Плодност земљишта

Научници који се баве проучавањем земљишта користе велика слова О, А, Б, C, и Е за идентификовање главних хоризоната, а мала слова за прављење разлике међу њима. Већина земљишта има три главна хоризонта — површински хоризонт (А), подземљишни (Б), и подножни (C). Нека земљишта имају органски хоризонт (О) на површини, мада тај хоризонт исто тако може да буде закопан. Главни хоризонт, Е, се користи за подповршинске хоризонте који имају занатан гувитак минерала (елувијација). За чврсту стену, која нија земљиште, користи се слово Р.

Плодност земљишта се односи на способност тла да подржава раст пољопривредних биљки, и.е. да пружи биљкама станиште и омогући одрживе и конзистентне приносе високог квалитета. Плодно земљиште има следећа својства:

• Способност снабдевања есенцијалним биљним нутријентима и водом у адекватним количинама и пропорцијама за биљни раст и репродукцију; и
• Одсуство токсичних супстанци, које могу да инхибирају биљни раст.

Следећа својства доприносе плодности земљишта у већини ситуација:

• Довољна дубина тла за адекватан раст корена и задржавање воде;
• Добра унутрашња дренажа, која омогућава довољно проветравања за оптималан раст корена (иако неке биљке, као што је рижа, толеришу плављење)
• Горњи слој земљишта са довољно земљишне органске материје за здраву структуру земљишта и задржавање влаге тла;
• pH тла у опсегу 5,5 до 7,0 (подесан за већину биљки, мада неке преферирају или толеришу киселије или алкалније услове);
• Адекватне концентрације есенцијалних биљних нутријената у форми доступној биљкама;
• Присуство опсега микроорганизама који подржавају биљни раст.

У земљиштима која се користе за пољопривреду и друге људске активности, за одржавање плодности земљишта је типично неопходна примена пракси земљишне конзервације. Разлог за то је да ерозија земљишта и друге форме деградације земљишта генерално доводе до опадања квалитета у погледу једног или више од горе наведених аспеката.