Porodica Soprano

С Википедије, слободне енциклопедије

Породица Сопрано
Ориг. називThe Sopranos
ЖанрДрама
АуторДејвид Чејс
СценариоДејвид Чејс (30 епизода)
Теренс Винтер (25 епизода)
Робин Грин (22 епизоде)
Метју Винтер (12 епизода)
РежијаТим ван Патен (20 епизода)
Џон Патерсон (13 епизода)
Ален Колтер (12 епизода)
Алан Тејлор (9 епизода)
УлогеЏејмс Гандолфини
Лорејн Брако
Иди Фалко
Мајкл Империоли
Доминик Кијанеси
Стивен ван Зант
Тони Сирико
Роберт Ајлер
Џејми-Лин Сиглер
Дре де Матео
Џо Пантолијано
Стив Бусеми
Аида Туртуро
Стивен Ширипа
Уводна темаWoke Up This Morning (Chosen One Mix) у извођењу бенда Алабама 3
ЗемљаСАД
ЛокацијаЊу Џерзи (окрузи Есекс, Берген и Хадсон)
Силверкуп Студио (Њујорк)
ЈезикЕнглески
Број сезона6
Број епизода86
Време трајања45-60 минута (по епизоди)
Продукција
Извршни продуцентДејвид Чејс
Бред Греј
Робин Грин (Сезоне 2–5)
Мишел Верџес (Сеасонс 2–5)
Метју Винер (Сезона 6, део 2)
УредникСидни Волински (32. епизоде)
Вилијам Б. Стич (25 епизода)
Конрад M. Гонзалез (22. епизоде)
КинематографијаФил Ејбрахам (47 епизода)
Алик Шахаров (38 епизода)
Емитовање
ЕмитерХБО
Формат сликеNTSC или PAL (у зависности од земље)
480i/576i (SDTV)
720p/1080i (HDTV)
Формат тонаСтерео
Dolby Digital 5.1
Премијерно
приказивање
10. јануар 1999. (1999-01-10) — 10. јун 2007. (2007-06-10)
Емитовање у Србији
ЕмитерРТС 1, HBO Go
Званични веб-сајт
Профил на IMDb-ју

Породица Сопрано (енгл. The Sopranos) америчка је телевизијска серија аутора и извршног продуцента Дејвида Чејса. Радња серије прати живот Ентонија Тонија Сопрана (Џејмс Гандолфини), шефа италијанске мафијашке породице Димео (касније Сопрано) у Њу Џерзију и његове потешкоће да одржи баланс између свог породичног живота и пословне каријере у мафијашкој организацији чији је члан. Серија такође прати животе чланова Тонијеве породице али и његових пословних сарадника. Између осталих, ту су жена Кармела (Иди Фалко), деца Медоус (Џејми-Лин Сиглер) и Ентони Млађи (Роберт Ајлер), ујак Џуниор (Доминик Кијанеси) и рођак Кристофер Молтисанти (Мајкл Империоли), као и чланови његове мафијашке групе Силвио Данте (Стивен ван Зант) и Поли Голтијери (Тони Сирико). Због великог броја проблема у свом животу и учесталих напада панике, Тони се за професионалну помоћ обраћа психијатру др Џенифер Мелфи (Лорејн Брако), која је такође један од главних ликова.

Серија има шест сезона, односно осамдесет и шест епизода и емитована је од 10. јануара 1999. до 10. јуна 2007. године на ХБО телевизији. Остваривши велики комерцијални и критички успех, „Породица Сопрано“ је једна од најуспешнијих серија у историји кабловске телевизије. Позната је по високом квалитету на свим нивоима продукције, а често је хваљена за сценарио и главне улоге.[1] Освојила је бројне награде, укључујућу 21 Еми и 5 Златних Глобуса. Као један од најпознатијих производа популарне културе двехиљадитих година, серија је постала предмет многих анализа, контроверзи, и пародија а проширила се и на књиге,[2] видео-игре,[3] музичка издања[4] и низ других комерцијалних производа.[5]

У марту 2018, New Line Cinema је најавио да је купио филм са детаљима о позадини серије Породица Сопрано, смештен у шездесете и седамдесете године током, и након, нереда у Њуарку. Филм из 2021. године, Мафијашки свеци Њуарка, написали су Дејвид Чејс и Лоренс Конер, а режирао га је Алан Тејлор.[6][7] Главну улогу игра Мајкл Гандолфини, син глумца који игра Тонија Сопрана, као млади Тони Сопрано.

Продукција[уреди | уреди извор]

Концепт[уреди | уреди извор]

Прича о породици Сопрано на почетку је била идеја за играни филм о „мафијашу на терапији који има проблема са својом мајком“. Након консултовања са својим менаџером, Лојдом Брауном, Дејвид Чејс је одлучио да је прилагоди за телевизијску серију.[8] Црпећи идеје из свог приватног живота и искуства одрастања у Њу Џерзију, Чејс је изјавио да је покушао да „динамику своје породице прилагоди мафијашима“.[9] Тако је на пример лик Ливије Сопрано, Тонијеве мајке, рађен по узору на мајку Дејвида Чејса, а Тонијеви дијалози са др Мелфи су такође инспирисани Чејсовим разговорима са сопственим психијатром.[10] С обзиром да је одрастао уз гангстерске филмове као што је „Државни непријатељ“ и крими серију „Несаломиви“, Чејс је добио жељу да истражи теме као што су идентитет Американаца италијанског порекла и природу насиља.[9] Серија је делимично инспирисана и мафијашком породицом DeCavalcante, која је важила за најмоћнију мафијашку породицу у организованом криминалу Њу Џерзија у време Чејсовог одрастања. Чејс је изјавио да су амерички драматурзи Артур Милер и Тенеси Вилијамс утицали на његово писање серије а италијански редитељ Федерико Фелини на кинематографски стил серије. Као и већина ликова у серији и Дејвид Чејс је Американац италијанског порекла. Његов породично презиме је DeCesare.[11]


Године 1997. Чејс је понудио пилот епизоду серије ХБО каналу након што га је одбио FOX. Иако ХБО важи за један од најлибералнијих кабловских ТВ канала у САД, није било лако постићи консензус око емитовања серије која се бави животом савремене италијанске мафије у Америци, тако да је између снимања пилот епизоде и коначног зеленог светла за остатак прве сезоне, прошло читаве две и по године. Чејс је у међувремену почео да размишља о снимању филма пошто је био убеђен да, ако му и ХБО одбије серију, нема смисла ићи на врата осталих ТВ станица.[10] У децембру 1997. године ХБО је одлучио да продуцира серију и наручио још 12 епизода за прву сезону а серија је премијерно почела да се приказује 10. јануара 1999. на ХБО каналу.

Кастинг[уреди | уреди извор]

Као и већина ликова које глуме, многи глумци из серије су Американци италијанског порекла. Велики број чланова глумачке поставе сарађивао је заједно на филму и телевизији пре рада на „Породица Сопрано“. У серији се појављује велики број глумаца који су глумили у криминалистичком филму „Добри момци“ Мартина Скорсезеа укључујући и главне глумце Лорејн Брако, Мајкл Импреиолија, и Тонија Сирика. Осам глумаца из серије такође се појављује у комедији из 1999. „Плавооки Мики“.

Џејмсу Гандолфинију је поверена улога Тонија Сопрана.

Када је главна глумачка екипа окупљена ради аудиције и читања текста, глумци често нису знали да ли су се Чејсу допала њихова извођења или не.[12] Мајкл Империоли, који је победио неколико глумаца у конкуренцији за улогу Кристофера Молтисантија, је изјавио да Чејс има покерашки израз лица, да је имао осећај да није усресређен на њега, и да му је често тражио да прочита текст опет, што је обично знак да нешто није у реду. Иако је мислио да неће добити улогу и да га продуценти неће контактирати, добио је позив којим је обавештен да је улога његова. Дејвид Чејс је изјавио да је желео Империолија зато што је био у „Добрим момцима“.[12] Џејмс Гандолфини је позван на аудицију за улогу Тонија Сопрана након што је директорка за кастинг Сузан Фицџералд видела краћи снимак његове глуме у филму True Romance из 1993.[12] Лорејн Брако, која је играла Керен Хил, жену мафијаша у „Добрим момцима“, првобитно је добила понуду за улогу Кармеле Сопрано. Уместо те, изабрала је улогу др Џенифер Мелфи зато што је желела да проба нешто другачије и зато што је осећала да би та улога била већи изазов за њу. Глумац Тони Сирико, који је и у приватном животу био повезан са организованим криминалом,[13] прихватио је улогу Полија Голтијерија под условом да његов лик у серију не буде „кртица“.[14] Чејс је позвао музичара Стивена ван Занта (познатог као гитариста у E Street бенду Бруса Спрингстина) на аудицију за своју серију након што га је видео уживо на једном музичком фестивалу и био фасциниран његовом појавом. Ван Зант, који никада раније није глумио, пристао је да глуми у серији као мафијашки саветник (consigliere) Силвио Данте а његова супруга у правом животу Маурин је изабрана за улогу његове жене у серији, Габријеле.[15][16][17]

Стив Бусеми
Питер Богданович

Са изузетком Лорејн Брако (била је номинована за Оскара за своју улогу у „Добрим момцима“), Доминика Кијанизија (познат по улози у филму „Кум 2“, и раду у позоришту) и Ненси Марчанд (добитница Емија за улогу у серији Lou Grant), глумачка постава дебитантске сезоне серије била је већином састављена од непознатих глумаца. Након огромног успеха серије, многи чланови глумачке екипе су били хваљени за своје глумачке способности и добијали огромну популарност захваљујући својим извођењима.[12][18] У сезонама серије које су следиле виђени су и познати глумци (Џо Пантолијано,[19] Роберт Лођа,[20] Стив Бусеми,[21] Френк Винсент[22]) како се придружују главној екипи заједно са добро познатим глумцима који су се враћали у својим улогама као што су Питер Богданович,[23] Џон Херд,[24] Роберт Патрик,[25] Питер Регерт,[26] Анабела Шјора,[27] и Дејвид Стратерн.[28] Неколико познатих глумаца појавило се само у једној или две епизоде као што су Чарлс С. Дутон,[29] Кен Леунг,[30] Бен Кингсли,[31] Лорен Бакол,[32] Данијел Болдвин,[33] Тим Канг,[34] Елијас Котеас,[35] Анет Бенинг,[36] Сидни Полак[37] и Бурт Јанг.[38]

