Плес духова

Индијанци плешу Плес духова

Плес духова је месијански покрет који се појавио (1870-1878) међу Индијанцима Западног базена, а касније (1898-1895) се проширио Равницама. Изражавао је очајничку жудњу за повратком боље прошлости, за повратком живота без глади, заразних болести, горког рата и подељености који су пратили индијанску потчињеност белцима. Овај покрет је у својој суштини покушај индијанаца да прихвате и инкорпорирају хришћанско учење о спасењу у своју религију. Након свих патњи које су индијанци преживели и након што су изгубили све битке, преостало им је да на духовном плану дају смисао својој патњи. Њихов месија Вовока се називао Божијим сином и Христом који је у обличју Индијанца сишао по други пут на Земљу да би пренео поруку Великог Духа.

Овај покрет је започео врач по имену Вовока (енглеско име Јацк Wилсон). Он је имао визију великог потопа који ће се обрушити на земљу и збрисати све досељенике. Непосредно пред потоп гром-птице ће се спустити на земљу и понети све индијанце који су остали верни светом путу. Када се вода повуче, буфала и индијанци ће бити враћени на земљу и све ће бити као некад. Одећа плеса духова је направљена да заштити Индијанце од метака белаца. Припреме су се завршавале церемонијом плеса духова, која се изводила да призове духове предака, да уђу у тело оних који плешу и да их учине бесмртним. Одећу су украшавали цртежима својих биљака и животиња заштитника. Плесали су у круговима певајући свете песме. Плес духова се ширио Западом Америке, посебно меду недавно пораженим племенима. 1889. Лакоте су послале изасланике да посете Вивоку. Та група је донела плес духова у њихове резервате и научила остале да праве одећу за плес.

За време битке код Рањеног Колена 1890. америчка војска је убила велики број Сијукса. Многи су носили одећу украшену орлом, буфалом или јутарњом звездом и веровали су да ће их ти симболи сачувати од повреда. Вовока се после тога повлачи и живи као Џек Вилсон до 1932. Трагедија код Рањеног Колена означава крај Плеса духова, иако су га нека племена Равнице изводила до 1895. укључивши неке делове плеса у своју културу.

Ипак, Плес духова се и даље повремено јавља. Врани Пси су плесали 1973. а најскорији Плес духова је био у централној Монтани у августу 1998. Плес духова 1973. је био начин да се повежу са својим индијанским прецима. Плес је почео изласком сунца, трајао је непрестано четири дана и ноћи, са око тридесет до четрдест плесача.

Настанак плеса

До 1880. влада САД је успела да скоро све преостале Индијанце затвори у резервате, обично на земљу тако сиромашну да белци из ње нису могли извући никакву корист. Намирнице које су им гарантоване уговором су биле бедног квалитета, ако би уопште и стигле. До 1890. су услови у резерватима широм земље били толико бедни да су људи непрестано умирали од глади. На таквом тлу је изникао плес духова. Овај покрет потиче од Пејот Индијанца по имену Вовока, који је прогласио да је он месија који је дошао на земљу да припреми Индијанце за њихово спасење. Представници племена целе земље су дошли у Неваду да сретну Вовоку и да науче да плешу плес духова и да певају песме плеса духова.

Вовока Џек Вилсон (1856-1932)

Wовока – духовни вођа и зачетник Плеса духова

Вовока је рођен у западној Невади око 1856. Његов отац умире када му је било четрнаест година, остављајуци Вовоку породици Дејвида Вилсона, оближњег белог ранчера. Вовока је прихватио име Џек Вилсон, радио на ранчу до одраслог доба, и за то време добро научио енглески и дошао у близак додир са хришцанством.

