Покретач оперативног система

С Википедије, слободне енциклопедије

ГНУ/Линукс ГРУБ покретач оперативног система.
ГНУ/Линукс ЛИЛО покретач оперативног система.

Покретач оперативног система (енгл. Bootloader) је рачунарски програм за учитавање оперативног система.

Рачунари могу да извршавају само програме које нађу у РОМ или РАМ меморији. Оперативни системи се налазе на тврдим дисковима, често и на преносивим уређајима. Када се рачунар укључује, он нема учитан оперативни систем у меморији. Рачунарски хардвер не може сам да извршава учитавање оперативног система с тврдог диска, стога се појављује парадокс: да би се учитао оперативни систем, један оперативни систем већ мора бити учитан. Решење је пронађено у малом програму, названом bootloader. Његова сврха је да учита програме који су неопходни за покретање оперативног система.

Уз помоћ њега је могуће покретати и неколико оперативних система на једном рачунару. Познатији покретачи оперативног система су ГРУБ и ЛИЛО.

Историја[уреди | уреди извор]

Примери пре РОМ меморије[уреди | уреди извор]

Рани рачунари[уреди | уреди извор]

Рани рачунари у четрдесетим и педесетим годинама прошлог века били су јединствени инжењерски производи који су захтевали више недеља за програмирање. Учитавање програма био је један од многих проблема који су морали решити. Рани рачунар, ENIAC, није имао ниједан програм похрањен у меморији.

EDSAC систем је користио униселектор за пренос фиксног програма у меморију када се притисне типка за покретање. Програм похрањен на овом уређају, који је Дејвид Вилер довршио крајем 1948. године, учитавао је даља упутства покретања за рачунар са бушених трака.[1]

Први комерцијални рачунари[уреди | уреди извор]

Прва програмибилни рачунари за комерцијалну продају, попут UNIVAC I и IBM 701[2] имали су мало једноставнији рад. Обично су укључивали упутства за операције уноса или излаза. Иста хардверска логика могла се користити за учитавање садржаја бушених картица или других улазних медија, попут магнетног бубња или магнетне траке, који су на себи имали програм за покретање.

Програм за учитавање на бушеној картици за IBM 1130 (1965)

Рачунар IBM 701 (1952–1956) имао је дугме „Учитај“ које је покренуло читање прве 36-битне речи у главну меморију са бушене картице, магнетне траке или јединице магнетног бубња. Лева 18-битна половина речи је имала упутства за извршење, која је обично учитавала додатне речи у меморију.[3] Затим се извршавао почетни програм за учитавање, који је касније учитавао много већи програм са истог медија у меморију. Термин учитавање („boot”) се у том смислу користио од најмање 1958. године.

IBM System/3 конзола из 1970-их. Прекидач за одабир у доњем левом чошку; Прекидач за учитавање је у доњем десном чошку.

ИБМ Систем/360 и наследници[уреди | уреди извор]

На IBM System/60 и његовим наследницима, укључујући тренутне z/Architecture машине, поступак покретања познат је као Почетно учитавање програма (Initial Program Load - IPL).

IBM је овај израз користио за 7030 (Stretch), и поново га користио за System/360 те га наставља користити у тим окружењима и данас.

Минирачунари[уреди | уреди извор]

Предња плоча PDP-8/E приказује прекидаче који се користе за учитавање програма за покретање

Минирачунари, почевши од PDP-5 и PDP-8 (1965) су имали још једноставнији начин за покретање. Минирачунари су имали начин да сачувају један мали програм у своју меморију која није губила информације након што је угашена. Међутим, нека грешка у програму је могла да пребрише читаву ту меморију која је била базирана на феритном магнетном језгру и онемогући покретање система.

Остали минирачунари који су користили сличан систем покретања укључују Хјулет-Пакардову серију HP 2100 (средина 1960-их), оригинални Data General Nova (1969) и DEC-ов PDP-11 (1970).

Најранији микрорачунари, попут Алтаир 8800 (1975) нису имали хардвер за покретање система.[4]

Интегрисана РОМ меморија[уреди | уреди извор]

Intel 2708 EPROM „чип” на електроничкој плочи.