Екипа[уреди | уреди извор]

Творац серије и извршни продуцент Дејвид Чејс[39] био је главни писац свих 6 сезона. Био је озбиљно укључен у продукцију сваке епизоде а запамћен је као захтеван и специфичан продуцент који воли да има контролу. Поред тога што је писао или учествовао у писању 2–7 епизода по сезони, Чејс је надгледао сваку монтажу, консултовао се са редитељима, давао глумцима мотивацију, одобравао изборе кастинга и дизајн сетова и преправљао сценарије епизода које су написали други сценаристи.[18] I Бред Греј[40] је био извршни продуцент заједно са Чејсом, али није имао креативну улогу у серији. Многе чланове креативног тима који су радили на „Породици Сопрано“ лично је изабрао Дејвид Чејс. Неки су били његове колеге и стари пријатељи док су други изабрани након интервјуа које су спроводили продуценти серије.[12][41]

Многи од сценариста серије су радили на телевизији пре него што су постали део тима који пише „Породицу Сопрано“. Брачни пар сценариста Робин Грин и Мишел Бургес, који су радили као писци и продуценти серије од прве до пете сезоне, претходно су радили са Чејсом на серији Northern Exposure.[42] Теренс Винтер, који се прикључио екипи за време продукције друге сезоне, две године је студирао право пре него што се одлучио да започне каријеру сценаристе. Чејсову пажњу на себе је скренуо преко писца Франка Рензулија. Метју Вејнер, писац и продуцент пете и шесте сезоне серије, написао је пробни сценарио за серију Mad Men 2000. године. Сценарио је дошао до Чејса који је, након читања, био толико импресиониран да је Вејнеру одмах понудио посао сценаристе за „Породицу Сопрано“.[43] Чланови глумачке екипе Мајкл Империоли и Тони Калем, који глуме Кристофера Молтисантија и Енџи Бонпенсеро, респективно, такође су писали сценарије за неке епизоде серије. Империоли је написао пет епизода за сезоне два, три, четири и пет а Калем једну у сезони пет. Остали сценаристи серије који су запошљавани у току њеног емитовања су Френк Рензули, Тод А. Кеслер (познат као кокреатор серије Damages), тим писаца Дијен Фролов и Ендру Шнајдер (креатори серије Easy Money) и Лоренс Конер, који је са Чејсом створио серију Almost Grown 1988. године. Укупно 22. особе су учествовале у писању „Породице Сопрано“. Најзаступљенији писци серије су Чејс (30 епизода), Винтер (25 епизода), Грин и Бургес (22 епизоде), Вејнер (12 епизода) и Рензули (9 епизода).

Пре режирања „Породице Сопрано“, многи режисери су радили на другим телевизијским серијама и независним филмовима. Најчешћи режисери серије су Тим ван Патен (20 епизода), Џон Патерсон (13 епизода), Ален Коултер (12 епизода), и Алан Тејлор (9 епизода).[41] Чланови глумачке поставе Стив Бусеми и Питер Богданович су такође режирали неке епизоде серије. Чејс лично је режирао две, прву и последњу епизоду серије.

Сетови и локације[уреди | уреди извор]

Силверкуп студио у Њујорку

Већина сцена у серији које се дешавају на отвореном простору су снимане у Њу Џерзију, где се радња серије и одиграва.[44] По речима Дејвида Чејса, снимање сцена на локацијама у Њу Џерзију доприноси уверљивости, али и помаже глумцима. Јер чињеница да снимају на местима на којима њихови ликови и треба да буду у том тренутку, пуно значи, било да снимате серију или филм.[45]

Кућа породице Сопрано налази се у Калдвелу (Њу Џерзи), а њен градитељ и власник и данас живи у њој. За њу се често каже да је „најпознатије двориште у Њу Џерзију“ [44] Иначе, ова кућа је коришћена само за снимање сцена екстеријера, док су сцене које се дешавају унутар Тонијеве куће снимане или у студију, или у другој кући која је такође у приватном власништву и која се налази у Северном Калдвелу. Тачна локација је на захтев ХБО-а остала тајна.[45]

Стриптиз клуб Бада Бинг, који је у серији у власништву Силвија Дантеа и у коме Тонијева екипа проводи доста времена, у реалном животу је ноћни клуб по називу Satin Dollsi и налази се на Путу 17. Сцене Тонијеве канцеларије у клубу су, међутим, снимане у студију. Овај клуб је првобитно био ресторан, а претворен је у ноћни клуб раних шездесетих.[44]

Кућа у коју се у серији досељавају Џони Сак и његова жена Ђина такође се налази у Калдвелу, а кућа Ливије Сопрано, Тонијеве мајке, у Верони (Њу Џерзи).[44] Сцене екстеријера старачког дом The Green Grove у који Ливија, на Тонијево инсистирање, одлази да живи, су снимане испред старачког дома Green Hill у Западном Оранџу.[45]

Месара Satriale‘s у којој Тони често има састанке, је у ствари Centanni's Meat Market у месту Елизабет у пилот епизоди. У остатку серије сцене испред месаре су снимане у месту Керни.[46] Након завршетка серије, ова зграда је срушена.[47]

Сцене серије које се дешавају у ресторану Vesuvio, који је у власништву Артија Бука, су у првој епизоди снимане у ресторану по називу Manolo's у Елизабету. Касније у серији, након што је први ресторан изгорео до темеља, Арти отвара нови ресторан под називом Nuovo Vesuvio, а сцене екстеријера овог ресторана су снимане код италијанског ресторана Punta Dura у Лонг Исланд Ситију.[46]

Већина сцена у затвореном простору, укључујући унутрашњост куће Сопранових, канцеларије у клубу Бада Бинг, и канцеларију др Мефли су снимане у студију 10 „Силверкуп Студија“, који се налази у Квинсу, Њујорк.[44][45]

Музика[уреди | уреди извор]

Музику за целу серију бирао је Дејвид Чејс, заједно са продуцентом Мартином Бруестлеом, музичком уредницом Кетрин Дајак, а понекад је консултован и Стивен ван Зант.[48] Музика је обично бирана након продуцирања и монтаже епизоде, али су по потреби неке сцене снимане тако да одговарају претходно одабраној музици.[49]

Песму у уводној шпици, Woke Up This Morning (Chosen One Mix), написао је, ремиксовао и извео енглески музички састав Алабама 3.[50] Уз неколико изузетака, различита песма се чује у свакој одјавној шпици.[51] Многе песме су понављане више пута у истој епизоди, као што је Living on a Thin Line у извођење групе The Kinks у епизоди University треће сезоне и Glad Tidings од Вана Морисона у епизоди All Due Respect, последњој у петој сезони.[51] I друге песме су се чуле више пута у току серије. Познат пример је Con te partirò, у извођењу Андреа Бочелија,[52] која се чула више пута а везана је за лик Кармеле Сопрано. Иако серија користи много раније снимљене музике, у поређењу са другим телевизијским серијама, позната је и по недостатку наменски компоноване музике.

Издата су два soundtrack албума која садрже музику из серије. Први, под називом The Sopranos: Music from the HBO Original Series, издат је 1999. године. На њему се налази избор песама из прве две сезоне а достигао је 54 место на Билбордовој листи 200 синглова.[53][54] Друга soundtrack компилација, названа The Sopranos: Peppers & Eggs: Music from the HBO Original Series, издата је 2001. године. Овај издање који обухвата два цд-а а садржи песме и одабране дијалоге из прве три сезоне серије.[55] Достигао је 38 место на Билбордовој листи.[56]

Уводна шпица[уреди | уреди извор]

Сцене у уводној шпици представљају перспективу из Тонијевих кола на његовом путу до куће. Тони својим колима излази из Линколн тунела и улази у Њу Џерзи. Предели који се смењују у току шпице се крећу од урбаних предела, индустријске зоне Њу Џерзија до Тонијеве куће на периферији.[57] Аутомобил који Тони вози у шпици је maroon 1999 Chevy Suburban[58]

У прве три сезоне, у уводној шпици може се видети Светски трговински центар у ретровизору Тонијевог аутомобила. После терористичких напада 11. септембра 2001., односно на почетку четврте сезоне овај кадар је избачен из шпице.[59]

У издању из 2010. године магазина TV Guide, уводна шпица „Породице Сопрано“ рангирана је на 10 место листе најбољих уводних шпица телевизијских серија, по избору читалаца.[60]

Улоге и ликови[уреди | уреди извор]

Иди Фалко

У серији се појављује велики број различитих ликова. Неки се појављују само у одређеним сезонама, док су неки присутни у свих шест сезона и сви су створени од стане Дејвида Чејса, уколико супротно није наглашено. Главни ликови у серији су:

