Пим Фортајн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пим Фортајн
Пим Фортуyн - Маy 4.јпг
Пим Фортајн 4. маја 2002, два дана пре убиства (Фотографија: Рој Беускер)
Име по рођењуВилхелмус Симон Петрус Фортуијн
Друга именаПим Фортуијн
Датум рођења19. фебруар 1948.(1948-02-19)
Место рођењаДриехуис
 Холандија
Датум смрти6. мај 2002.(2002-05-06)(54 год.)
Место смртиХилверсум
 Холандија
Узрок смртиУбиство
ДржављанствоХоланђанин
УниверзитетВУ Университy Амстердам (Бацхелор оф Социал Сциенце, Мастер оф Социал Сциенце)
Университy оф Гронинген (Доцтор оф Пхилосопхy)
ЗанимањеПолитициан · Цивил сервант · Социологист
Цорпорате дирецтор · Политицал цонсултант · Политицал пундит · Аутхор · Цолумнист · Публисхер · Теацхер · Профессор
Политичка странкаЛабоур Партy (1974–1989)
Пеопле'с Партy фор Фреедом анд Демоцрацy (мид 1990с)
Ливабле Нетхерландс (2001–2002)
Ливабле Роттердам (2001–2002)
Пим Фортуyн Лист (2002)

Вилхелмус Симон Петрус Фортујин, познат као Пим Фортајн, био је холандски политичар, јавни службеник, социолог, аутор и професор који је оформио сопствену партију, Листа Пима Фортајна (ЛПФ) 2002. године.[1]

Фортајн је често виђен као контраверзна лицност услед својих јавних ставова о мултикултурализму, имиграцији и исламу у Холандији. Ислам је називао “Назадујућом култром”, и цитиран је за изјаве попут тих да би затворио границе за муслиманске имигранте.[2] Фортајн је такође подржавао грубље мере против криминала и противио се државној бирократији,[3] желећи да смањи холандски новчани принос Европској унији.[4] Означен је као десничарски популиста од стране својих противника и у медијима, али је жестоко одбијао ову ознаку.[5][6]

Фортајн се изричито дистанцирао од десничарских политичара попут белгијског Филипа Девинтера, аустријског Јорга Хајдера или Француза Жана-Марија ле Пена кад год је био поређен са њима. Поредио се са средње-десничарским политичарима попут Силвија Берлусконија из Италије и Едмунда Стоибера из Немачке, такође се дивио бившем холандском премијеру Јоп ден Улу, социјалном демократи, и демократском председнику Сједињених Држава Џону Ф. Кенедију. Фортајн је такође критиковао полдер модел и полисе владе Вима Кока и упорно описивао себе I ЛПФ-ову идеологију као прагматичну, а не популистичну.[7] У марту 2002. године, његова новокреирана ЛПФ је на холандским општинским изборима постала највећа партија у Фортајновом родном граду, Ротердаму.[8]

Убијен је 2002. године током холандске националне изборне кампање[9][10][11] од стране Волкерта ван дер Графа, левичарског активисте за животињска права.[12] На суду, Ван дер Граф је рекао да је убио Фортајна да би га зауставио у експлоатисању муслимана као “слабих чланова друштва” у свом плану за политичку надмоћ.[13][14][15]

Детињство, младост и образовање[уреди]

Фортајн је рођен 19. фебруара 1948. у Дрихуису, као треће дете католичке породице. Социологију је почео учити 1967. на Универзитету у Амстердаму али се после неколико месеци пребацио на Врије Универзитет у Амстердаму. 1971. завршио је своје студије са докторатом. 1981. добио је докторат из социологије на Универзитету у Гронингену као доктор филозофије.

Каријера[уреди]

Фортајн је радио као предавач на Њенроуд Бизнис Универзитету и као сарадник-професор на Универзитету у Гронингену, где је предавао марксистичку социологију. У том тренутку био је марксиста. Касније се придружио радничкој партији.

1989. постао је директор владине организације за издавање студентских транспортних картица. 1990. године преселио се у Ротердам. Од 1991-1995., био је изванредан професор на Ерасмус Универзитету у Ротердаму, постављен на високу позицију у условима запошљавања и јавним сервисима.

