм када је зрело, а до 5 цм када је у форми јајета.

Плодно тело у зачетку свог развоја је у облику белог округластог или елиптичног јајета или овојнице унутар којега се налази желатинозни слој који штити сивкастозеленкасту масу са спорама. Та маса са спорама је још додатно заштићена унутарњом мембраном. Унутар јајета почиње се развијати и стерилна дршка која ће своју експлозију раста доживети тек када плодно тело пробије овојницу и издужи се у дебели ваљкасту дршку са фертилном главом. Фертилна или плодна глава је стожастог облика, сужава се ка врху те се на самом врху завршава рупицом или малим кратером који је беличасто обрубљен. У почетку је зеленомаслинасте боје те постепено почиње пропадати и нестајати, а испод те масе указује се ребраста површина клобука (попут пчелињег саћа) која је беле до сиве боје (када сва зелена маса са спорама пропадне).

Глава клобука се не наставља на дршку, већ је од њега јасно одвојена рубом. дршка је правилног ваљкастог облике углавном беле боје. Ломљива, шупља и сунђерасте структуре. Када се развије при дну дну остаје бели омотач и желатинозни слој унутар омотача. У самој бази, омотач је за супстрат на којему расте причвршћена белим мицелијским нитима. Месо је крхко, ломљиво. Зелена маса са спорама влажна, слузаста, затим кашаста, на крају се осуши и нестане. Мирис, у тој фази када је маса са спорама маслинасте боје (споре сазријевају) је врло неугодан, касније када споре нестану више није изражен.[2]

Отисак спора[уреди | уреди извор]

Отисак спора је маслинастосмеђе боје. Споре су елиптичне, глатке, 3,5—4 × 1,5—2 µм.

Јестивост[уреди | уреди извор]

Гљива је условно јестива само док је млада односно у форми јајета. Неопходно је пре конзумације термички обрадити.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пхаллус импудицус (Смрдљиви стршак)”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. Приступљено 06. 11. 2017. 
  2. ^ „Болетус.хр - База Гљива - Приказ гљиве”. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 06. 11. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Узелац, Бранислав (2009). Гљиве Србије и западног Балкана. Београд: БГВ logic.
  • Giuseppe, P. (1997). Атлас гљива. Загреб: Просвјета.
  • Флик, M. (2010). Која је ово гљива? препознавање, сакупљање, употреба. Београд: Марсо.
  • Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]