  • Тони Сопрано (Џејмс Гандолфини) је главни лик серије. На почетку серије, Тони је капетан ДиМео мафијашке породице, најјаче криминалне организације у Њу Џерзију, а од друге сезоне и шеф исте криминалне групе. Тони је у „посао“ ушао захваљујући свом оцу, који је био капетан (capo) у истој породици. После његове смрти, Тонијеви ментори су били очеви најближи сарадници. Насиље је увек било саставни део Тонијевог одрастања. Више пута је гледао како његов отац пребија људе који му дугују паре (једном приликом је, уз Тонијево присуство, једном од дужника сатаром одсекао прст), а са друге стране Ливија, његова депресивна и параноична мајка, му је једном приликом претила да ће му набити виљушку у оку. Данас, позиција шефа породице Тонију доноси много мука. Поред свакодневних пословних проблема, Тони је приморан и да планира убиства својих блиских пријатеља и сарадника, због њиховог деловања против „породице“. Иако је све то превише за њега, Тонијевим проблемима ту није крај. Њих има и у његовом породичном животу, у односима са својом женом и њихово двоје деце. Узбуђења свакодневног живота доводе до напада панике које Тони све чешће доживаља, и због којих се обраћа за помоћ психијатру докторци Џенифер Мелфи (Лорејн Брако), са којом касније покушава да започне љубавну везу.[61]
Лорејн Брако
  • Кармела Сопрано (Иди Фалко) је Тонијева супруга. Кармела је, за разлику од Тонија, била примеран ђак, али је напустила школовање да би постала госпођа Сопрано. Међутим, Кармела је била упозната са гангстерским животом и пре него што се удала за Тонија. Наиме, њен рођак је био у мафији а убијен је испред сопствене куће, па није ни чудо што јој Тонијев „посао“ није био стран. Свакодневни стрес, несугласице које има са својим мужем, као што су кошење начела његове професије са начеилима њене вере, као и чињеница да ће једног дана вероватно постати удовица, доводе до растављања са својим мужем и терају Кармелу на размишљање о разводу. Упркос свему томе, упркос чак и обостраној привлачности са Фуријом, чланом Тонијеве екипе, она ипак схвата да јој је боље са Тонијем, него без њега. Након што је Тони рањен и његов живот доведен у питање, она постаје још сигурнија у своју одлуку.[62] Тони и Кармела имају двоје деце, Медоу [63] (Џејми-Лин Сиглер) и Ентонија Млађег[64] (Роберт Ајлер).
Мајкл Империоли
  • др Џенифер Мелфи (Лорејн Брако) је Тонијев психијатар. Џенифер живи скромним животом, разведена је и има сина који похађа колеџ. Она је признати психијатар и особа за коју нико не би рекао да ће бити повезана са организованим криминалом. Тони, коме је требала помоћ у вези са својим нападима панике, је постао њен пацијент захваљујући препоруци његовог комшије. Стрес који изазива посао психолога озлоглашеном криминалцу резултује свакодневним конзумирањем вотке, као и тражењем помоћи од свог психијатра, који јој преписује лекове који би требало да јој помогну да се психички стабилизује. Иако га се на неким начин плашила, Џенифер је у исто време осећала и привлачност према Тонију, али никада нија предузела ништа поводом тога. Њихова професионална веза је више пута прекидана, како од стране Тонија, тако и од Џенифер, коју на то наговарају пријатељи и њен психијатар. С обзиром на отвореност коју Тони има према њој, др Мелфи је вероватно особа која га најбоље познаје.[65]
Тони Сирико
  • Корадо "Џуниор" Сопрано (Доминик Кијанизи) је Тонијев ујак, односно брат његовог оца. Њих двојица и Ерколи су били синови Корада и Меријанђеле Сопрано. Корадо је био зидар али Џуниор и Ђовани (познатији као Џони Бој) нису имали намеру да наставе очев бизнис, већу су напустили школу и повезали се са ДиМео мафијашком породицом. Након одласка Доминика Димеа на доживотну робију и смрти Џонија и Џекија Априла, Џуниор је постао шеф организације, али није био популаран међу сарадницима. Био је познат као себични лидер, што је довело до преузимања позиције шефа од стране Тонија, који Џуниора оставља у послу само као фигуру, односно мету за ФБИ. Увређен и љут, Џуниор бива изманипулисан од Тонијеве мајке Ливије, која га наговара да убије Тонија. Покушај убиства пропада а Тони избацује Џуниора како из пословног, тако и из свог приватног живота. Касније, Џуниор бива ухапшен и затворен у кућни приход за време ког доживљава више здравствених проблема који кулминирају Алцхајмеровом болешћу и губљењем памћења. У стању параноје и одсуства, он пуца на Тонија, што овај једва преживљава. Након тога, Џуниор завршава у здравственој институцији за менатлно обелеле особе.[66]
  • Кристофер Молтисанти (Мајкл Империоли) је Тонијев братанац и Кармелин први рођак. Његов отац Дики је био један од Тонијевих ментора док је био млађи. Након што је Дики убијен, Тони је прихватио Кристофера као своју одговорност. С обзиром да се Кристофер не сећа свог оца (био је беба када је он убијен), Тони је најближе оцу што је икада имао. Импулсиван и непромишљен, Кристофер је често стварао Тонију проблеме. Више пута се питао да ли он стварно припада Тонијевом мафијашком свету, па је једно време размишљао да напусти целу „причу“ и постане филмски сценариста, али му је Тони јасно ставио до знања да на то заборави. Једно време Кристофер је имао проблема са алкохолокм и хероином и то у тој мери да је угрожавао послове „породице“. Иако га је стриц Џуниор саветовао да га „ослободи мука“, Тони одлучује да Кристофера пошаље на рехабилитацију, након које он, уз мање испаде, успева да победи зависност.[67] Већи део серије Кростофер је у вези са Адријаном ла Сервом[68] (Дреа де Матео).
  • Силвио Данте (Стивен ван Зант) је Тонијев саветник (consigliere) и један од најближих пословних сарадника. Иако је као мали желео да постане певач, Силвио је завршио у мафији. Водио је више ноћних клубова а тренутно је власник клуба Бада Бинг у коме се Тони и његова „екипа“ често састају и уговарају послове. Као и већина Тонијевих блиских сарадника, и Силвио је у организованом криминалу већи део свог живота. У приватном животу, он је породични човек; живи са женом Габријелом и њиховом ћерком. За разлику од Тонија, Силвио није роб својих импулсивног темперамента , већ је углавном објективан, разуман, и способан да ситуацију сагледа из свих углова и након тога Тонију да одговарајући савет. Не рачунајући играње покера (зна да се изнервира ако не побеђује), Силвио је познат као човек који ретко не држи ствари под контролом. За време Тонијеве коме, он је био тај који је водио послове „породице“, и у том периоду је својој жени открио да је, у време када је Тони проглашен за шефа организације, и он разматран за ту позицију.[69]
  • Поли Голтијери (Тони Сирико) је такође један од Тонијевих ближих сарадника. Већ са девет година је на смрт пребио вршњака и на тај начин почео своју „каријеру“. Следећих неколико година је провео по малолетничким поправним домовима, а са 17 година је постао штићеник Тонијевог оца, у чијој организацији је непрестано напредовао и био сталан, не рачунајући одлазак у војску и повремене одласке у затвор. Поли је међу својим сарадницима познат као особа насилног темперамента, а по некима је и ментално нестабилан. Полијева филозофија живота је једноставна: док год сви који треба да зарађују за њега, то и раде, он ће зарађивати за Тонија, и све ће бити у реду. Међутим, након неких Тонијевих одлука, Поли је био приморан да преиспита своје погледе на свет. Чак је размишљао и да пређе у породицу Лупертаци која је стационирана у Њујорку, али након што је шеф породице Кармајн Лупертаци изјавио да не зна ни ко је он, Поли се предомислио и одлучио да остане са Тонијем, а њихово пријатељство је ојачао ковертом пуном пара. Однос са његовом мајком му ствара проблеме у приватном животу, а они постају још озбиљнији након што му је дијагнозиран рак простате.[70]

Мање заступљени, али врло битни ликови у серији и остали чланови Тонијеве породице, као и неки пословни сарадници. Од Тонијевих сродника ту су: мајка Ливија[71] (Ненси Марчанд), сестра Џенис[72] (Аида Туртуро), и рођак Тони Блундето[73] (Стив Бусеми). I Ливија и Џенис су манипулатори који имају емотивних проблема и који задају Тонију главобоље готово свакодневно. Тони Блундето у току серије излази из затвора одлучан да прекине све везе које је имао са мафијом, али му то не иде од руке.

Ужи круг људи у Тонијевој ДиМео мафијашкој породици укључује Салватореа "Биг Пуси" Бонпенсијера[74] (Винсент Пасторе), Патсија Парисија[75] (Дан Грималди), и Фурија Ђунту[76] (Федерико Кастелућио). Поред њих, ту су и Боби "Бакала" Бакалијери[77] (Стивен Р. Ширипа), Ричи Април[78] (Дејвид Провал), Ралф Сифарето[79] (Џо Пантолијано), Еуџин Понтесорво[80] (Роберт Фунаро) и Вито Спатафоре[81] (Џозеф Р. Ганасколи).

Пријатељи Сопрано фамилије су Херман "Хеш" Рабкин[82] (Џери Адлер), Розали Април[83] (Шерон Анђела), Арти Буко[84] (Џон Вентимиглија) и Шармејн Буко[85] (Кетрин Нардући). Хеш је Тонијев пријатељ који је радио за његовог оца а Розали је удовица Џекија Априла, претходног шефа ДиМео породице и Кармелина пријатељица. Енџи је жена Салватореа Бонпенсијера а Арти и Шармајн су школски пријатељи Сопранових и власници ресторана Vesuvio.

Џон "Џони Сак" Сакрамони[86] (Винс Куратола), Фил Лиотардо[87] (Френк Винсент) и Кармајн Лупертаци Млађи[88] (Реј Абруко) су ликови који припадају породици Лупертаци која се налази у Њујорку, а која дели доста својих послова са породицом Сопрано. Кармајн Лупертаци Млађи је син Кармајна Лупертација, шефа Њујоршке породице. Након његове смрти, шеф постаје Џони Сак, са којм Тони има углавном добре односе, и који је увек спреман за сарадњу. Након његовог одласка у затвор, Фил Лиотардо преузима каманду, али за разлику од Џона Сакрамонија, он нема тако добре односе са Тонијем, па њих двојица често упадају у међусобне конфликте.

