Пољопривредна наука

С Википедије, слободне енциклопедије

Пољопривредна наука је широко мултидисциплинарно поље биологије које обухвата делове квантитативних, природних, економских и друштвених наука, који се користе у пракси и разумевању пољопривреде. (Ветеринарска наука, али не и наука о животињама, често је искључена из дефиниције.)

Пољопривреда, пољопривредна наука и агрономија[уреди | уреди извор]

Ова три појма се често збуњујућа. Међутим, они покривају различите концепте:

  • Пољопривреда је скуп активности које трансформишу животну средину за производњу животиња и биљака за људску употребу. Пољопривреда обухвата технике попут примеене агрономских истраживања.
  • Агрономија је истраживање и развој који се односе на проучавање и побољшање биљних култура.[1][2][3]

Пољопривредне науке обухватају истраживање и развој у областима:[4][5]

Пољопривредна биотехнологија[уреди | уреди извор]

Пољопривредна биотехнологија је специфично подручје пољопривредне науке које укључује употребу научних алата и техника,[13][14][15] укључујући генетички инжењеринг, молекуларне маркере, молекуларну дијагностику, вакцине и ткивне културе за модификацију живих организама: биљака, животиња и микроорганизама.[16]

Вештачко ђубриво[уреди | уреди извор]

Један од најчешћих узрока умањеног приноса је да се ђубриво не примењује у довољним количинама током прелазног периода, временског интервала неопходног да тло обнови своје агрегате и органске материје. Приноси бивају привремено умањени јер је азот имобилисан у остацима усева, што може потрајати од неколико месеци до неколико година, у зависности од односа угљеника и азота у усеву и локалном окружењу.

Историја[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Историја пољопривредне науке

У 18. веку, Јохан Фридрих Мајер је спровео експерименте у којима је гипс (хидратисани калцијум сулфата) кориштен као ђубриво.[17]

Године 1843, Џон Лоз и Џозеф Хенри Гилберт започели су низ дугорочних теренских експеримената у Истраживачкој станици Ротамстед у Енглеској, од којих се неки још увек спроводе, судећи по подацима из 2018. године.[18]

У Сједињеним Државама, научна револуција у пољопривреди почела је Хачовим законом из 1887, који је користио термин „пољопривредна наука”. Хачон закон се руководио интересованошћу пољопривредника за познавањем саставних делова раног вештачког ђубрива. Смит-Хјузов закон из 1917. године преусмерио је пољопривредно образовање назад своје професионалне корене, али научна основа је већ била изграђена.[19] Након 1906. године, јавни расходи за пољопривредна истраживања у САД премашили су приватне издатке за наредне 44 године.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тхе Лонг Терм Еxпериментс”. Ротхамстед Ресеарцх. Архивирано из оригинала 27. 03. 2018. г. Приступљено 26. 3. 2018. 
  2. ^ Хоефт, Роберт Г. (2000). Модерн Цорн анд Соyбеан Продуцтион. МЦСП Публицатионс. стр. 107 то 171. АСИН Б0006РЛД8У. 
  3. ^ Арyа, Р. L.; Арyа, С.; Арyа, Рену; Кумар, Ј. (2015-01-01). Фундаменталс оф Агрицултуре (ИЦАР-НЕТ, ЈРФ, СРФ, ЦСИР-НЕТ, УПСЦ & ИФС) (на језику: енглески). Сциентифиц Публисхерс. ИСБН 978-93-86102-36-2. 
  4. ^ Боссо, Тхелма (2015). Агрицултурал Сциенце. Цаллисто Референце. ИСБН 978-1-63239-058-5. 
  5. ^ Боуцхер, Јуде (2018). Агрицултурал Сциенце анд Манагемент. Цаллисто Референце. ИСБН 978-1-63239-965-6. 
  6. ^ Прееце, Јохн Е.; Реад, Паул Е. (2005). Тхе биологy оф хортицултуре: ан интродуцторy теxтбоок (2 изд.). Јохн Wилеy & Сонс. стр. 4–6. ИСБН 0-471-46579-8. 
  7. ^ Артеца, Рицхард Н. (2015). Интродуцтион то Хортицултурал Сциенце (2 изд.). Стамфорд, Цоннецтицут: Ценгаге Леарнинг. стр. 584. ИСБН 978-1-111-31279-4. 
  8. ^ „Wхy Хортицултуре?”. Департмент оф Хортицултурал Сциенце. Университy оф Миннесота. Архивирано из оригинала 2019-05-02. г. Приступљено 2. 5. 2019. 
  9. ^ Јацксон, Ј. А. (1997). Глоссарy оф Геологy (4. ед.). Алеxандриа, Виргиниа: Америцан Геологицал Институте. п 604. ISBN 0-922152-34-9
  10. ^ H. H. Janzen; et al. (2011). „Global Prospects Rooted in Soil Science”. Soil Science Society of America Journal. 75 (1): 1. Bibcode:2011SSASJ..75....1J. doi:10.2136/sssaj2009.0216. 
  11. ^ Liddell, Henry George and Robert Scott (1980). A Greek-English Lexicon (Abridged изд.). United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 0-19-910207-4. 
  12. ^ Chapman, A. D. (2009). Numbers of living species in Australia and the World (2 изд.). Canberra: Australian Biological Resources Study. стр. 60pp. ISBN 978-0-642-56850-2. Архивирано из оригинала 2009-05-19. г. Приступљено 2007-10-26. 
  13. ^ „What is Agricultural Biotechnology?” (PDF). Cornell University. Приступљено 3. 2. 2015. 
  14. ^ „Agricultural Biotechnology” (PDF). cornell.edu. PBS, ABSP II, US Agency for International Development. 2004. Приступљено 1. 12. 2016. 
  15. ^ „Infographic: Crop Modification Techniques - Biology Fortified, Inc.”. Biology Fortified, Inc. Архивирано из оригинала 2016-04-14. г. Приступљено 2016-12-05. 
  16. ^ „What is Agricultural Biotechnology?” (PDF). Cornell University. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 2. 2015. г. Приступљено 3. 2. 2015. 
  17. ^ John Armstrong, Jesse Buel. A Treatise on Agriculture, The Present Condition of the Art Abroad and at Home, and the Theory and Practice of Husbandry. To which is Added, a Dissertation on the Kitchen and Garden. 1840. p. 45.
  18. ^ „The Long Term Experiments”. Rothamsted Research. Архивирано из оригинала 27. 3. 2018. г. Приступљено 26. 3. 2018. 
  19. ^ Hillison J. (1996). The Origins of Agriscience: Or Where Did All That Scientific Agriculture Come From? Архивирано 2008-10-02 на сајту Wayback Machine. Јоурнал оф Агрицултурал Едуцатион.
  20. ^ Хуффман WЕ, Евенсон РЕ. (2006). Сциенце фор Агрицултуре. Блацкwелл Публисхинг.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пољопривредна наука на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Poljoprivredna_nauka&oldid=27702680”