Полиетилен терафталат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Полиетилен терафталат
ПЕТ.свг
ПЕТ полyмер цхаин
А схорт сецтион оф а ПЕТ полyмер цхаин
Називи
ИУПАЦ назив
Поли(етил бензен-1,4-дикарбокислат)
Идентификација
Абревијација ПЕТ, ПЕТЕ
ChemSpider
  • ноне
ЕЦХА ИнфоЦард 100.121.858
Својства
10Х8О4)н[1]
Моларна маса променљива
Густина 1.38 г/цм3 (20 °Ц),[2] аморфни: 1.370 г/цм3,[1] појединачни кристал: 1.455 г/цм3[1]
Тачка топљења > 250 °Ц,[2] 260 °Ц[1]
Тачка кључања > 350 °Ц (разлаже се)
практично нерастворан[2]
Топлотна проводљивост 0.15[3] то 0.24 W м−1 К−1[1]
Индекс рефракције (nD) 1.57–1.58,[3] 1.5750[1]
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 1.0 кЈ/(кг·К)[1]
Сродна једињења
Сродне Мономери
Терефталинска киселина
Етилен гликол
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Полиетилен терафталат скраћено ПЕТ је прозирна термопластична смола, полимер који припада групи полиестара.

Особине[уреди]

Поли(етилен терефталат) има линеарну структуру, може бити аморфан и кристалан. При наглом хлађењу растопа добија се аморфан производ, густине 1,33 г/цм3 и температуре остакљивања Тг = 67 °Ц. Кристализација аморфног полиетилентерефталата је на 190 оЦ. Кристални полиетилентерефталат је тврђи и мање прозиран у односу на аморфни. Код кристалног материјала температуре остакљивања Тг = 81 °Ц, температуре топљења Тт = 264 оЦ, степен кристалности 55-75 %. Поли(етилен терефталат)т се раствара у фенолу, крезолу, тетрахлоретану и нитробензолу при повишеним температурама. Разлаже се под утицајем јаких база. Температура замрзавања кретања свих структура је – 60 °Ц. Температура топљења техничког производа је 256 – 260 оЦ.

Поли(етилен терефталат) у односу на друге полимерне материјале истиће се следећим својствима:

  • велика чврстоћа и крутост
  • тврда површина која се може механички обрађивати
  • добра димензионална стабилност
  • добра баријерна својства према аромама, гасовима и воденој пари.

ПЕТ типови са потпуном аморфном структуром се истичу са додатним повољним својствима која су нарочито битна у примени за производњу шупљих тела. Посебно наглашавамо:

  • стакласту провидност
  • велику жилавост
  • отпорност према корозионом пуцању
  • ниску вредност скупљања.

Као и већина кристалиничних полимера и код ПЕТ-а долази до смањења пропустљивости гасова и течности са порастом степена кристалиничности. Ово се објашњава као последица дејства два фактора: прво, присуство непропусног кристалног дела смањује удео аморфне фазе кроз коју гасови и течности лакше пролазе, а као друго они повећавају путању (геометријску зависност) коју молекули треба да пређу. Први фактор утиче на укупну растворљивост једињења у материјалу, други утиче на коефицијент дифузије.

ПЕТ представља делимично кристалиничан материјал, са максимално 60% кристалне фазе. Као и код већине делимично кристалиничних полимера и код ПЕТ-а долази до смањења пропустљивости гасова и течности са порастом степена кристалиничности. Ово је значајно за примену материјала, јер је једна од основних примена ПЕТа за производњу амбалажних бочица, за освежавајуће напитке, лекове, пестициде итд. Степен кристалиничности се код овог полимера мења под термичкирн и механичким дејством (Белларе ет ал., 1993).

Добијање[уреди]

Полиетилен терефтхалат (ПЕТ) је полиестар који се добија кондензацијом из мономера естра као резултат реакције између карбоксилне киселине и алкохола.

Реакција терефталне киселине и етиленгликола:

Добијање поли(етилентерефталата) реакцијом терефталне киселине и етиленгликола

Примена[уреди]

Од укупне производње ПЕТ-а 80% се користи за израду влакана (платна за декорацију, одеће, корд за аутомобилске гуме, индустријске тканине, ... ). Такође се користи за израду фотографских, рендгенских, метализираних филмова, магнетних трака и филмова као и каблова. Користи се и у прехрамбеној индустрији, а због изузетних баријерних својстава према гасовима, ПЕТ се примењује за израду амбалаже газираних пића (Корос, 1990). Користи се и као инжењерски полимерни материал јер може да замени алуминијум, гвожђе и друге метале у аутомобилској индустрији, електроници и другим областима. Недостатак ПЕТ-а је релативно мала брзина кристализације што поскупљује поступак прераде (продужен циклус због спорог хлађења) и потреба за додацима који ће иницирати раст кристала (талк, МгО, Зн-стеарат или Ца-силикат). Велика предност ПЕТ-а је та што је он један од ретких материјала који може бити подвргнут свим поступцима рецикловања (примарна, секундарна, терцијарна и кватернарна рецикалжа). Како се током рецикловања у извесној мери материал промени, немогуће га је увек применити за намену коју је имао пре рецикловања.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 ван дер Вегт, А.К. & Говаерт, Л.Е. (2005) Полyмерен, ван кетен тот кунстоф. ВССД. ИСБН 9071301486.
  2. 2,0 2,1 2,2 Рецорд оф Полyетхyлентерепхтхалат ин тхе ГЕСТИС Субстанце Датабасе фром тхе ИФА, аццессед он 7 Новембер 2007
  3. 3,0 3,1 Спеигхт, Ј. Г.; Ланге, Норберт Адолпх (2005). МцГраw-Хилл, ур. Ланге'с хандбоок оф цхемистрy (16 изд.). стр. 2.807—2.758. ИСБН 0-07-143220-5. 

Литература[уреди]

  • А.К. ван дер Вегт & L.Е. Говаерт, Полyмерен, ван кетен тот кунстоф. ISBN 978-90-407-2388-9.
  • Рецорд оф Полyетхyлентерепхтхалат ин тхе ГЕСТИС Субстанце Датабасе оф тхе ИФА, аццессед он 7 Новембер 2007
  • Ј. Г. Спеигхт, Норберт Адолпх Ланге. МцГраw-Хилл, ед. Ланге'с хандбоок оф цхемистрy (16 ед.). пп. 2.807–2.758. 2005. ИСБН 978-0-07-143220-7.
  • Белларе, А., Цохен, Р. Е. & Аргон, А. С. (1993) Девелопмент оф теxтуре ин ПЕТ бy плане- страин цомпрессион, Полyмер 34, 1393-1403.

Спољашње везе[уреди]