Синопсис[уреди | уреди извор]

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Сезона 1[уреди | уреди извор]

На почетку серије Тони Сопрано доживљава напад панике због којег пада у несвест. Након тога одлучује да потражи помоћ путем терапије са др Џенифер Мелфи. Кроз причу се постепено откривају детаљи о Тонијевом одрастању, односно како је очев утицај највише помогао његовом гангстерском развоју, али и како је Тонијева мајка, Ливија, била осветољубива и како је можда патила од поремећаја личности. Даље се може видети и његов компликовани однос са својом женом Кармелом, као и њени ставови у погледу мужевих веза с мафијом, а затим и животи њихове деце, Медоу и Ентонија Млађег, који све више бивају свесни положаја свога оца у мафијашкој организацији.

У првим епизодама серије, представљени су и остали ликови у серији. Ту су Кармелин рођак Кристофер Молтисанти и његова девојка Адријана ла Серва, затим Тонијеви пословни сарадници, међу којима се истичу његов стриц Џуниор Сопрано, Силвио Данте, Поли Голтијери и Салваторе "Биг Пуси" Бонпенсијеро, као и Тонијеви и Кармелини пријатељи из школских дана, Арти и Шармејн Буко који су власници ресторана Vesuvio.

Након пожара који избија у њеној кухињи, Тони одлучује да Ливију смести у старачки дом, јер постаје очигледно да више не може да живи сама. Ливија се противи Тонијевој одлуци, говорећи да се Тони према њој не понаша као према мајци и да само хоће да је се отараси.

Након што је шеф „породице“ Џеки Април преминуо од рака, Џуниор је постао први човек организације. Међутим, остали га доживљавају као умишљеног и себичног (у мафијашком жаргону - „вечерао је сам“) што доводи до размирица међу подређенима. Тони одлучује да иступи и преузме титулу, остављајући Џуниора да буде само фигура и мета за ФБИ.

Проблеми у Тонијевом животу постају још озбиљнији када схвата да неко од чланове његове организације сарађује са ФБИ-ем што може резултовати федералним оптужбама против његове „породице“, и када сазнаје за заверу његовог стрица Џуниора која за циљ има његову смрт, а у којој учествује и његова мајка Ливија. Бесан због Џуниоровог плана да га убије, Тони се сукобљава са својим стрицем и својом мајком одлучан да их избаци из свог живота, након чега Ливија лажира психолошки узрокован мождани удар.

На крају сезоне ФБИ хапси Џуниора по непознатој оптужници.

Сезона 2[уреди | уреди извор]

Чињеница да Тонијев пријатељ Пуси међу члановима екипе постаје главни осумњичени за ФБИ-евог доушника ствара много проблема за „породицу“. Џуниор излази из затвора, али његова улога у организацији је готово неприметна, све захваљујући Тонију. На почетку друге сезоне, из затвора бива пуштен и Џекијев брат Ричи Април, који се показује као усијана глава кад се ради о послу. Он започиње везу са својом старом девојком, Тонијевом сестром Џенис, која је средином прве сезоне стигла из Сијетла.

Тони, Кристофер и Поли одлазе у Италију, ради пословне посете пријатељској „породици“. Недуго након њиховог повратка, у Њу Џерзи из Италије стиже и Фурио Ђунта који постаје најновији члан Тонијеве екипе. По повратку, Тони наставља своју терапију са др Мелфи, која је на кратко била прекинута. Др Мелфи почиње да се каје зато што је наставила да помаже Тонију и да предовно конзумира вотку, не би ли лакше поднела стрес који јој посао доноси.

Кристофер, који се све више интересује за каријеру филмског сценаристе, вери се са својом дугогодишњом девојком Адријаном. Метју Бевилаква и Шон Гисмонте, двојица нижерангираних сарадника незадовољни неуспехом у Тонијевој екипи, покушају стећи име тако што ће убити Кристофера. Међутим, план им не успева; Кристофер преживљава напад (иако критично рањен), и убија Шона у самоодбрани. Тони и Пуси убрзо убијају Метјуа али том чину присуствује сведок који одлази у ФБИ.

У међувремену, Џуниор је смештен у кућни притвор док чека суђење. Ричи, фрустриран ауторитетом који Тони има над њим, моли Џуниора да убије Тонија. Џуниор одглуми да је заинтересован, а након тога обавештава Тонија о Ричијевим намерама, оставивши Тонија са још једним нерешеним проблемом. Међутим, ситуација се неочекивано окрене након што Џенис, после свађе за вечером, у налету беса убије Ричија. Тони и његови људи сакривају све доказе убиства, а Џенис се по Тонијевом наређењу враћа у Сијетл.

Тони временом схвата како је Пуси дефинитивно постао доушник ФБИ-а. Он, Силвио и Поли убијају Пусија на броду, замотавају у ланце и бацају у море.

Истог дана, неколико минута након што је Ливија јавила Кармели да је ухапшена на аеродрому јер је авионска карта коју јој је Тони дао украдена, ФБИ креће у акцију у којој хапси Тонија. Након краћег притвора, Тони се уз помоћ свог адвоката враћа кући. Следећи дан, на прослави матуре своје ћерке Медоу, Тони доживљава још један напад панике након кога пада у несвест.

Сезона 3[уреди | уреди извор]

За разлику од Медоу, која постаје бруцошкиња на универзитету Columbia, Ентони Млађи наставља да упаде у невоље, како у школи, тако и ван ње. Кармела креће на часове тениса, док је Тони забринут због чињенице да ће га Ливија можда оцинкарити федералним агентима. Међутим, другој епизоди сезоне, Ливија умире од можданог удара.

У трећој сезони се, након дугог боравка на Флориди, у град враћа амбициозни Ралф Сифарето који започиње везу са Розали Април, удовицом бившег шефа, Џекија Априла. С обзиром на Ричијеву смрт (Тони његово одсуство оправдава говрећи да је вероватно отишао у програм заштите сведока), Ралф преузима контролу над његовом екипом, показујући се као одличан зарађивач. Иако би по пословном успеху Ралф био идеалан за напредовање на вишу позицију, његово понашање и конфликт са Тонијем утиче на то да Тони уместо њега, унапреди мање квалификованог Ђиђија што доводи до још веће тензије између Тонија и Ралфа.

Медоу, након завршетка везе са тамнопутим Јеврејом Ноом Таненбаумом, који је њихову везу окончао због Тонијевог расистичког гнева, почиње да се виђа са Џекијем Априлом Млађим, сином Розали и Џекија Априла. Недуго затим Џеки тоне у живот дроге и криминала, а Тони који покушава да делује као ментор на њега, постаје све више нестрпљив због Џекијевог безобразлука, поготово кад Џекијева веза с Медоу постаје озбиљнија. Упркос Тонијевим саветима и упозорењима, Џеки прелази линију након што покуша да организује напад на Ралфову карташку игру. Тони одлучује препустити Ралфу одлуку о казни за Џекија Млађег. Упркос својој улози оца, Ралф одлучује да нареди Џекијево убиство.

Кристофер добија унапређење, а Адријана одлучује да напусти посао у Артијевом ресторану, због осећања које он гаји према њој. Кућу у Њу Џерзију купује Џони Сак, члан мафијашке породице Лупертаци, чије је седиште у Њујорку. У међувремену др Мелфи бива силована, али након дугог размишљања одлучује да то не говори Тонију, који касније започиње аферу с Глориом Трило, која ради као продавац у салону Мерцедес аутомобила, и која је такође пацијент др Мелфи.

У дрогираном и изнервираном стању, Ралф на смрт пребија своју девојку Трејси која је у том тренутка била трудна са њим. Ово у толикој мери избацује Тонија из такта да он крши закон мафије и физички напада Ралфа у присуству целе породице. Након Ђиђијеве смрти, Тони ипак бива приморан да унапред Ралфа на позицију капетана.

Упркос успеху у школској екипи америчког фудбала, Ентони Млађи наставља упадати у невоље што кулминира његовим избацивањем из школе, након чега Тони доноси одлуку да га пошаље у војну школу. Ипак, након што се Ентони Млађи онесвести за време испробавање своје школске униформе, Тони бива приморан да одустане од своје замисли јер открива да и његов син пати од напада панике.

Сезона 4[уреди | уреди извор]

У четвртој сезони, Тони упућује Кристофера на адресу човека који му је убио оца како би могао да се освети. Адријана сазнаје да је Данијел, девојка са којом се од недавно дружи, у ствари агент ФБИ-а на тајном задатку.

Џенис се упушта у озбиљну везу са Ралфом, што забрињава Тонија, који касније заједно са њим купује тркачког коња Pie-O-My, који им својим победама донеси велике своте новца. Подшеф њујоршке породице Џони Сак побесни након што чује за Ралфову неумесну шалу о његовој жени, и тражи дозволу за његово убиство од Кармајна Лупретација, шефа породице, али бива одбијен.

Ентони Млађи има ново друштво и нову девојку, док Медоу пада у депресију, изјављујући да жели да одустане од школе и оде на путовање по Европи. Кармела, чија је веза с Тонијем напета због финансијских проблема и Тонијеве невере, развија обострану заљубљеност с Фуриом Ђуинтом, чланом Тонијеве екипе. Пред крај сезоне, бојећи се последица упуштања у везу са шефовом женом, Фурио се изненада враћа кући у Италију, остављајући Кармелу очајну.

Убрзо након што је Ралфов син озбиљно повређен у дечјој игри, његов и Тонијев коњ умире у пожару који је настао у штали. Тони почиње да сумња да је Ралф подметнуо пожар и убио Pie-O-My да би добио новац од осигуравајућег друштва. Наредног јутра долази до сукоба између њих двојице на крају ког Тони убија Ралфа.

Након смрти жене Бобија Бакалерија, Џенис се упушта у романтичну везу са њим.

Кристоферова зависност о хероину се продубљује, што тера његове сараднике и породицу да организирају интервенцију, након које га Тони шаље у клинику за одвикавање, и ако му је Џуниор предлагао да га „ослободи мука“. Џуниорово суђење се поништава, јер порота није могла да се усагласи око пресуде.