Процес покретања минирачунара и микрорачунара је увођењем меморије која се може само читати (и неким другим варијантама као што су EPROM и PROM) постао доста лакши. Тиме је омогућено да рачунар већ има на себи укључен програм за покретање. Увођење првог екстерног РОМ-а је извела италијанска телекомуникацијска фирма „Gruppi Speciali”, који је 1975. патентирао Алберто Кијарамела, истраживач са CSELT-а.[5] Gruppi Speciali је, почевши од 1975. могла једним притиском на типку учитати оперативни систем са РОМ меморије састављене од полупроводника, а не из феритних језгара.

Обично сваки процесор након поновног покретања или паљења, изводи поступак покретања који обично ради на принципу „започни извршавање кода који се нађе почев од одређене адресе” или „тражи вишебајтни код на одређеној адреси и скочи на назначену локацију и започни са извршавањем”. Систем има у себи РОМ који се не мења и на којем су испрограмиране ове посебне локације тако да систем може да се сам учита без помоћи оператера. На пример, Интел x86 процесори увек започињу извршавање упута које почињу од адресе F000: FFF0.

Први Епл 1 представљен 1976. године, садржавао је ПРОМ чипове који су елиминирали потребу за предњим панелом за процес покретања (као што је то био случај с Алтаиром 8800)

IBM рачунари су имали фирмвер на ROM-у који се звао BIOS; једна од функција тог фирмвера била је обављање самопровјере при укључивању кад је уређај покренут, а затим учитавање софтвера са уређаја за покретање и његово извршавање. Фирмвер компатибилан са BIOS-ом на IBM рачунарима се користио и на IBM PC компатибилним рачунарима. EFI којег је развио Интел је био следећи корак у еволуцији програма за покретање, првобитно за машине базиране на Итанијуму, а касније и за x86, укључујући Епл Мак рачунаре који су користили Интелове процесоре.

Јуникс радне станице изворно су имале фирмвер на ROM-у. Сан мајкросистемс је касније развио OpenBoot, касније познат као Open Firmware, који је садржавао интерпретер Forth. Стандардизован је од стране IEEE као IEEE стандард 1275-1994; и кориштен је на PowerPC Мак рачунарима.

Модерни програми за покретање[уреди | уреди извор]

Када се рачунар искључи његов оперативни систем и подаци остају на неизбрисивој меморији као што је тврди диск. Када је рачунар укључен, оперативни систем или његов програм за покретање нису у меморији насумичног приступа (РАМ). Рачунар прво извршава релативно мали програм похрањен у меморији само за читање (РОМ), заједно с малом количином потребних података, како би приступио уређају или уређајима с којих се програми и подаци оперативног система могу учитати у РАМ.

Мали програм који покреће овај след познат је као учитавач (bootstrap loader, bootstrap или boot loader). Једини задатак овог малог програма јесте учитавање других података и програма који се тада изводе из РАМ-у.

Првоступни покретач[уреди | уреди извор]

Покретачки учитавачи могу се суочити са јединственим ограничењима, посебно у погледу величине; на пример, на ИБМ ПЦ-у и компатибилним компонентама, сектор за покретање би обично требало да ради у само 32 КБ[6][7] (касније релаксирано до 64 КБ[8]) системске меморије и да користи само упутства подржана оригиналним 8088/8086 процесорима. Прва фаза ПЦ учитавача (ФСБЛ, првостепени покретачки програм) који су лоцирани на фиксним дисковима и преносним драјвовима мора да се уклопи у првих 446 бајтова главног покретачког записа како би се оставило простора за подразумевану 64-бајтну партицијску табелу са четири партициона уноса и двобајтни покретачки потпис, који БИОС захтева за ваљан покретачки програм - или чак и мање, када додатне функције укључују више од четири партициона уноса (до 16 са по 16 бајтова сваки), потпис диска (6 бајтова), временске ознаке диска (6 бајтова), напредну активну партицију (18 бајтова) или посебни вишеструке учитаваче, такође морају бити подржани у неким окружењима. У флопи и суперфлопи покретачким записима, до 59 бајтова је заузето проширеним БИОС блоком параметара на FAT12 и FAT16 партицијама од ДОС 4.0, док FAT32 ЕБПБ уведен са ДОС 7.1 захтева чак 87 бајтова, остављајући само 423 бајта за покретачки учитавач када се претпостави да је величина сектора 512 бајтова. Мајкрософтови покретачки сектори су стога традиционално наметали одређена ограничења у процесу покретања, на пример, датотека за покретање морала је да се налази на фиксном положају у основном директоријуму система датотека и да се чува у виду узастопних сектора,[9][10] услови које обезбеђује SYS наредба и који су донекле релаксирани у каснијим верзијама ДОС-а.[10][нб 1] Покретачки учитавач је тада могао да учита прва три сектора датотеке у меморију, која је садржала још један уграђени покретачки покретачки програм који може да се учита остатак датотеке у меморију.[10] Када је Мајкрософт додао подршку за LBA и FAT32, они су чак прешли на покретачки учитавач који је досезао два физичка сектора и користио 386 упутстава зарад величине. Истовремено, други произвођачи су успели да сабију много више функционалности у један покретачки сектор система, без ублажавања оригиналних ограничења на само минималну доступну меморију (32 КБ) и подршку процесора (8088/8086).[нб 2] На пример, ДР-ДОС покретачки сектори могу да пронађу покретачку датотеку у системима датотека ФАТ12, ФАТ16 и ФАТ32, и да је учитају у меморију као целину путем ЦХС или ЛБА, чак и ако датотека није ускладиштена на фиксном месту и у узастопним секторима.[11][6][12][13][14][нб 3][нб 2]

