Помфрит

С Википедије, слободне енциклопедије
Помфрит
Обични помфрит, чипс
Друго имеПржени кромпирићи
Врста јелаПржени кромпир
Температура сервирањаВруће
Главни састојци
  Медија: Помфрит

Помфрит или пржени кромпирићи (француски: pommes frites)[1][2] јело је произведено од кромпира.[3] Популарно је у многим земљама света и има много назива. Припада групи најнездравијих оброка. Кромпир је сам по себи јако добар извор Б витамина, али једном када се урони у вруће уље, ова се нискокалорична намирница претвара у калоричну бомбу, која подиже лош холестерол.[4]

Помфрит се сервира врућ, било мекан или хрскав, и углавном се једе као део ручка или вечере или самостално као ужина, а обично се појављује на јеловницима ресторана, ресторана брзе хране, пабова и барова. Често је засољен и може се послужити са кечапом, сирћетом, мајонезом, парадајз сосом или другим локалним специјалитетима. Помфрит се може јаче прелити, као у јелима путина или помфрита са чили сиром. Помфрит се може направити од слатког кромпира уместо кромпира. Печена варијанта, помфрит у рерни, користи мање или нимало уља.[5]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Кромпирићи испечени у рерни

Томас Џеферсон је имао „кромпириће сервиране у француском маниру“ за вечеру у Белој кући 1802.[6][7]

Израз „француски пржени кромпирићи” (енгл. French Fried Potatoes) се први пут појавио у штампаном облику у Енглеској у раду Cookery for Maids of All Work аутора Е. Ворена 1856. године:

У раном 20. веку, термин енгл. French fried је кориштен у смислу „дубоко пржен“, за другу храну као што су прстенови лука или пилетину.[9][10]

Припрема[уреди | уреди извор]

Поммес фритес са пакетом мајонеза
Хамбургер са хрскавим помфритом

Стандардни начин припреме помфрита је пржење у дубоком уљу, при чуму се потапа у врелу маст, данас најчешће уље.[11] Вакумске фритезе производе чипс са нижим садржајем уља, задржавајући притом боју и текстуру.[12]

Кромпир се припрема тако што се прво исече (ољуштен или неогуљен) на равне траке, које се затим обришу или намоче у хладној води да би се уклонио површински скроб, и добро осуши.[13][14] Затим се може пржити у једној или две фазе. Кувари се углавном слажу да техника два купатила даје боље резултате..[13][15][16] Кромпир свеже извађен из земље може да има превисок садржај воде што доводи до влажног помфрита, те се предност даје оном који је био складиштен неко време.[17]

Од 1960-их, већина помфрита у САД се производи од смрзнутог расет кромпира који је бланширан или барем индустријски осушен.[18][17][19][20] Уобичајена маст за прављење помфрита је биљно уље. У прошлости се говеђа лој препоручивала као супериорна,[13] са биљном масноћом као алтернативом. Макдоналд је користио мешавину од 93% говеђег лоја и 7% памучног уља до 1990. године, када су прешли на биљно уље са аромом говедине..[21][22] Коњска маст је до недавно била стандардна у северној Француској и Белгији,[23] и препоручују је неки кувари.[24]

Историја[уреди | уреди извор]

Настао је тако што су сиромашни становници Белгије имали обичај да свако њихово јело садржи и мале поховане рибе, али када би се у зимским месецима језера смрзла, били су у немогућности да упецају свој оброк те су стога уместо рибе као прилог јелу стављали пржене, на траке нарезане, кромпире. Помфрит је вероватно настао у Француској и то од Антоана Огистина Парментјера, само што то није било тачно забележено.

Назив „француски кромпир” настао је када су британски и амерички војници за време Првог светског рата стизали у Белгију те су тамо окусили њихове пржене кромпириће које су они прозвали француским кромпирима из разлога што је француски језик најчесћи језик у Белгији.

Спирални кромпир[уреди | уреди извор]

Спирални кромпир

Спирални кромпир (у свету називан Spiral potato или Tornado potato) формира се тако што се цели опрани сирови кромпир набоде на дрвени штапић и затим се реже посебним резачем који ће изрезати кромпир у облику спирале око штапића, док штапић остаје цео. Кромпир се затим руком равномерно шири по целој дужини штапића, а остаје слободан једино део на којем се руком држи штапић приликом конзумације. Тако припремљен кромпир пржи се у дубоком уљу. Након пржења кромпир се посипа са сувим зачинима или сољу. Спирални кромпир је добио име према свом облику који подсећа на спиралу или на торнадо. Спирални кромпир настао је у Јужној Кореји око 2001. године, у Северној Америци се је појавио око 2005. године, те се потом почео ширити светом. У Европи је углавном присутан у земљама Бенелукса.

Здравствени аспекти[уреди | уреди извор]