Тонију прилази Џони Сак са понудом убиства Кармајна Лупертација, коју он касније одбија. Након што Тонијева бивша љубавница назове у њихов дом и припита почне причати детаље о њиховој вези, Кармела одлучује да жели да се растави од Тонија. Након неколико узастопних сукоба и свађа, у којима Кармела између осталог помиње и своја осећања према Фурију, Тони се сели из куће.

Сезона 5[уреди | уреди извор]

Тонијев рођак Тони Блундето пуштен је из затвора заједно са још неким мафијашима, и у његову част се организује забава. Кармајн Лупертаци неочекивано умире, а како није именовао наследника, у Њујорку долази до борбе за превласт између Кармајна Млађег и Џонија Сака.

Тони и Кармела остају растављени, а Тони живи у старој кући својих родитеља са пријатељем из детињства Артијем Буком, кога је такође оставила жена. Кармела, сада једини ауторитет у односу на Ентонија Млађег у кући Сопранових, постаје фрустрирана јер њена правила само доводе то тога да је син презире. Додатни проблем јој ствара и повремено појављивање медведа у њеном дворишту, због којег почиње да се плаши за њихову безбедност.

Тони запошљава ћеркиног дечка Фина де Тролија на градилиште које води Вито Спатафоре. Једног јутра Фин долази раније на посао и затиче Вита како орално задовољава радника обезбеђења. У страху од Вита, који жели да се дружи са њим и ван посла, Фин напушта своју позицију на градилишту.

I ако се труди да избегне повратак у организовани криминал, Тони Блундето се нађе умешан у сукоб супротно Тонијевим наређењима. Након што Блундето убије брата Фила Лиотарда, Џони Сак захтева да га Тони преда, како би Фил могао да се освети. Тони ово одбија, што постаје узрок затегнутих односа између две породице.

За време Кристоферовог одсуства из града, Тони и Адријана заједно конзумирају кокаин у канцеларији њеног ноћног клуба, након чега долази до флертовања између њих двоје. Касније Тони признаје докторици Мелфи да га Адријана привлачи, и да би са њом чак могао и засновати нову породицу. Једне ноћи, Тони и Адријана у два сата ујутру одлучују да се одвезу у Довер како би купили кокаин од Адријаниног дилера и успут доживљавају саобраћајну несрећу. Тони доживљава мање повреде, док Адријану задржавају у болници. Након што од сарадника сазнаје за несрећу, Кристофе почиње да сумња да се нешто дешава између Адријане и Тонија, и ако га обоје уверавају у супротно.

Кармела одлучује да допусти Ентонију Млађем да живи са Тонијем. Она сама се упушта у кратку везу с Робертом Веглером, школским саветником Ентонија Млађег који изненада прекине везу посумњавши да га она користи да би поправила синовљеве оцене. Тони и Кармела касније ипак покушавају оживети свој брак а Тони обећава да ће бити вернији и пристаје купити земљиште које Кармела жели за градњу куће.

Адријана наставља радити као доушник ФБИ-а. Након што постане умешана у убиство у њеном ноћном клубу, федерални агенти јој постављају ултиматум: да наговори Кристофера на сарадњу или ће ићи у затвор. Она све признаје Кристоферу који иако на почетку бесан, касније постаје све заинтересованији за програм заштите сведока. Међутим, опет се предомисли и говори Тонију за Адријану. Тони, уз Кристоферово одобрење, наређује Силвију да убије Адријану.

Након што притисак из Њујорка постаје све већи, Тони одлучује да сам пресуди свом рођаку. Након што убија Тонија Блундета, Тони приступа Џонију Саку како би окончао крвопролиће између две породице и наставио с послом. На састанку Џонија хапси ФБИ, а Тони успева да побегне.

Сезона 6[уреди | уреди извор]

Први део[уреди | уреди извор]

На почетку шесте сезоне, Тонија пиштољем упуца сада већ сенилни и збуњени стриц Џуниор. Тони пада у кому у којој сања да је бизнисмен на пословном путу, где игром случаја замени актовку са човеком по имену Кевин Финерти. За време његовог боравка у болници, његова породица непрестано проводи време са њим, али Енотнију Млађем то много тешко пада, што Кармелу нервира и због чега тражи савет од Розали у вези васпитавања свог сина. У периоду Тонијеве коме, послове „породице“ преузима Силвио, док Поли сазнаје да је Нући, жена за коју је цео свој живот веровао да му је мајка, у ствари његова тетка. Његова права мајка је жена за коју је веровао да му је тетка, која је у време трудноће била часна сестра, па је ради избегавања срамоте, свог сина дала сестри да га одгаја као своје дете. Тони преживљава рањавање након ког мења погледе на свет, и излази из болнице решен да промени своје односе са људима око себе. Међутим, суочен је са низом проблема у свом пословном животу.

Џуниор завршава у психијатријској установи, и ако тврди да није упуцао Тонија. Џони Сак добија дозволу да изађе из затвора на шест сати како би присуствовао венчању своје ћерке.

Након што је откривено да је Вито Спатафоре хомосексуалац, Фил Лиотардо, тренутни шеф њујоршке породице, инсистира да Тони реагује како треба. Након што Тони не учини ништа, Фил интервенише и убија Спатафореа. Тонијева породица обавља осветничко убиство и опет се чини како су две породице на рубу општег рата.

Крис и Кармајн Млађи одлазе у Лос Анђелес где покушавају да убеде Бена Кингслија да глуми у филму који планирају да направе, али не успевају у томе. У Лос Анђелесу Крис се враћа конзумирању алкохола и кокаина након чега у своју соби доводи проститутку.

Тони добија понуду од Џулијане Скиф, трговца некретнинама, да прода једну од зграда која је у његовом власништву. Тони прво одбија понуду, али након што почне да гаји осећања према Џулијани, и након што она повећа своју понуду, он је прихвата. Са друге стране, Ентони Млађи одлучује да освети напад на свог оца, и одлази да посети Џуниора решен да га убије ножем који је понео. Међутим, у тренутку када угледа Џуниора који га моли да га одведе кући, збуњени Ентоми Млађи испушта нож, након чега га чувари савладавају. Тони одводи Ентонија Млађег кући из полицијске станице у коју је приведен, захваљујући вези коју има у полицији, и говори му да ништа не помињани Кармели у вези целог инцидента.

Након што сазнаје да је његова девојка Кели трудна, Кристофер одлучује да је запроси и да купи кућу у којој ће њих двоје живети. У међувремену, Кармела среће Лиз ла Серву, Адријанину мајку, која јој говори да је њену ћерка није напустила Кристофера и отишла из града, како се прича, већ да је Кристофер убио Адријану и да су јој то рекли људи из ФБИ-а. Кармела ово преноси Тонију, који пориче све, говорећи да би Кристофер одавно био ухапшен да је то истина.

I ако ожењен, Кристофер почиње да се виђа са Џулијаном Скиф, коју је упознао на састанку анонимних алкохоличара. Она га упита како му се може свиђати особа која би спавала с ожењеним мушкарцем на шта јој он одговара како је на брзину улетео у брак са Кели и да не жели породицу с њом јер она „нема појма ко је он“. Тони наставља да се удвара Џулијани, али га она одбија и наставља аферу са Кристофером у којој они настављају конзумирање дроге.

Фил Лиотардо доживљава срчани удар након чега бива смештен у болницу. Агент ФБИ-а обавештава Тонија да унутрашњи извори у ФБИ-у кажу како би се Тонијева организација могла наћи на мети одмазде породице Лупертаци. Тони одлучује да посети Фила у болници и том приликом му прича о својој коми, откривши како је био на месту које више никад не жели да посети. Он говори Филу да му жели брз опоравак да треба да ужива у својим унуцима и добрим стварима у животу, након чега Фил почиње плакати.

Други део[уреди | уреди извор]

После кратког времена проведеног у притвору због нелегалног коришћења оружја, Тони уз кауцију излази на слободу, након чега он и Кармела одлазе са Џенис и Бобијем у њихову викендицу на језеру како би прославили Тонијев рођендан. За време партије монопола, долази до свађе између Тонија и Џенис након које Боби стаје у одбрану своје супруге и напада Тонија. У тучи између њих двојице, Тони остаје крвав да лежи на поду, а касније признаје Бобију да га је победио у фер тучи. Сутрадан Тони, коме је сујетан повређена, знајући да Боби никада није починио убиство, наређује му да убије шурјака њиховог сарадника са којим су склопили посао, што Боби и чини.

Кристофер и Кармајн Млађи успевају да сниме хорор филм са Данијелом Болдвином у главној улози. Болдвин глуми мафијашког шефа а Тонија примећује да лик на много начина подсећа на њега. Исту сличност примећује и Кармела, али је забринута јер у филму главни лик има аферу са вереницом свога нећака, што Кармелу подсећа на Адријану, као и због чињенице да на крају филма Болдвинов лик бива убијен од стране свог подређеног у организацији. Након гледања филма, Тони признаје докторици Мелфи да размишља о чињеници да Кристофер можда жели његову смрт.

Ентонија Млађег оставља вереница, а он пада у депресију, што кулминира његовим покушајем самоубиства у базену иза куће, које спречава Тони. Након тога, Ентони Млађи креће на терапију код психијатра који му преписује антидепресиве. Са друге стране, Докторку Мелфи пријатељи уверавају да Тони не напредује на својој терапији и да је користи за своје социопатске потребе, након чега му она отказује терапију.

Након неуспешног састанка, Тони и Кристофер у повратку кући доживљавају саобраћајну несрећу у којој се њихов џип преврће неколико пута и зауставља у ливади. Тони, који је био везан сигурносним појасем, претрпи мање повреде, док је Кристофер тешко повређен. Тони, љут, потресен и сметен, излази из аута решен да зовне полицију. Међутим, кад примети да је у несрећи дрво пробило стакло и прошли директно кроз дечје седиште, мења одлуку. Склапа мобилни телефон, прилази Кристоферу и убија га гушењем.

