Пјер Пол Емил Ру

С Википедије, слободне енциклопедије
Пјер Пол Емил Ру
Датум рођења(1853-12-17)17. децембар 1853.
Место рођењаКонфолан
Датум смрти3. новембар 1933.(1933-11-03) (79 год.)
Место смртиПариз

Пјер Пол Емил Ру (франц. Pierre Paul Émile Roux; Конфолан, Шарант 17. Децембар 1853. - Париз 3. Новембар 1933 ) је био француски лекар који се бавио бактериологијом и имунологијом. Он је био близак сарадник са Луј Пастером (1822–1895), са којим је радио н. стварању серума против дифтериј, први ефикасан начин третмана болести[1]. Такође су оснивачи Пастер института.

Младост[уреди | уреди извор]

Пјер је добио европски бакалауреат[2] из науке у 1871. године, затим је запо'чеосвоје студије 1872. године на Медицал Сцхоол оф Цлермонт-Ферранд. У почетку је радио као асистент док је студирао хемију на факултету наука, под Емиле Дуцлауx-ом. Од 1874 до 1878, он је наставио да студира у Паризу, у ком је био примљен као клинички асистент у Хôтел-Диеу де Парис. Између 1874 и 1877 Ру је добио стипендију за војну школу у Вал-де-Граце, али је обустављена након неуспеха да изнесе своју дисертацију у догледно време. Године 1878. почео је да ради као асистент на ферментацији захваљујући његовом покровитељ Дуцлауx-ом на Универзитету у Сорбони.

Рад са Пастером[уреди | уреди извор]

Дикло је препоручио Руа Пастеру, који је био у потрази за асистентима и Ру се придружио Пастеру у лабораторији као асистент од 1878. до 1883. године у Вишој нормалној школи у Паризу. Почео је са својим истраживањима на микробиолошке узроке болести и у том својству је радио са Пастером на птичијој колери (1879-1880) и антраксу (1879-1890) и био је укључен у познатом експерименту о антракс вакцинацији животиња на Поуиллy-ле-Форт.

1883, он је представио докторску дисертацију у медицини под називом Дес ноувеллес аквизиције сур ла Раге , у којем је описао своја истраживања на беснилу са Пастером од 1881. године, што је довело до развоја прве вакцинације против ове застрашујуће болести. Ру је тада био признат као стручњак у настајању наука медицинске микробиологије и имунологије. Ру је путовао са Пастеровим помоћницима (Едмонд Ноцард,Лоуис Тхуиллиер, који је умро док је био у Александрији након заразе од болести, и Страус) 1883. у Египат да би проучавао епидемију колере одакле је и избила, али они нису могли да пронађу патоген за болест, која је касније откривена у Александији од стране немачког лекара Роберта Коха.[3]

Од 1883. и наредних 40 година, Емил Ру је био укључен у стварању онога што ће касније постати институт Пастер[4]. Он је поделио своје време на биомедицинска истраживања и административне послове. 1888. је била важна година у његовој каријери јер је тада прихватио положај директора службе, придружио редакције Анналес де л'Институт Пастеур и основао први редовни курс о микробиолошким техникама, који је постао изузетно утицајан материјал у обуци многих значајних француских и страних истраживача и лекара у заразним болестима.

Истраживање дифтерије[уреди | уреди извор]

Такође 1883. Ру је објавио, са Алекандром Лерсином, први од његових класичних радова на истраживању узрока од дифтерије од стране Клебс-Лоеффлер бацила[5], а затим изузетно распрострањене и смртоносне болести, посебно међу децом. Студирао је свој отров и његова својства и 1891. је почео да развија ефикасни серум за лечење болести. Након демонстрација, од стране Емил Адолф вон Бехринг (1854-1917) и Китасато Схибасабурō (1852- 1931) могло се видети да се антитела за дифтеричан токсин могу произвести код животиња. Он је успешно демонстрирао коришћење овог отрова са Аугусте Цхаиллоу у студији на 300 оболеле деце у болници Хôпитал дес Енфантс-Маладес и од тада је поздрављен као научни херој у медицинским конгресима широм Европе.

Остала истраживања и позне године[уреди | уреди извор]

У наредним годинама, Ру се неуморно посветио многим истраживањима у вези са микробиологијом и имунологијом над тетанусом, туберколозом, сифилисом и пнеумонијом. Он је изабран за члана Краљевске шведске академије наука 1900. 1904. је номинован за Пастеров бивши положај генералног директора Института Пастер.

1916. се преселио у мали стан у болници Пастер, где је умро 3. новембра 1933. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Један од цланака везаних за његова истразивања{https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC403187/}
  2. ^ европска диплома
  3. ^ (1843—1910).
  4. ^ Је француска непрофитна фондација посвећена проучавању биологије,микроорганизама, вакцина,... Названа по оснивачу.
  5. ^ Цорyнебацтериум дипхтхериае је грам-позитивна бактерија из рода Цорyнебацтериум узрочник болести дифтерије. Бактерија је позната и под именом Клебс-Лöффлер бациллус.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пјер Пол Емил Ру на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pjer_Pol_Emil_Ru&oldid=27417207”