Мрежно покретање[уреди | уреди извор]

Већина рачунара има уграђену подршку за покретање путем рачунарске мреже. У овом се случају оперативни систем се налази на диску сервера, а одређени делови система се преносе клијенту помоћу једноставног протокола попут ТФТП. Након што су ови делови пренесени, оперативни систем преузима контролу над процесом покретања.

Мрежно покретање започиње кориштењем генералних метода приступа мрежи који пружа РОМ мрежне картице, који обично садржи ПXЕ слику.

Лични рачунари (ПЦ)[уреди | уреди извор]

Уређаји за покретање[уреди | уреди извор]

Windows To Go покретачки флаш уређај

Уређај за покретање је уређај са којег се учитава оперативни систем. Модерни UEFI или BIOS рачунара подржава покретање с различитих уређаја, обично преко локалних уређаја за похрањивање, оптичких дискова, УСБ уређаја, и мрежног учитавања.

След покретања[уреди | уреди извор]

Након покретања, x86 процесор извршава наредбе смештене на претпостављеној адреси (адреса физичке меморије ФФФФ0х на 16-битним x86 процесорима[15] и ФФФФФФФ0х за 32-битне и 64-битне x86 процесоре[16] ) који га упућује на почетну тачку фирмвера (UEFI или BIOS) унутар РОМ-а. Овај програм покреће самотестирање при укључивању (ПОСТ) ради провере и иницијализације потребних уређаја попут ДРАМ-а.