Након што је признао да је крив по свим тачкама оптужнице, Џони Сак умире у затворској болници од рака плућа, а Фил Лиотардо консолидује своју позицију у породици Лупертаци. Настављајући њихову свађу из прошлости, Фил одбија да се договори са Тонијем око посла са отпадом. Тони напада једног од људи породице Лупертаци због узнемиравања Медоу у једном кафићу, што Фил користи као повод да крене у рат. Фил наређује убиство Бобија Бакалерија, који бива устријељен на смрт, Силвиа, који завршава у коми и Тонија, који се почиње крити. Међутим, остатак породице Лупертаци се сложи да игнорише наредбу за Тонијево убиство те пуштају Тонија да крене на Фила. Агент ФБИ-а информише Тонија о месту на којем се Фил скрива, након чега он наређује његово убиство.

Тони почиње да сумња да је Карло, капетан из Њу Џерзија, постао доушник да би помогао свом сину који је ухваћен у диловању екстазија. Од свог адвоката, Тони сазнаје да ће оптужнице бити подигнуте против чланова обе породице. Након Филове смрти и састанка са осталим члановима породице, Тони, Кармела, и Ентони Млађи одлазе на вечеру. Медоу, која паркира ауто испред ресторана, увелико касни на вечеру. Непознати човек, који је од уласка у ресторан с времена на време гледао у Тонија, одлази у тоалет који се налази недалеко од стола за којим они седе. У тренутку када Медоу треба да уђе у ресторан кадар прелази на Тонија. На звук звона изнад улазних врата, Тони баца поглед према улазу и у том тренутку екран поцрни. Неколико секунди након тога, у тишини креће одјавна шпица која гледаоце оставља у недоумици, када је судбина главних ликова у питању.

Теме и карактеристике[уреди | уреди извор]

„Породица Сопрано“ позната је по вишезначним сценаријима Дејвида Чејса који се увелико ослањају на симболизам. Чејс и остали сценаристи су током серије обрадили велики број психолошких, филозофских, друштвених и политичких тема.

Снови[уреди | уреди извор]

Јединствен аспект серије су секвенце снова. Чејс, који је написао већину секвенци снова, о њима је рекао:


Друга славна секвенца снова је у епизоди Тхе Тест Дреам која траје више од 20 минута. Шеста сезона садржи најдужу секвенцу снова с Тонијем као обичним човеком који је заменио идентитет са извесним Кевином Финертијем. У сну, Тони се задржава у Коста Меси у Калифорнији, граду у који је отпутовао ради посла, а због замене идентитета не може да отпутује кући. Финерти је приказан као продавац који живи конзервативним, поштеним животом.[90]

Референце и алузије[уреди | уреди извор]

Добри момци[уреди | уреди извор]

Чејс је изјавио како је гангстерски филм Мартина Скорсезеа „Добри момци“ за њега био извор инспирације, називајући га својим Кураном.[91] „Породица Сопрано“ је започела с четири члана глумачке поставе (Лорејн Брако, Мајкл Империоли, Тони Сирико и Винсент Пасторе) који су се појавили у „Добрим момцима“. Џозеф Р. Ганасколи, који се у филму на кратко може видети као непотписани статиста, придружио се постави серије као Вито Спатафоре у другој сезони, а касније се и Френк Винсент, још један од главних глумаца из филма, придружио постави као Фил Лиотардо. Многи нередовни и небитнији ликови у серији претходно су се појавили у филму. Укупно се 27 глумаца појавило у обе продукције. Реј Лиота, звезда филма, био је рани кандидат за улогу Тонија Сопрана. Лиота је касније одбио и улогу Ралфа Сифарета.[92]

Серија је радила и референце на филм. На пример, у „Добрим момцима“, лик Мајкла Империолија „Паук“ погођен је у стопало. У епизоди серије Тхе Легенд оф Теннессее Молтисанти, његов лик Кристофер Молтисанти рањава продавца у пекари у стопало. Док продавац вришти од бола, вичући: „Погодио си ме у стопало!“, Кристофер излази, говорећи: „Догађа се“.[93] У „Добрим момцима“, лик Лорејн Брако предмет је злостављања, што говори свом дечку Хенрију Хилу, који се обрачунава са злостављачем; у „Породици Сопрано“, њен лик, др Мелфи, бива силована, али то одбија да каже Тонију. У другој епизоди Кристофер испред ноћног клуба сусреће Мартина Сцорсезеа (којег глуми певач и глумац Тони Касо) и каже му како му се свидео његов филм „Кундун“.

Кум[уреди | уреди извор]

„Породица Сопрано“ је на много начина повезана с трилогијом „Кум“, Франсиса Форда Кополе. Серија са три филма дели неке чланове глумачке поставе од којих је најистакнутији Доминик Кијанизи,[94] који у серији глуми Џуниора Сопрана, а у другом делу Кума Џонија Олу. Осим тога, јасно се види колико су ликови у „Породици Сопрано“ упознати са филмовима и колико их воле па тако у међусобним разговорима често помињу поједине филмове из трилогије.[95] У почетку серије, Силвио Данте повремено глуми Ал Пачина у улози Мајкла Корлеонеа.[96] Такође је показана и Тонијева љубав према филмовима. Док његова екипа пре одласка у Италију гледа пиратско ДВД издање другог дела филма, он каже како му је најдражи тренутак у целој трилогији тренутак када се у другом наставку Вито Корлеоне враћа у Италију. У шестој сезони, Ентони Млађи покушава убити стрица Џуниора, рекавши касније како је један од Тонијевих омиљених тренутака у „Куму“ тренутак када Мајкл Корлеоне освећује свог оца.

Осим тога, критичари су навели бројне визуелне и симболичке референце на „Кума“ у серији. На пример, у првој сезони, када двојица мушкараца покушају да убију Тонија, он је управо купио боцу сока од поморанџе што алудира на сцену у првом делу Кума у којој Вито Корлеоне купује поморанџе пред покушај његовог убиства.[97] Касније, након смрти Ливије Сопрано у трећој сезони, постоји сцена са Тонијем који се лифтом спушта у погребников подрум, где га погребник уверава како ће „искористити сву своју моћ, и све своје умеће“ у корист Ливије. Сцена је нека врста посвете сцени из „Кума“ у којој Вито тражи сличну услугу од Бонасере након убиства његова сина Сантина. Писац Питер I. Бонданела тврди како референце серије на класичну мафијашку драму представљају нешто више од пуке пародије или посвете. Он каже како Чејс „користи референце на Кополина ремек-дела на паметан начин, и да би нас одушевио и да би додао слојеве сопственим причама“.

Прикривено оглашавање[уреди | уреди извор]

„Породица Сопрано“ често је у програму приказивала стварне производе разних брандова. Оваква пракса се у медијима назива прикривено оглашавање. Продуценти серије објашњавали су да приказивање стварних брендова у серији доприноси реалности, као и да никад нису примили хонорар за њихово појављивање у серији иако су се на екрану често појављивали брендови као што су Кока-кола, Пепси, Моторола, Нокија, Епл, Мерцедес, Лексус, Рејнџ Ровер и други.[98]

Критике и утицај[уреди | уреди извор]

Рејтинзи[уреди | уреди извор]

„Породица Сопрано“ је имала огромне телевизијске рејтинге и комерцијално је најуспешнија серија у историји кабловске телевизије.[12][99] Иако је емитована на премијум кабловској телевизији, која је заступљена у знатно мањем броју америчких домова него регуларна кабловска мрежа, серија је привукла подједнако или чак више публике него најпопуларније серије кабловске мреже у то време.[99]

Сезона Емитовање Гледаност (у милионима)
Почетак сезоне Крај сезоне Просек сезоне
1 10. Јануара 1999. – 4. Априла 1999. 3.45[100] 5.22[100] 3.46[101]
2 16. Јануара 2000. – 9. Априла 2000. 7.64[100] 8.97[100] 6.62[101]
3 4 Марта 2001. – 20. Маја 2001. 11.26[100] 9.46[100] 8.87[101]
4 15. Септембра 2002. – 8. Децембра 2002. 13.43[100] 12.48[100] 10.99[101]
5 7. Марта 2004. – 6. Јуна 2004. 12.14[100] 10.98[100] 9.80[101]
6 (први део) 12. Марта 2006. – 4. Јуна 2006. 9.47[100] 8.90[102] 8.60[101]
6 (други део) 8. Априла 2007. – 10. Јуна 2007. 7.66[103] 11.90[104] 8.23[101]

Реакције критике[уреди | уреди извор]

„Породица Сопрано“ је од стране критичара оцењена као једна од најбољих и најупечатљивијих телевизијских серија икада.[105][106][107] Писање, глума и режирање су често истицани а серија је често хваљена од стране критичара и новинара за зрелост радње, музику која је коришћена као и вољу да се бави тешким и контроверзним темама.[106][107][108] „Породица Сопрано“ називана је и „вероватно најбољим ремек-делом популарне културе свог времена“.[12] као и „најбогатијим достигнућем у историји телевизије“.[109]

Телевизијски магазин ТВ Гуиде рангирао је „Породицу Сопрано“ на пето место листе „Топ 50 серија свих времена“.[110] Године 2007. британски Цханнел 4 прогласио је „Породицу Сопрано“ најбољом телевизијском серијом икада.[111]

У новембру и децембру 2009. велики број телевизијских критичара проглашавао је „Породицу Сопрано“ за најбољу серију деценије у чланцима који су се бавили анализом садржаја на телевизији у претходних десет година. У листама најбољих телевизијских програма, серија је најчешће стављана на прво или друго место, такмичећи се, готово увек, са серијом The Wire.[107]

Награде[уреди | уреди извор]