Када му се уговор завршио, изградио је каријеру у јавном говору, писању књига и новинарских колумни, полако улазећи у политику. Фортајн је отворено био геј, и рекао је у интервјуу из 2002. године да је католик.[16]

Политичка каријера[уреди]

Пим Фортајн 1991

Године 1992. Фортајн је написао “Аан хет волк ван Недерланд” (Људима Холандије), изјављујући да је наследник харизматичног, али контроверзног холандског политичара из 18. Века-Јоан Дерк ван дер Цапеллен тот ден Пол. Комуниста и бивши члан социјалдемократске Радничке партије, Фортајн је изабран за “лијсттреккер“ новоформиране “Холандије погодне за живот“ партије од стране велике већине 26. Новембра 2001. године, пре холандских општих избора 2002. године.

9. Фебруара 2002. године интервјуисао га је холандски лист Волкскрант. Његове изјаве су сматране толико контроверзним да га је странка следећег дана одбацила као “лијсттреккер“. Фортајн је рекао да се залаже за укидање муслиманске имиграције, ако је могуће, и да жели да укине “Чудан чланак“ холандског устава којим се забрањује дискриминација (у то време се веровало да је он алудирао на члан 1, једнакост пред законом; тврдило се да је то помешао са чланом 137 Кривичног закона, подстицање на мржњу).[17] Након што га је “Холандија погодна за живот“, Фортајн је 11. Фебруара 2002. године основао сопствену странку Пим Фортајн Лист (ЛПФ).

На челу листе “Ротердама погодног за живот“, странке локалне проблематике, постигао је велику победу на изборима Општинског већа Ротердама, почетком марта 2002. године. Нова странка освојила је око 36% места, што је чини највећом странком у већу. По први пут од Другог светског рата, Радничка партија је била изван власти у Ротердаму.

Победа га је учинила предметом стотина интервјуа током наредна три месеца, а он је дао много изјава о својој политичкој идеологији. У марту је објавио своју књигу Неред осам љубичастих година (хол. De puinhopen van acht jaar Paars), коју је користио као свој политички програм за предстојеће општинске изборе. Љубичаста је боја која је означавала коалициону владу коју чине левице (црвене) и конзервативно-либералне странке (плаве). Холандијом је тада осам година владала таква коалиција.

4. марта 2002. године, гађала га је левичарска активисткиња из биотичке пекарске бригаде у Хагу.[18]

Критика[уреди]

Фортајн је био поређиван са политичарима Јоргом Хајдером и Жаном-Маријом ле Пеном у страним штампама. Ове компарације су често помињали холандски новинари и политичари. Експлицитно поређење са Ле Пеном је направио Ад Мелкерт, затим лијсттреккер из Лабуристичке партије, који је рекао у Емену 24. априла 2002: "Ако флертујеш са Фортајном, онда ће се у Холандији десити исто што се десило и у Француској. Тамо су се пробудили са Ле Пеном, ми ћемо се пробудити са Фортајном.[19]

5 маја, дан пре атентата, Фортајн је имао дебату са Мелкертом у дебати организованој од стране новина Алгемен Дагблад о својој демонизацији. У дебати је рекао да је често морао да говори новинарима да је слика која је створена о њему у медијима нетачна.[20]

Колумниста Јан Блокер је написао "Након читања (...) закључио сам да Професор Пим може бити зван Жан-Мари Ле Пен, Филип Девинтер, Јорг Хајдер и нови Хане Јанмат Холандије.[21]

Премијер Вим Кок је оптузио Фортајна за изазивање страха и стимулисање ксенофобије у холандском народу.[22]

Наслеђе[уреди]

Споменик Пиму Фортајну Ротердаму

Фортун је променио холандски политички пејзаж и политичку културу.[23] Избори 2002 године, недељу дана после смрти Фортајна, обиљежени су великим губицима либералне Људске партије за слободу и демократију и специјално Социјално демократском радном партијом (чија парламентарна гупа се преполовила у величини); обе партије су замениле лидере кратко после својих губитака. Победник избора је била Пим Фортајнова листа, заједно са Хришћанском демократском странком. Неки коментатори у главној политичкој класи спекулисали су да је Фортајново перципирано мучеништво створило велику подршку за ЛПФ, стога је та партија имала 17% електронских гласова и 26 од 150 седишта у Холандском парламенту.[24] Иако је ЛПФ могао да формира коалицију са Хришћанском демократском странком и Људском партијом за слободу и демократију, то је изгубљено унутрашњим сукобом и брзим губљењем пара.[24] Коалиција кабинета Жан Петера Балкененда је пала после 3 месеца, због борбе са ЛПФ. На следећим изборима, ЛПФ је остало само 8 седишта у парламенту (од 150), и нису укључени у следећу владу. Политички коментатори спекулисали су да су незадовољни гласачи можда гласали за не-традиционалну партију, иако им је одржива алтернатива била при руци.