Чипс

Помфрит превасходно садржи угљене хидрате (углавном у виду скроба) и протеина из кромпира, и маст која је апсорбована током процес дубоког кувања. Со, која садржи натријум се скоро увек применује као површински зачин. На пример, велика порција у Макдоналдсу у Сједињеним државама има 154 грама. Она садржи 510 калорија и састоји се од 66 г угљених хидрата, 24 г масти, 7 г протеина и 350 мг натријума.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „цхип: дефинитион оф цхип ин Оxфорд дицтионарy (Бритисх Енглисх)”. Оxфорддицтионариес.цом. 12. 9. 2013. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 16. 9. 2013. 
  2. ^ Индиан Енглисх, „фингер цхип”. Цамбридге Дицтионарy Онлине. Архивирано из оригинала 30. 10. 2014. г. Приступљено 3. 4. 2013. 
  3. ^ „френцх фрy – Дефинитион”. Фоод & Цултуре Енцyцлопедиа. Приступљено 05. 12. 2009. 
  4. ^ Нездрава храна коју треба избјегавати Преузето 27. 12. 2018.
  5. ^ „Цхункy овен цхипс”. ББЦ Гоод Фоод. ББЦ. Архивирано из оригинала 21. 8. 2019. г. Приступљено 7. 3. 2016. 
  6. ^ Ле Моyне Дес Ессартс, Ницолас-Тоуссаинт (1775). Цаусес цéлебрес цуриеусес ет интерессантес, де тоутес лес цоурс ..., Волуме 5, п. 41 анд П. 159. Приступљено 16. 11. 2014. 
  7. ^ Фисхwицк, Марсхалл W (1998). „Тхе Савант ас Гоурмет”. Тхе Јоурнал оф Популар Цултуре. Оxфорд: Блацкwелл Публисхинг. 32 (парт 1): 51—58. дои:10.1111/ј.0022-3840.1998.3201_51.x. 
  8. ^ Хоме : Оxфорд Енглисх Дицтионарy. Оед.цом. Приступљено 12 Септембер 2012.
  9. ^ Мацкензие, Цатхерине (07. 04. 1935). „Фоод тхе Цитy Ликес Бест”. Тхе Неw Yорк Тимес Магазине: СМ18. Приступљено 15. 04. 2007. „... тхе цхеф ат тхе Раинбоw Роом лаунцхес инто а десцриптион оф хис специал стеак, итс Френцх-фриед онион рингс, итс буттон мусхроомс ...” 
  10. ^ Рорер, Сарах Тyсон (ц. 1902). „Паге 211”. Мрс. Рорер'с Неw Цоок Боок. Пхиладелпхиа: Арнолд & Цомпанy. стр. 211. Приступљено 12. 04. 2007. „Френцх Фриед Цхицкен” 
  11. ^ Амбер, Фариха (17. 8. 2021). „Топ типс фор макинг тхе перфецт фриес”. Тхе Даилy Стар (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 8. 2021. г. Приступљено 17. 8. 2021. 
  12. ^ Гараyо, Јагоба; Мореира, Росана (1. 11. 2002). „Вацуум фрyинг оф потато цхипс”. Јоурнал оф Фоод Енгинееринг. 55 (2): 181—191. ИССН 0260-8774. дои:10.1016/С0260-8774(02)00062-6. Архивирано из оригинала 17. 8. 2021. г. Приступљено 17. 8. 2021. 
  13. ^ а б в Саинт-Анге, Евелyн (2005) [1927]. Ла Бонне Цуисине де Мадаме Е. Саинт-Анге: Тхе Ессентиал Цомпанион фор Аутхентиц Френцх Цоокинг. Лароуссе, транслатион Тен Спеед Пресс. стр. 553. ИСБН 978-1-58008-605-9. 
  14. ^ Фанние Фармер, Тхе Бостон Цоокинг-Сцхоол Цоок Боок, 1896, с.в.
  15. ^ Блументхал, Хестон (17. 4. 2012). „Хоw то цоок перфецт спудс”. Тхе Аге. Архивирано из оригинала 2. 9. 2014. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  16. ^ Боцусе, Паул (10. 12. 1998). Ла Цуисине ду марцхé (на језику: француски). Парис: Фламмарион. ИСБН 978-2-08-202518-8. 
  17. ^ а б „Руссет Бурбанк”. идахопотато.цом. Архивирано из оригинала 6. 11. 2020. г. Приступљено 9. 1. 2018. 
  18. ^ „Тхе Макинг оф Френцх Фриес”. тхеспруце.цом. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2017. 
  19. ^ Киркпатрицк, Марy Е. (1956). Френцх-фрyинг Qуалитy оф Потатоес: Ас Инфлуенцед бy Цоокинг Метходс, Стораге Цондитионс, анд Специфиц Гравитy оф Туберс. Тецхницал Буллетин (на језику: енглески). 1142. У.С. Департмент оф Агрицултуре. стр. 3. 
  20. ^ „А тхирд оф У.С.-гроwн потатоес бецоме фрозен френцх фриес усед мостлy бy фоод сервице”. Ерс.усда.гов (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 6. 2022. г. Приступљено 15. 5. 2022. „Тyпицаллy, абоут оне-тентх оф фрозен френцх фриес аре солд ин супермаркетс анд отхер ретаил оутлетс.” 
  21. ^ Сцхлоссер, Ериц (2001). Фаст Фоод Натион: Тхе Дарк Сиде оф Алл-Америцан Меал. Хоугхтон Миффлин. ISBN 0-395-97789-4
  22. ^ Grace, Francie (5. 6. 2002). „McDonald's Settles Beef Over Fries”. CBS News. Архивирано из оригинала 29. 7. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2011. 
  23. ^ Hesser, Amanda (5. 5. 1999). „Deep Secrets: Making the Perfect Fry; The potato of the moment is often a soggy disappointment. Time to take things into your own hands.”. The New York Times (на језику: енглески). стр. F1. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 9. 4. 2022. г. Приступљено 9. 4. 2022. 
  24. ^ Steingarten, Jeffrey (8. 6. 2011). The Man Who Ate Everything (на језику: енглески). Knopf Doubleday Publishing Group. стр. 401—416. ISBN 978-0-307-79782-7. 
  25. ^ „McDonald's Nutrition Facts for Popular Menu Items” (PDF). nutrition.mcdonalds.com. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2011. г. Приступљено 27. 12. 2018. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Pomfrit na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pomfrit&oldid=27675040”