„Породица Сопрано“ је у току свог емитовања освојила много, и била номинована за много различитих награда. За Еми награду за најбољу драма серију била је емитована 1999, 2000, 2001, и 2003. а исту је освојила 2004. и 2007. Награда освојена 2004. била је прва освојена од стране серије која се емитује на кабловској телевизији,[112] а она из 2007. омогућила је да „Породица Сопрано“ буде прва серија од 1977. године која је ову награду освојила након завршетка емитовања.[113] Серија је номинована 21 пут за Еми награду за најбољи сценарио у драма серији а освојила ју је шест пута. Од тих шест, Дејвид Чејс је примио три.[114]„Породица Сопрано“ освојила је најмање један Еми за глуму сваке године у којој је номинована осим 2006. и 2007. Џејмс Гандолфини и Иди Фалко су номиновани по шест пута за најбољег глумца и глумицу и обоје су освојили по три награде. Џо Пантолијано је добио Емија за најбољег споредног глумца 2003, а Мајкл Империоли и Дреа де Матео 2004. за њихове споредне улоге. Остали глумци који су номиновани за Емија из серије су Лорејн Брако (у категоријама главна и споредна глумица ), Доминик Кијанизи, Ненси Марчанд, Аида Туртуро, Стив Бусеми (који је био номинован и за режирање епизоде Пине Барренс), Тим Дали, Џон Херд и Анабела Шјора.[114]

Године 2000. и 2001. „Породица Сопрано“ добила је две Џорџ Фостер Пибоди награде. Само две серије икада су освојиле ову награду два пута узастопно: Northern Exposure и The West Wing. Серија је била више пута номинована и за Златни Глобус (освојила је 2000. за најбољу драма серију).[115]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Серија је често била критикована због приказивања негативних стереотипа против Американаца италијанског порекла. 2000. године, Есекс, један од округа Њу Џерзија, је званично забранио продуцентима да снимају на поседима која су у власништву државе, говорећи да серија приказује Американце италијанског порекла у „мање него погодном светлу“.[116] Упркос контроверзама, PublicMind, истраживачка група Fairleigh Dickinson универзитета је августа 2001. спровела истраживање које показује да се 65% Американаца не слаже са нотацијом да серија „приказује Американце италијанског порекла на негативан начин“.[117] Након завршетка серије PublicMind је поново питао Америчку јавност за мишљење о серији. Слично као 2001, 61% Американаца се није сложило са идејом да „Породица Сопрано“ приказује Американце италијанског порекла на негативан начин.[118] The PublicMind је такође открио, у анкети спроведеној 2001. године, да гледаоци серије посматрају Њу Џерзи на негативнији начин него људи који нису гледали серију.[119] Дејвид Чејс је бранио своју серију, говорећи да није имала за циљ да промовише стереотипе везане за све Американце италијанског порекла, већ само да опише малу криминалну групу.[120]

Чејсова одлука да последњу епизоду заврши са изненадним црним екраном је такође контроверзна. Иако је Чејс инсистирао да његова намера није била да шири контроверзе, двосмисленост краја и питање да ли је Тони убијен у последњој сцени настављено је годинама после емитовања последње епизоде и узроковала је настанак многих интернет сајтова решених да нађу право објашњење.[121][122][123]

ДВД издања[уреди | уреди извор]

Сезона Датум издавања Број епизода Специјални додаци Број дискова
Регион 1 Регион 2 Регион 4
1 12. децембар 2000. 24. новембар 2003. 24. новембар 2003. 13
  • 77-минутни интервју са аутором серије Дејвидом Чејсом који је водио филмски историчар и редитељ Питер Богданович.
  • Кратки филм Family Life.
  • Кратки филм Meet Tony Soprano.
  • Аудио коментар Дејвида Чејса и Питера Богдановича пилот-епизоде.[124]
 4
2 6. новембар 2001 24. новембар 2003 24. новембар 2003. 13
  • Кратки филм The Real Deal.
  • Кратки филм A Sit Down With Tony Soprano.
  • Четири аудио коментара чланова глумачке поставе за епизоде Commendatori, From Where to Eternity, The Knight in White Satin Armor и Funhouse.[125]
3 27. август 2002. 24. новембар 2003. 24. новембар 2003. 13
  • Кратки филм A Day On The Set Of The Sopranos.
  • Три аудио коментара чланова глумачке поставе за епизоде The Telltale Moozadell, "Pine Barrens и Amour Fou.[126]
4 28. октобар 2003. 3. новембар 2003. 3. новембар 2003. 13
  • Аудио коментар епизоде сценаристе Теренса Винтера за епизоду The Weight
  • Аудио коментар глумца Мајкла Империолија за епизоду Everybody Hurts
  • Аудио коментар сценариста Робина Грина и Мишела за епизоду Mergers and Acquisitions
  • Аудио коментар творца серје Дејвида Чејса за епизоду Whitecaps
  • Ускршња јаја.
  • Најаве епизода.
  • Сажеци епизода.[127]
5 7. јун 2005. 20. јун 2005. 17. август 2005. 13
6
(први део) 		7. новембар 2006. 27. новембар 2006. 7. март 2007. 12
  • Четири аудио коментара.[129]
6
(други део) 		23. октобар 2007. 19. новембар 2007. 31. јануар 2008. 9
  • Кратки филм Making Cleaver: Behind the scenes of Christopher's horror film.
  • The Music of The Sopranos – Дејвид Чејс, глумци и продуценти разговарају о песмама из серије.
  • Четири аудио коментара са члановима глумачке поставе Домиником Кијанизиом, Робертом Ајлером, Артурпм Наскарелом, Стевеном Р. Ширипом и Стивеном ван Зантом.[130]
Цела серија
Сезоне 1–6
Бокс-сет 		19. новембар 2007. 86
  • Колекција претходно објављених бокс-сетова.
 28
Цела серија –
Делукс Издање 		11. новембар 2008. 24. новембар 2008. 86
  • Укључује све посебне додатке са раније објављених бокс-сетова.
  • Никад пре виђене сцене из свих шест сезона.
  • Ексклузивни интервју Алека Болдвина са Дејвидом Чејсом.
  • Вечера са Породицом Сопрано: две вечере с глумцима и екипом серије на којима разговарају о крају серије.
  • Изгубљене сцене из свих шест сезона серије.
  • Разговор са „откаченим“ ликовима.
  • Пародије на серију укључујући „Симпсонове“ и Saturday Night Live
 30