Касније, десно крило Партије за слободу, која је имала снажан став о имиграцијама, предложила депортовање криминалаца, незапослених или не-асимилираних не-западних имиграната, освојила је 9 (од 150) седишта на изборима 2006. године и попела се на 24 у 2010. години.

Привремени гроб Пим Фортуна у Дрихеусу

Холандија је направила свој полицијски азил стриктнијим. Противници Фортајна као што су Паул Росенмолер, Том Граф и Ад Мелкерт (сви означени од стране Фортајна као десно крило екстремиста)[22]-имали су приговор шта мисле о политици и социјалној клими, посебно према имигрантима и муслиманима.[25]

Савремена Холандска политика је више активна него што је била протеклих година, посебно на питања због којих је Фортајн био најпознатији. Људи су имали дебату о успеху њиховог мултикултуролошког друштва и шта им треба да боље асимилирају придошлице. Одлука владе је била да протерају бројне азиланте чије су неуспеле апликације биле контроверзне.[26] Фортун је тражио помиловање за азиланте који су већ одсјели у Холандији.

Године 2004., у ТВ шоу, Фортајн је изабран за Највећег Холанђанина (Најбољи Холанђанин свих времена), а пратио га је Вилијам Оранг, вођа независног рата који је променио смер данашње Холандије.[27] Избори нису сматрани као репрезентативни, јер су одржани гласањем гледалаца преко интернета и позивима. Тео ван Гог је убијен пар дана раније од стране муслимана, који су вероватно били повређени гласањем људи у ТВ шоу за Фортајна. Програм је касније открио да је Вилијам Оранг добио највише гласова, али многи нису могли да се саберу до завршетка шоуа (и проглашења победника), због техничких проблема. Званична правила шоуа кажу да гласови који се саберу до краја шоуа ће одлучити, али је било предложено да се сви гласови саберу који стигну до краја гласања. Пратећи званична правила, исход се није променио.[28]

Ауто парк у Хилверсуму где је Фортун убијен
Плакета на мјесту гдје је убијен

Десно крило политичара је стекло моћ после Фортајнове смрти, као што су бивши министар за интеграције и имиграције Рита Вердонк и истакнути критичар ислама, члан Куће репрезентативаца Герт Вајлдерс који је 2006. основао Партију за слободу, која је 2017. године постала друга највећа партија у кучи Репрезентативаца. Ови политичари су се често фокусирали на дебате кроз културну асимилацију и интеграцију.

Селектоване публикације[уреди]

  • Хет закенкабинет Фортајн (А.W. Бруна, 1994)
  • Беклемменд Недерланд (А.W. Бруна). 1995. ISBN 978-90-229-8234-1.
  • Уw баан стаат оп де тоцхт!: Хет еинде ван де оверлегецономие (А.W. Бруна, 1995) (. ISBN 978-90-229-8264-8.
  • Теген де исламисеринг ван онзе цултуур: Недерландсе идентитеит алс фундамент (А.W. Бруна). 1997. ISBN 978-90-229-8338-6.
  • Зиеллоос Еуропа (Бруна). 1997. ISBN 978-90-229-8352-2.
  • 50 јаар Исраел, хое ланг ног?: Теген хет толеререн ван фундаменталисме (Бруна). 1998. ISBN 978-90-229-8407-9.
  • Де дерде револутие (бруна, 1999)
  • Де верwеесде саменлевинг (Карактер Уитгеверс). 2002. ISBN 978-90-6112-931-8.
  • Де пуинхопен ван ацхт јаар Паарс (Карактер Уитгеверс). 2002. ISBN 978-90-6112-911-0.

