Pirgasta grmuša

С Википедије, слободне енциклопедије

Пиргаста грмуша
Одрасли мужјак
Научна класификација
Царство:
Животиње
Тип:
Хордати
Класа:
Птице
Ред:
Птице певачице
Породица:
Грмуше
Род:
Sylvia
Врста:
S. nisoria
Биномно име
Sylvia nisoria
(Bechstein, 1792)

Пиргаста грмуша (Sylvia nisoria) је типична грмуша која се гнезди широм умерене зоне региона централне и источне Европе и западне и централне Азије. Ова птица певачица је строго миграторна врста и зимује у тропском региону Африке.[2]

Млада птица на миграцији, Енглеска

Ово је највећа грмуша,са 15,5–17 цм дужине тела и тежи између 22–36 г, претежно сиво обојена одозго и беличастим доњом страном тела. Одрасли мужјаци су тамно сиво обојени са горње стране тела са белим врховима покровних пера крила и репа, док су са доње стране тела јако испругани. Женке су јако сличне мужјацима али су незнатно светлије са светлијим пругицама. Младе птице су браон-сиво испругане са горње стране, светлије са доње стране са мало пругастих шара и мало карактера по коме би се одредиле, па се могу помешати са баштенском грмушом (Sylvia borin) од којих су тек незнато веће. Код одраслих птица је ирис јарко жуто обојен, тамнији код младих птица. Кљун је црнкасто обојен са светлијом базом, док су ноге тамније браон-сиво обојене.[3][4]

Таксономија[уреди | уреди извор]

У оквиру рода Sylvia врста је јако препознатљива; испругана доња страна тела се среће само још код кипарске грмуше (Sylvia melanothorax) код које је испруганост црне боје, али се хабитус птице јако разликује од пиргасте грмуше па је замена ових двеју врста немогућа. Пиргаста грмуша представља стару еволутивну линију грмуша и претпоставља се да нема неког претерано блиског сродника међу данашњим представницима осталих грмуша.[5][6]

Постоје две подврсте пиргасте грмуше. Номинална или основна Sylvia nisoria nisoria се среће у већини делова арела распрострањења врсте, док се друга подврста, Sylvia nisoria merzbacheri јавља у источном делу ареала распрострањења у централној Азији. Потоња је нешто светлија и има мање изражену испруганост у односу на номиналну подврсту, с тим да се у зомана сусрета ових подврста јављају облици који су прелазни између ових двеју подврста.[2] Неки их аутори сматрају синонимима.[7]

Име рода потиче од модерног латинског језика и речи silvia, што значи „шумски вилењак”, насталог од речи silva која означава шуму. Специјски део имена nisoria је пореклом из средњевековног латинског језика који означава копца (Accipiter nisus), који је такође испруган као и грмуша.[8]

Екологија[уреди | уреди извор]

Јаје пиргасте грмуше

Пиграста грмуша је птица отворених станишта са жбуновима где прави своја гнезда, стаништима која су јако слична онима која преферира руси сврачак, (Lanius collurio). Гнездо прави ниско у жбуновима или купињацима где полаже од 3 до 7 јаја. Као и већина грмуша, ова се предоминантно храни инсектима али такође у исхрани користи разно бобичаво воће или труло воће пред крај лета и почетком јесени. Њена песма се може описати као пријатно чаврљање, слично песми баштенске грмуше са много чистих нота, тврђег звука и мање мелодично. Песма такође подсећа на песму обичне грмуше (Sylvia communis).[3][4]

Појављивање[уреди | уреди извор]

Процењена величина популације ових птица у Европи је око 460.000 парова. Примећује се популациони пад у одређеним деловима, поготово на западу ареала распрострањења у Данској (где је нестала као гнездарица) и Немачкој (због губитка станишта интензивном пољопривредом), док се мали популациони раст може уочити у Украјини и јужној Финској. Даље на истоку и југу се популације сматрају стабилним.[2]

У Србији се ова врста среће широм земље, с тим да их је због погодних станишта много више у региону Централне Србије, у источној Србији, него у Војводини.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Јаје кукавице (Cuculus canorus canorus) и јаја пиргасте грмуше (Sylvia nisoria)
    Јаје кукавице (Cuculus canorus canorus) и јаја пиргасте грмуше (Sylvia nisoria)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). „Sylvia nisoria”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ а б в Del Hoyo, J., Elliot, A., & Christie, D. (editors). . Handbook of the Birds of the World. Volume 11: Old World Flycatchers to Old World Warblers. Lynx Edicions. 2006. ISBN 978-84-96553-06-4.
  3. ^ а б Свенссон, L., Мулларнеy, К. & Зеттерстрöм, D. . Цоллинс Бирд Гуиде, сецонд едитион. ХарперЦоллинс, Лондон. 2009. ISBN 978-0-00-726726-2.
  4. ^ а б Snow, D. W.; Perrins, C. M. (1998). The Birds of the Western Palearctic (Concise изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1. hdl:11245/1.132115.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  5. ^ Helbig, A. J. . Phylogeny and biogeography of the genus Sylvia. стр. 24-29 in: Shirihai, H., Gargallo, G., Helbig, A. J., & Harris, A. Sylvia Warblers. Helm Identification Guides. 2001. ISBN 978-0-7136-3984-1.
  6. ^ Јøнссон, К. А. & Фјелдсå, Ј. (2006). А пхyлогенетиц супертрее оф осцине пассерине бирдс (Авес: Пассери). Зоологица Сцрипта Јøнссон, Кнуд А.; Фјелдсå, Јон (2006). „А пхyлогенетиц супертрее оф осцине пассерине бирдс (Авес: Пассери)”. Зоологица Сцрипта. 35 (2): 149—186. С2ЦИД 85317440. дои:10.1111/ј.1463-6409.2006.00221.x. 
  7. ^ Wиллиамсон, К. (1976). Идентифицатион фор Рингерс: Тхе Генус Сyлвиа. Бритисх Труст фор Орнитхологy.
  8. ^ Јоблинг 2010, стр. 272, 376

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pirgasta_grmuša&oldid=26779369”