Након иницијализације потребног хардвера, фирмвер (UEFI или BIOS) пролази кроз унапред постављену листу уређаја за покретање („boot device sequence”) док не нађе онај са којег се може покренути оперативни систем.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхе ПЦ ДОС 5.0 мануал инцоррецтлy статес тхат тхе сyстен филес но лонгер неед то бе цонтигуоус. Хоwевер, фор тхе боот процесс то wорк тхе сyстем филес стилл неед то оццупy тхе фирст тwо дирецторy ентриес анд тхе фирст тхрее сецторс оф ИБМБИО.ЦОМ стилл неед то бе сторед цонтигуоуслy. СYС цонтинуес то таке царе оф тхесе реqуирементс.
  2. ^ а б Ас ан еxампле, wхиле тхе еxтендед фунцтионалитy оф ДР-ДОС МБРс анд боот сецторс цомпаред то тхеир МС-ДОС/ПЦ ДОС цоунтерпартс цоулд стилл бе ацхиевед утилизинг цонвентионал цоде оптимизатион тецхниqуес уп то 7.05, фор тхе аддитион оф ЛБА, ФАТ32 анд ЛОАДЕР суппорт тхе 7.07 сецторс хад то ресорт то селф-модифyинг цоде, опцоде-левел программинг, цонтроллед утилизатион оф сиде еффецтс, мулти-левел дата/цоде суперпоситионинг анд алгоритхмиц фолдинг тецхниqуес то сqуеезе еверyтхинг инто а сингле пхyсицал сецтор, ас ит wас а реqуиремент фор бацкwард- анд цросс-цомпатибилитy wитх отхер оператинг сyстемс ин мулти-боот анд цхаин лоад сценариос.
  3. ^ Тхере ис оне еxцептион то тхе руле тхат ДР-ДОС ВБРс wилл лоад тхе wхоле ИБМБИО.ЦОМ филе инто меморy: Иф тхе ИБМБИО.ЦОМ филе ис ларгер тхан соме 29 КБ, трyинг то лоад тхе wхоле филе инто меморy wоулд ресулт ин тхе боот лоадер то оверwрите тхе стацк анд релоцатед Диск Параметер Табле (ДПТ/ФДПБ). Тхерефоре, а ДР-ДОС 7.07 ВБР wоулд онлy лоад тхе фирст 29 КБ оф тхе филе инто меморy, релyинг он анотхер лоадер ембеддед инто тхе фирст парт оф ИБМБИО.ЦОМ то цхецк фор тхис цондитион анд лоад тхе ремаиндер оф тхе филе инто меморy бy итселф иф нецессарy. Тхис доес нот цаусе цомпатибилитy проблемс, ас ИБМБИО.ЦОМ'с сизе невер еxцеедед тхис лимит ин превиоус версионс wитхоут тхис лоадер. Цомбинед wитх а дуал ентрy струцтуре тхис алсо аллоwс тхе сyстем то бе лоадед бy а ПЦ ДОС ВБР, wхицх wоулд лоад онлy тхе фирст тхрее сецторс оф тхе филе инто меморy.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Программинг тхе ЕДСАЦ”. ИЕЕЕ Анналс оф тхе Хисторy оф Цомпутинг. 2: 7—36. 1980. дои:10.1109/махц.1980.10009. 
  2. ^ „Тхе Сyстем Десигн оф тхе ИБМ Тyпе 701 Цомпутер” (ПДФ). Процеедингс оф тхе I.Р.Е. 41 (10): 1273. 1953. 
  3. ^ Фром Гутенберг то тхе Интернет, Јеремy M. Норман, 2005, паге 436, ISBN 0-930405-87-0
  4. ^ „Олдцомпутерс: Алтаир 8800б”. Архивирано из оригинала 3. 7. 2019. г. Приступљено 4. 11. 2019. 
  5. ^ Циарамелла, Алберто. "Девице фор аутоматицаллy лоадинг тхе централ меморy оф елецтрониц процессорс." У.С. Патент Но. 4,117,974. 1978-10-03. (субмиттед ин 1975)
  6. ^ а б Паул, Маттхиас Р. (1997-10-02) [1997-09-29]. „Цалдера ОпенДОС 7.01/7.02 Упдате Алпха 3 ИБМБИО.ЦОМ - РЕАДМЕ.ТXТ анд БООТ.ТXТ - А схорт десцриптион оф хоw ОпенДОС ис боотед”. Архивирано из оригинала 2003-10-04. г. Приступљено 2009-03-29.  [1]
  7. ^ Сакамото, Масахико (2010-05-13). „Wхy БИОС лоадс МБР инто 7Ц00х ин x86?”. Гламенв-Септзен.нет. Приступљено 2012-08-22. 
  8. ^ Цомпаq Цомпутер Цорпоратион; Пхоениx Тецхнологиес Лтд; Интел Цорпоратион (1996-01-11). „БИОС Боот Специфицатион 1.01” (ПДФ). Приступљено 2017-12-21. 
