Piskavac

Пискавац
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Tracheophyta
Поддивизија:	Spermatophytina
Класа:	Magnoliopsida
Надред:	Asteranae
Ред:	Dipsacales
Породица:	Дипсацацеае Јусс.
Род:	Суцциса Халлер
Врста:	Б. спицант
Биномно име
	Суцциса пратенсис; Моенцх

Пискавац (лат. Суцциса пратенсис Моенцх.) је врста рода Суцциса Нецк. Име рода потиче од латинске речи суццидере што значи подсећи, због изгледа ризома.

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

Пискавац је вишегодишња зељаста биљка са снажним, вертикалним ризомом, који је кратак, али са бројним бочним кореновима. Стабљика је усправна или полуусправљена, висока до 100 цм, у горњем делу углавном разграната, привидно штитолика, али може бити и неразграната. У доњем делу је гола, а у горњем, посебно испод цвасти, је покривена крутим, приљубљеним длакама или гола. Листови су наспрамно постављени, а парови листова су удаљени, малобројни. Доњи и средњи листови стабла су елиптични, објајасто ланцетасти или ланцетасти, на врху шиљати, а сужени у дршке, које су при основи срасле, целог обода. Горњи листови су седећи, линеарно ланцетасти, целог обода, ређе тестерасто назубљени. Сви листови су задебљали, кожасти, сјајни, углавном на наличју покривени проређеним длакама, али могу да буду и потпуно голи. Цветови су у почетку сложени у полулоптасте , а касније лоптасте цвасти, на врховима дугачких грана. Овојни листићи цвасти су зељасти и многобројни, постављени у два реда, широко ланцетасти, на врху шиљати, покривени приљубљеним длакама, краћи од цвасти. Круница је четворорежњевита, дуга 4—7 мм, покривена длакама, плавољубичаста, а врло ретко бела. Спољна чашица је четвороугласта, покривена храпавим длакама. На угловима се продужава у четири кратка вршка. Чашица је плитко чанколика, са пет кратких, зракасто постављених чекиња. Плод је дуг око 5 мм, густо покривен длакама. Цвета од јула до септембра.

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Пискавац насељава влажне, забарене ливаде и шуме, од низијског до алпијског појаса, у Европи, Азији и северној Африци.

Варијабилност врсте[уреди | уреди извор]

ф. пратенсис
ф. хирсута (Реицхенб.) Јав.^[1] ^[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Суцциса пратенсис
Суцциса пратенсис
Суцциса пратенсис

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јосифовић, M. (1973). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.
^ Т. Г. Тутин; et al. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Јосифовић, M. (1973). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.

[2] Т. Г. Тутин; et al. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс.

[1]

[2]