Полиморфизам (биологија)

Свијетли морф јагуара

Тамни морф јагуара (око 6% јужноафричке популације)

Полиморфизам (грч. πολύ - поли = много + μορφή -морф = облик, фигура, силуета), у биологији се јавља када се једна особина, у истој популацији одређене врсте испољава у два или више јасно различитих фенотипа. Другим речима, појављује се у више од једне форме или морфе. Да би се класификовао као такав, мора се налазити у истом станишту и у исто време и припадати панмиктичној популацији (са случајним парењем).

Описани полиморфизам укључује варијацију фенотипа. Међутим, овај термин се такође користи и у другом смислу, као код молекуларних биолога када описују мутације у генотипу, као што су једнонуклеотидни полиморфизам (СНП) или РФЛП.

Три механизма могу да узрокују полиморфиза:

• Генетски полиморфизам – где је фенотип сваке индивидуе генетички одређен
• Условна развојна стратегија, где је фенотип сваке индивидуе одређен утицајем околине
• Мешовита развојна стратегија, где је фенотип рандомно доделен током развића

Полазна дефиниција, сама по себи, допушта да се термин полиморфизам у биологији може односити на сваку појаву или чак и процес, ако се јавља у најмање две варијанте (морфе). Полиморфизам је уобичајен у природи, јер у најширем смислу укључује и свеукупни биодиверзитета, генетичке варијације и адаптације. Обично функционише тако да одржава различите форме у популацији која живи у променљивом окружењу окружењу. Најуобичајенија појава је полни диморфизам, који се јавља код мноштва организама. Други илустративан пример може бити заштитна обојеност лептира (види: мимикрија) илихемоглобин и крвне групе.

Према теорији еволуције, последица полиморфизма су процеси усмеравања еволуцијских процеса, у које су укључени и било који други аспекти једне врсте. То је наследна варијација модофикована путем природне селекције. У полиморфизму јединке генетичка конституција омогућује веома различита преобликовања у оквирима задатог генотипа, као и механизам прекидача који одређује који је морф испољио највећу прилагодљивост одређеној животној средини.

У генетичком полиморфизму генотип детерминира фенотип (у интеракцији са факторима животне средине).

Терминологија

Иако је у опћој употреби полиморфизам је прилично широк појам, у биологији је добио посебно значење, што га разликује од појма мономорфизам (који има само један облик). Када постоји и друга форма прецизнији термин је диморфизам.

• Термин изоставља форме који показују континуирану варијацију (као што је тежина), иако и она има наследну компоненту. Полиморфизам се бави облицима у којима је варијација дискретна (дисконтинуирана) или јасно алтернирајућа. Укратко, овако дефинисан појам полиморфизма обухвата само квалитативне особине.
• Посматрани морфи (облици, фенотипови) се морају испољавати на истом станишту, у исто време. Ово искључује географске расе и сезонске облике.
• Термин је први пут употребљен за описивање видљиве форме, али данас је проширен је и тајанствена преобликовања , на пример крвних варијација, који се могу открити одговарајућим тестирањем.
• Ретке варијације нису класификоване као полиморфизами, као што ни мутације, саме по себи не представљају полиморфизам. Да би се класификовали као полиморфизам мора да постоји нека врста равнотеже између преобликовања и наследне основе.

Види још

• Фенотип
• Генотип
• Популација

Spoljašnje veze

• Guide to reptile morphs
• Heterostyly in the Cowslip (Primula veris L.)
• McNamara, Don (1998). „Notes on Rearing Scarlet tiger moth Callimorpha dominula (L.)”. Amateur Entomologists' Society. Приступљено 15. 8. 2006.