  9. ^ Збикоwски, Марк; Аллен, Паул; Баллмер, Стеве; Борман, Реубен; Борман, Роб; Бутлер, Јохн; Царролл, Цхуцк; Цхамберлаин, Марк; Цхелл, Давид; Цолее, Мике; Цоуртнеy, Мике; Дрyфоос, Мике; Дунцан, Рацхел; Ецкхардт, Курт; Еванс, Ериц; Фармер, Рицк; Гатес, Билл; Геарy, Мицхаел; Гриффин, Боб; Хогартх, Доуг; Јохнсон, Јамес W.; Кермаани, Каамел; Кинг, Адриан; Коцх, Реед; Ландоwски, Јамес; Ларсон, Цхрис; Леннон, Тхомас; Липкие, Дан; МцДоналд, Марц; МцКиннеy, Бруце; Мартин, Пасцал; Матхерс, Естелле; Маттхеwс, Боб; Мелин, Давид; Мергентиме, Цхарлес; Невин, Рандy; Неwелл, Дан; Неwелл, Тани; Норрис, Давид; О'Леарy, Мике; О'Реар, Боб; Олссон, Мике; Остерман, Ларрy; Остлинг, Ридге; Паи, Сунил; Патерсон, Тим; Перез, Гарy; Петерс, Цхрис; Петзолд, Цхарлес; Поллоцк, Јохн; Реyнолдс, Аарон; Рубин, Даррyл; Рyан, Ралпх; Сцхулмеистерс, Карл; Схах, Рајен; Схаw, Баррy; Схорт, Антхонy; Сливка, Бен; Смирл, Јон; Стиллмакер, Беттy; Стоддард, Јохн; Тиллман, Деннис; Wхиттен, Грег; Yоунт, Наталие; Зецк, Стеве (1988). „Тецхницал адвисорс”. Тхе МС-ДОС Енцyцлопедиа: версионс 1.0 тхроугх 3.2. Од стране Дунцан, Раy; Бостwицк, Стеве; Бургоyне, Кеитх; Бyерс, Роберт А.; Хоган, Тхом; Кyле, Јим; Летwин, Гордон; Петзолд, Цхарлес; Рабиноwитз, Цхип; Томлин, Јим; Wилтон, Рицхард; Wолвертон, Ван; Wонг, Wиллиам; Wоодцоцк, ЈоАнне (Цомплетелy реwоркед изд.). Редмонд, Wасхингтон, УСА: Мицрософт Пресс. ИСБН 1-55615-049-0. ЛЦЦН 87-21452. ОЦЛЦ 16581341.  (xиx+1570 пагес; 26 цм) (НБ. Тхис едитион wас публисхед ин 1988 афтер еxтенсиве реwорк оф тхе wитхдраwн 1986 фирст едитион бy а дифферент теам оф аутхорс. [2])
  10. ^ а б в Цхаппелл, Геофф (јануар 1994). „Цхаптер 2: Тхе Сyстем Фоотпринт”. Ур.: Сцхулман, Андреw; Педерсен, Аморетте. ДОС Интерналс. Тхе Андреw Сцхулман Программинг Сериес (1ст принтинг, 1ст изд.). Аддисон Wеслеy Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-0-201-60835-9.  (xxви+738+ив пагес, 3.5"-флоппy [3][4]) Еррата: [5][6][7]
  11. ^ Росцх, Wинн L. (1991-02-12). „ДР ДОС 5.0 - Тхе беттер оператинг сyстем?”. ПЦ Магазине. св. 10 бр. 3. стр. 241-246, 257, 264, 266. Архивирано из оригинала 25. 7. 2019. г. Приступљено 2019-07-26. „[…] СYС хас беен импровед ундер ДР ДОС 5.0 со yоу дон'т хаве то wоррy абоут леавинг тхе фирст цлустер фрее он а диск тхат yоу wант то маке боотабле. Тхе ДР ДОС сyстем филес цан бе лоцатед анywхере он тхе диск, со анy диск wитх еноугх фрее спаце цан бе сет то боот yоур сyстем. […]”  (НБ. Тхе соурце аттрибутес тхис то тхе СYС утилитy wхиле ин фацт тхис ис а феатуре оф тхе адванцед боотстрап лоадер ин тхе боот сецтор. СYС јуст плантс тхис сецтор онто тхе диск.)
  12. ^ Паул, Маттхиас Р. (2001-01-17). „ФАТ32 ин ДР-ДОС”. опендос@делорие. Архивирано из оригинала 2017-10-06. г. Приступљено 2017-10-06. „[…] Тхе ДР-ДОС боот сецтор […] сеарцхес фор тхе ИБМБИО.ЦОМ (ДРБИОС.СYС) филе анд тхен лоадс тхе *wхоле* филе инто меморy бефоре ит пассес цонтрол то ит. […]” 