Око 1870, Пејот по имену Тавибо је прорекао да ће све белце прогутати земља и да ће сви мртви Индијанци васкрснути уживајући у свету слободном од белих освајача. Његови следбеници су плесали у круговима, јер је то већ била традиција у подручју Великог Базена, певајући свете песме. Тавибов покрет се проширио Невадом, Калифорнијом и Орегоном. Око тридесете године, Вовока спаја различите мистичке традиције у религију плеса духова. Крајем 1880. Вовока почиње слична пророчанства, која су предвидала долазак новог доба у коме ће сви белци нестати, остављајући Индијанцима земљу материјалног богатства, духовну обнову и бесмртни живот. Спасење је долазило не путем пасивног чекања вец кроз ритуално плесање и придржавање моралних правила. Вавока је често спомињао Исуса као спаситеља који је дошао на земљу да живи са белим људима, али су га они убили.

Вовокино писмо

• Мораш непрестано плесати пет дана и пет ноћи. А ујутру петог дана, сви се морате окупати у реци заједно.

• Када ти умре пријатељ, не плачи. Не смеш никога повредити нити било коме нанети зло. Не смеш се тући. Чини добро увек. Ово ће ти донети задовољсто у животу.

• Не говори белим људима о овоме. Исус је сада поново на земљи. Он се појављује као облак. Мртви су поново живи. Када дође време, више неће бити болести и сви ће поново бити млади.

• Не одбијајте да радите за белце и не правите им никакве проблеме док их не напустите. Када се земља затресе, не плашите се. Неће вас повредити.

• Хоћу да плешете сваких шест недеља. Направите гозбу на плесу и донесите храну коју сви могу јести. Онда се окупајте у води. То је све. Примићете добре речи од мене поново, једном. Не говорите лажи.

Седећи Бик и Плес Духова

У октобру 1890. Ударајући Медвед је посетио Седећег Бика у Стајаћем Камену. Он му је испричао све о Вивоки и пророчанствима и ова нова религија се проширила меду свим Сијуксима у резервату. Седећи Бик је искрено сумњао да ће се мртви вратити у живот, али није имао никаквих приговора да људи у резервату плешу плес духова. Ускоро је чуо да агенти постају нервозни око свега тога и да су позвали војску у неке резервате. Он није желео да војници поново дођу да убијају његове људе, али га је Ударајући Медвед убедивао да ако обуку одећу исцртану магијским симболима, меци им неће моћи ништа. Тако се Седећи Бик сложио да Ударајући Медвед остане и учи његове људе плесу духова.

Како је број људи укључених у плес духова растао, паника и хистерија индијанских агената се ширила. Агент МцЛаугхлин је истерао Ударајућег Медведа из резервата али то није зауставило плес. МцЛаугхлин је послао телеграф у Вашингтон тражеци трупе и кривећи Седећег Бика као одговорног за тај “опасни систем веровања”. Гомила успаничених порука о Индијанцима који плешу у снегу, подивљали и полудели, је стизало у Вашингтон. Једини глас разума је био бивши агент Валентине МцГиллyцуддy, који је препоручивао да пусте да се плес настави. “Долазак трупа је преплашио Индијанце. Адвентисти седмог дана припремају свет за други долазак Спаситеља, војска САД не чини ништа да их заустави. Зашто онда не би Индијанци имали исто право? Ако трупе остану, до невоље це сигурно доћи.”

Погибија Седећег Бика

Поглавица Велико Стопало лежи мртав у снегу

Све у свему, 12. децембра је стигло наређење за хапшење Седећег Бика. 15. децембра су 43 индијанска полицајца окружила његов шатор пре зоре. Три миље одатле је чекало појачање америчке коњице. Када се Седећи Бик пробудио, поручник Глава Бика му је наредио да поде са њима и он се сложио и затражио је да му оседлају коња док се облачи. Док су одлазили, велика група плесача духова, много већа него полицијске снаге, их је окружила и изазивала полицију. Један плесач, Ухвати Медведа, је потегао пушку и упуцао Главу Бика у бок. У покушају да погоди свог нападача, Глава Бика је нехотице погодио Седећег Бика. Онда је још један полицајац, Црвени Томахавк, упуцао Седећег Бика у Главу. Многи индијански полицајци су погинули тога дана пре него што је коњица стигла и прекинула борбу.

Спољашње везе

• Wовока Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2002)
• Говори Ударајућег Медведа