Reference[уреди]

  1. ^ Margry, Peter Jan: The Murder of Pim Fortuyn and Collective Emotions. Hype, Hysteria, and Holiness in the Netherlands? published in the Dutch magazine Etnofoor: Antropologisch tijdschrift nr. 16 pages 106–131, 2003,English version available online
  2. ^ (језик: холандски) Volkskrant newspaper interview (summary)”. Архивирано из оригинала на датум 12. 2. 2002. Приступљено 12. 2. 2002. 
  3. ^ The shooting of Pim Fortuyn | Politics | The Guardian
  4. ^ Dutch fall for gay Mr Right | World news | The Guardian
  5. ^ „Cf. this BBC interview”. 4. 5. 2002. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2002. Приступљено 21. 7. 2007. 
  6. ^ Richard Goldstein: Queering the pitch | Politics | The Guardian
  7. ^ „Interview with Belgium news agency”. 
  8. ^ Dutch election to go ahead | Politics | The Guardian
  9. ^ Simons, Marlise (7. 5. 2002). „Rightist Candidate in Netherlands Is Slain, and the Nation Is Stunned”. The New York Times. Приступљено 5. 5. 2012. 
  10. ^ James, Barry (7. 5. 2002). „Assailant shoots gay who railed against Muslim immigrants: Rightist in Dutch election is murdered”. The New York Times. Приступљено 5. 5. 2012. 
  11. ^ Simons, Marlise (8. 5. 2002). „Elections to Proceed in the Netherlands, Despite Killing”. The New York Times. Приступљено 13. 6. 2010. 
  12. ^ https://www.smh.com.au/articles/2003/03/28/1048653859770.html
  13. ^ Fortuyn killed 'to protect Muslims', The Daily Telegraph, 28 March 2003:
    [van der Graaf] said his goal was to stop Mr. Fortuyn exploiting Muslims as "scapegoats" and targeting "the weak parts of society to score points" to try to gain political power.
  14. ^ Fortuyn killer 'acted for Muslims', CNN, 27 March 2003:
    Van der Graaf, 33, said during his first court appearance in Amsterdam on Thursday that Fortuyn was using "the weakest parts of society to score points" and gain political power.
  15. ^ „Jihad Vegan”. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 6. 12. 2008. , Dr Janet Parker 20 June 2005, New Criminologist
  16. ^ Eyck, Mark (15. 2. 2002). „Interview: Pim Fortuyn”. Katholiek Nieuwsblad (Catholic Newspaper). Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2002. 
    " Question: U beschouwt zichzelf nog wel als katholiek? Answer: Ja, daar ontkom je niet aan. [..] Question: Toch noemt u zich ondanks uw homoseksualiteit nog steeds katholiek. Answer: Ik bén katholiek! Ik ben nota bene gedoopt! Ik noem me niet zo, ik ben het!" (Question: Do you still consider yourself a Catholic? Answer: Yes, you can't escape from that. [..] Question: But in spite of your homosexuality you still call yourself a Catholic. Answer: I am a Catholic. I have, after all, been baptised! I don't call myself one, I am one!)
  17. ^ Strafbare belediging | De Volkskrant
  18. ^ The Complete Expat Guide to the Netherlands | Expatica
  19. ^ (језик: холандски): "Als je flirt met Fortuyn, dan gebeurt er in Nederland straks hetzelfde als in Frankrijk. Daar zijn ze wakker geworden met Le Pen, straks worden wij wakker met Fortuyn." quote from article in Het Financieele Dagblad, 25 April 2002.
  20. ^ (језик: холандски) "Het laatste debat" на сајту Јутјуб Nova, 18 juni 2002
  21. ^ (језик: холандски): "Na lezing (...) was ik er eens te meer van overtuigd dat Professor Pim wel degelijk de Jean-Marie Le Pen, de Filip Dewinter], de Jörg Haider en de nieuwe Hans Janmaat van Nederland mag heten.", de Volkskrant, 25 March 2002
  22. 22,0 22,1 [Documentary] "A Democracy in Shock" (2002). RTL Nieuws.
  23. ^ See BBC impression for an early evaluation Retrieved July 2007.
  24. 24,0 24,1 Paulus Koenis, Jacques. „A History of Dutch Populism, from the Murder of Pim Fortajn to the Rise of Geert Wilders”. Telesur. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2017. Приступљено 20. 12. 2017. 
  25. ^ Coughlan, Geraldine (21. 1. 2003). „Fortajn ghost stalks Dutch politics”. BBC News. 
  26. ^ „Dutch MPs approve asylum exodus”. BBC News. 17. 2. 2004. 
  27. ^ „Greatest Dutchman” (на језику: холандски). Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2005. 
  28. ^ „nu.nl/algemeen | 'Pim Fortajn toch niet de Grootste Nederlander'. Nu.nl. Приступљено 13. 6. 2010. 

Spoljašnje veze[уреди]