  13. ^ Паул, Маттхиас Р. (2002-02-20). „Цан'т цопy”. опендос@делорие. Архивирано из оригинала 2017-10-06. г. Приступљено 2017-10-06. „[…] Тхе ДР-ДОС боот сецтор лоадс тхе wхоле ИБМБИО.ЦОМ филе инто меморy бефоре ит еxецутес ит. Ит доес нот царе ат алл абоут тхе ИБМДОС.ЦОМ филе, wхицх ис лоадед бy ИБМБИО.ЦОМ. […] Тхе ДР-ДОС боот сецтор […] wилл финд тхе […] кернел филес ас лонг ас тхеy аре логицаллy сторед ин тхе роот дирецторy. Тхеир пхyсицал лоцатион он тхе диск, анд иф тхеy аре фрагментед ор нот, ис дон'т царе фор тхе ДР-ДОС боот сецтор. Хенце, yоу цан јуст цопy тхе кернел филес то тхе диск (евен wитх а симплy ЦОПY), анд ас соон ас тхе боот сецтор ис а ДР-ДОС сецтор, ит wилл финд анд лоад тхем. Оф цоурсе, ит ис диффицулт то пут алл тхис инто јуст 512 бyтес, тхе сизе оф а сингле сецтор, бут тхис ис а мајор цонвениенце импровемент иф yоу хаве то сет уп а ДР-ДОС сyстем, анд ит ис алсо тхе кеy фор тхе ДР-ДОС мулти-ОС ЛОАДЕР утилитy то wорк. Тхе МС-ДОС кернел филес муст ресиде он специфиц лоцатионс, бут тхе ДР-ДОС филес цан бе анywхере, со yоу дон'т хаве то пхyсицаллy сwап тхем ароунд еацх тиме yоу боот тхе отхер ОС. Алсо, ит аллоwс то упграде а ДР-ДОС сyстем симплy бy цопyинг тхе кернел филес овер тхе олд онес, но неед фор СYС, но диффицулт сетуп процедурес ас реqуиред фор МС-ДОС/ПЦ ДОС. Yоу цан евен хаве мултипле ДР-ДОС кернел филес ундер дифферент филе намес сторед он тхе саме дриве, анд ЛОАДЕР wилл сwитцх бетwеен тхем аццординг то тхе филе намес листед ин тхе БООТ.ЛСТ филе. […]” 
  14. ^ Паул, Маттхиас Р. (2017-08-14) [2017-08-07]. „Тхе цонтинуинг сага оф Wиндоwс 3.1 ин енханцед моде он ОмниБоок 300”. МоХПЦ - тхе Мусеум оф ХП Цалцулаторс. Архивирано из оригинала 2017-10-06. г. Приступљено 2017-10-06. „[…] тхе ДР-ДОС ФДИСК доес нот онлy партитион а диск, бут цан алсо формат тхе фресхлy цреатед волумес анд инитиализе тхеир боот сецторс ин оне го, со тхере'с но риск то ацциденталлy месс уп тхе wронг волуме анд но неед фор ФОРМАТ /С ор СYС. Афтерwардс, yоу цоулд јуст цопy овер тхе ремаининг ДР-ДОС филес, инцлудинг тхе сyстем филес. Ит ис импортант то кноw тхат, ин цонтраст то МС-ДОС/ПЦ ДОС, ДР-ДОС хас "смарт" боот сецторс wхицх wилл ацтуаллy "моунт" тхе филе-сyстем то сеарцх фор анд лоад тхе сyстем филес ин тхе роот дирецторy инстеад оф еxпецтинг тхем то бе плацед ат а цертаин лоцатион. Пхyсицаллy, тхе сyстем филес цан бе лоцатед анywхере анд алсо цан бе фрагментед. […]” 
  15. ^ „иАПX 286 Программер'с Референце Мануал” (ПДФ). Интел. 1983. Сецтион 5.3 СYСТЕМ ИНИТИАЛИЗАТИОН, п. 5-7. Приступљено 23. 8. 2019. „Синце тхе ЦС регистер цонтаинс Ф000 (тхус специфyинг а цоде сегмент стартинг ат пхyсицал аддресс Ф0000) анд тхе инструцтион поинтер цонтаинс ФФФ0, тхе процессор wилл еxецуте итс фирст инструцтион ат пхyсицал аддресс ФФФФ0Х.” 
  16. ^ „Интел 64 анд ИА-32 Арцхитецтурес Софтwаре Девелопер’с Мануал” (ПДФ). Интел Цорпоратион. мај 2012. Сецтион 9.1.4 Фирст Инструцтион Еxецутед, п. 2611. Приступљено 23. 8. 2012. „Тхе фирст инструцтион тхат ис фетцхед анд еxецутед фоллоwинг а хардwаре ресет ис лоцатед ат пхyсицал аддресс ФФФФФФФ0х. Тхис аддресс ис 16 бyтес белоw тхе процессор’с уппермост пхyсицал аддресс. Тхе ЕПРОМ цонтаининг тхе софтwаре-инитиализатион цоде муст бе лоцатед ат тхис аддресс.” 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Покретач оперативног система на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pokretač_operativnog_sistema&oldid=24554999”