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Porodica na RTS-u”. rts.rs. 3. 12. 2010. Приступљено 3. 1. 2012. 
  2. ^ „The Sopranos: Books on Amazon”. amazon.com. 24. 9. 2002. Приступљено 3. 1. 2012. 
  3. ^ „The Sopranos: Road to Respect”. ps2.ign.com. 19. 7. 2006. Архивирано из оригинала 21. 02. 2009. г. Приступљено 3. 1. 2012. 
  4. ^ „The Sopranos: CD soundtrack”. cduniversse.com. Приступљено 3. 1. 2012. 
  5. ^ „HBO Store: The Sopranos”. store.hbo.com. Приступљено 3. 1. 2012. 
  6. ^ Fleming, Mike Jr. (8. 3. 2018). „David Chase Revives 'The Sopranos' With New Line Prequel Movie 'The Many Saints Of Newark'”. Deadline. Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  7. ^ McNary, Dave (3. 7. 2018). „'Sopranos' Prequel Movie Taps Director Alan Taylor”. Variety. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено 4. 7. 2018. 
  8. ^ Lee, Mark (maj 2007). „Wisegys; A conversation between David Chase and Tom Fontana”. wga.org. Архивирано из оригинала 16. 11. 2007. г. Приступљено 3. 1. 2012. 
  9. ^ а б DiGiovanni, Daria (8. 2. 2010). „Moving Beyond The Mafia”. parcbench.com. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 3. 1. 2012. 
  10. ^ а б Skočajić, Vladimir (24. 8. 2010). „Porodica Soprano uvek ima odgovor”. b92.net. Приступљено 3. 1. 2012. 
  11. ^ Matt Zoller Seitz (4. 3. 2001). „Boss of bosses”. nj.com. Архивирано из оригинала 06. 02. 2009. г. Приступљено 3. 1. 2012. 
  12. ^ а б в г д ђ е ж Biskind, Peter (april 2007). „An American Family”. vanityfair.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  13. ^ „Tony Sirico on AmIAnnoying.com”. AmIAnnoying.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  14. ^ Costigan, Christopher (4. 7. 2007). „Sopranos "The Blue Comet" Episode: Paulie Walnuts No Rat”. Gambling911.com. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено 4. 1. 2012. 
  15. ^ Caitlin A. Johnson (11. 2. 2009). „A Hit Man In More Ways Than One”. cbsnews.com. Архивирано из оригинала 17. 02. 2012. г. Приступљено 4. 1. 2012. 
  16. ^ „Steven Van Zandt profile on Yahoo TV”. tv.yahoo.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  17. ^ Carter, Bill (10. 6. 2007). „One Final Whack at That HBO Mob”. nytimes.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  18. ^ а б Martin, Brett (18. 10. 2007). „'Sopranos' Creator Takes on Angry Fans”. ew.com. Архивирано из оригинала 01. 05. 2011. г. Приступљено 4. 1. 2012. 
  19. ^ „Joe Pantoliano profile on Yahoo Movies”. movies.yahoo.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  20. ^ „Robert Loggia profile on Yahoo Movies”. movies.yahoo.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  21. ^ „Steve Buscemi profile on Yahoo Movies”. movies.yahoo.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  22. ^ „Frenk Vinsent profile on Yahoo Movies”. movies.yahoo.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  23. ^ „Peter Bogdanovich profile on Rotten Tomatoes”. rottentomatoes.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  24. ^ „John Heard profile on Rotten Tomatoes”. rottentomatoes.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  25. ^ „Robert Patrick profile on Rotten Tomatoes”. rottentomatoes.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  26. ^ „Peter Riegert profile on Rotten Tomatoes”. rottentomatoes.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  27. ^ „Annabella Sciorra profile on Rotten Tomatoes”. rottentomatoes.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  28. ^ „David Strathairn profile on Rotten Tomatoes”. rottentomatoes.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  29. ^ „Charles S. Dutton profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  30. ^ „Ken Leung profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  31. ^ „Ben Kinglsey profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  32. ^ „Lauren Bacall profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  33. ^ „Daniel Baldwin profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  34. ^ „Tim Kang profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  35. ^ „Elias Koteas profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  36. ^ „Annette Bening profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  37. ^ „Sidney Pollack profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  38. ^ „Burt Young profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  39. ^ „David Chase profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  40. ^ „Brad Grey profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  41. ^ а б „HBO: The Sopranos: Cast & Crew”. hbo-com. Архивирано из оригинала 02. 11. 2016. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  42. ^ „Northern Exposure on IMDB”. imdb.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  43. ^ Steinberg, Jacques (18. 7. 2007). „In Act 2, the TV Hit Man Becomes a Pitch Man”. nztimes.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  44. ^ а б в г д „The Sopranos filming locations”. sopranosuessightings.com. 27. 2. 2006. Архивирано из оригинала 28. 12. 2011. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  45. ^ а б в г Matt Zoller Seitz (16. 1. 2000). „Location, location, location”. nj.com. Архивирано из оригинала 06. 02. 2009. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  46. ^ а б Parillo, Rosemary (4. 3. 2001). „The Sopranos filming locations”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2010. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  47. ^ Associated Press (12. 11. 2007). „„Sopranos“ Pork Store Demolished”. foxnews.com. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  48. ^ Sepinwall, Alan (8. 3. 2006). „The hits keep on coming”. nj.com. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  49. ^ Biskind, Peter (13. 3. 2007). „The Family that Preys Together”. vanityfair.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  50. ^ Gilbertson, Jon M. (3. 7. 2008). „Alabama 3 tastes some success, especially with ‘Sopranos' theme”. jsonline.com. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  51. ^ а б Ventre, Michael (2. 4. 2006). „Music another member of the Sopranos’ crew”. today.msnbc.msn.com. Архивирано из оригинала 14. 09. 2012. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  52. ^ „Icons of Love and Italy”. abmusica.com. 25. 12. 2002. Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  53. ^ „The Sopranos Original Soundtrack on Amazon”. amazon.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  54. ^ „The Sopranos Original Soundtrack on Billboard”. allmusic.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  55. ^ „The Sopranos - Peppers and Eggs: Music From The HBO Series”. amazon.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  56. ^ „The Sopranos - Peppers and Eggs: Music From The HBO Series on Billboard”. allmusic.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  57. ^ Laudisio, John (22. 6. 2010). „Media Analysis: The Sopranos’ Title Sequence”. johnlaudisio.wordpress.com. Архивирано из оригинала 26. 9. 2012. г. Приступљено 5. 1. 2012. [непоуздан извор?]
  58. ^ Andrew M Brown (10. 3. 2011). „Is The Sopranos the best title sequence ever?”. blogs.telegraph.co.uk. Архивирано из оригинала 21. 10. 2011. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  59. ^ „Locations used in the Opening Credits of The Sopranos”. sopranosuessightings.com. Архивирано из оригинала 28. 12. 2011. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  60. ^ „TV Guide Readers Choose Top Ten Opening Credits”. trueblood-news.com. 13. 10. 2010. Архивирано из оригинала 8. 9. 2011. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  61. ^ „HBO: The Sopranos: Tony Soprano”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  62. ^ „HBO: The Sopranos: Carmela Soprano”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  63. ^ „HBO: The Sopranos: Meadow Soprano”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  64. ^ „HBO: The Sopranos: AJ Soprano”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  65. ^ „HBO: The Sopranos: Dr. Jennifer Melfi”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  66. ^ „HBO: The Sopranos: Junior Soprano”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  67. ^ „HBO: The Sopranos: Christopher Moltisanti”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  68. ^ „HBO: The Sopranos: Adriana La Cerva”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  69. ^ „HBO: The Sopranos: Silvio Dante”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  70. ^ „HBO: The Sopranos: Paulie Walnuts”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  71. ^ „HBO: The Sopranos: Livia Soprano”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  72. ^ „HBO: The Sopranos: Janice Soprano”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  73. ^ „HBO: The Sopranos: Tony Blundetto”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  74. ^ „HBO: The Sopranos: „Big Pussy“ Bonpensiero”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  75. ^ „HBO: The Sopranos: Patsy Parisi”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  76. ^ „HBO: The Sopranos: Furio Giunta”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  77. ^ „HBO: The Sopranos: Bobby Bacala Baccalieri”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  78. ^ „HBO: The Sopranos: Richie Aprile”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  79. ^ „HBO: The Sopranos: Ralph Cifaretto”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  80. ^ „HBO: The Sopranos: Eugene Pontecorvo”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  81. ^ „HBO: The Sopranos: Vito Spatafore”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  82. ^ „HBO: The Sopranos: Hesh Rabkin”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  83. ^ „HBO: The Sopranos: RosalieAprile”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  84. ^ „HBO: The Sopranos: Artie Bucco”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  85. ^ „HBO: The Sopranos: Charmaine Bucco”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  86. ^ „HBO: The Sopranos: Johnny „Sack“ Sacramoni”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  87. ^ „HBO: The Sopranos: Phil Leotardo”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  88. ^ „HBO: The Sopranos: Little Carmine Lupertazzi”. hbo.com. Приступљено 8. 1. 2012. 
  89. ^ Sepinwall, Alan (6. 3. 2006). „The stuff that Tony's dreams are made of”. nj.com. Архивирано из оригинала 29. 12. 2008. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  90. ^ Dehnart, Andy (20. 3. 2006). „Real, dream families blend for Tony Soprano”. today.msnbc.msn.com. Приступљено 5. 1. 2012. [мртва веза]
  91. ^ Stark, Jeff (5. 4. 2001). „“The Sopranos””. salon.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  92. ^ „Ray Liotta Turned Down 'Sopranos'”. 15. 3. 2001. Архивирано из оригинала 29. 6. 2013. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  93. ^ „In Step With...Michael Imperioli”. parade.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  94. ^ „Dominic Chianese profile on IMDB”. imdb.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  95. ^ Mark Di Ionno (10. 6. 2007). „'The Sopranos' and stereotypes, perfect together”. blog.nj.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  96. ^ Phillips, Andrew (13. 2. 2003). „INTERVIEW: Sopranos’ Silvio speaks”. gwhatchet.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  97. ^ Cole, Stephen (6. 6. 2007). „How The Sopranos changed television”. .cbc.ca. Архивирано из оригинала 9. 6. 2007. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  98. ^ McCarthy, Michael (2. 12. 2002). „HBO shows use real brands”. usaatoday.com. Приступљено 5. 1. 2012. 
  99. ^ а б Carter, Bill (11. 8. 2005). „HBO Pushes End of „The Sopranos“ to 2007”. nytimes.com. Приступљено 6. 1. 2012. 
  100. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Ryan, Maureen (14. 3. 2006). „The comeback”. featuresblogs.chicagotribune.com. Архивирано из оригинала 24. 04. 2008. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  101. ^ а б в г д ђ е Young, Susan (12. 6. 2007). „"Sopranos" ends with a ratings bump”. suetube.org. Приступљено 7. 1. 2012. 
  102. ^ Collins, Scott (7. 6. 2006). „'Sopranos' season finale takes a hit in the ratings”. articles.latimes.com. Приступљено 7. 1. 2012. 
  103. ^ Huff, Richard (27. 4. 2007). „"Sopranos" ratings slip again”. denverpost.com. Приступљено 7. 1. 2012. 
  104. ^ „'Sopranos' Body Count: 250 people”. zap2it.com. 12. 6. 2007. Архивирано из оригинала 01. 03. 2009. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  105. ^ Traister, Rebecca (15. 9. 2007). „The best TV show of all time”. salon.com. Приступљено 6. 1. 2012. 
  106. ^ а б Poniewozik, James (6. 9. 2007). „All-TIME 100 TV Shows”. entertainment.time.com. Архивирано из оригинала 06. 01. 2012. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  107. ^ а б в Dietz, Jason (2. 1. 2010). „The Best TV Shows of 2009 ... and the Decade”. metacritic.com. Архивирано из оригинала 10. 11. 2011. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  108. ^ Cooper, Lorna (16. 9. 2009). „Bada Bye To The Sopranos”. http://tv.uk.msn.com. Архивирано из оригинала 09. 08. 2011. г. Приступљено 6. 1. 2012.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  109. ^ Remnick, David (4. 7. 2007). „Family Guy”. newyorker.com. Приступљено 6. 1. 2012. 
  110. ^ „TV Guide Names Top 50 Shows”. cbsnews.com. 11. 02, 2009. Архивирано из оригинала 04. 09. 2012. г. Приступљено 6. 1. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  111. ^ Donaghy, James (7. 3. 2007). „The 50 greatest TV dramas”. guardian.co.uk. Приступљено 6. 1. 2012. 
  112. ^ Associated Press (20. 9. 2004). „‘Arrested Development,’ ‘Sopranos’ win Emmys”. today.msnbc.msn.com. Архивирано из оригинала 02. 11. 2012. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  113. ^ Associated Press (17. 9. 2007). „'The Sopranos' Wins Emmy for Best Dramatic Series”. foxnews.com. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  114. ^ а б „Emmys award history search”. emmys.com. Приступљено 6. 1. 2012. 
  115. ^ McNary, Dave (10. 1. 2008). „DGA announces TV nominations”. variety.com. Приступљено 6. 1. 2012. 
  116. ^ Schuppe, Jonathan (16. 12. 2000). „Essex officials tell „The Sopranos“: Fuhgeddabout filming around here”. nj.com. Архивирано из оригинала 06. 02. 2009. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  117. ^ „Public Mind Poll”. publicmind.fdu.edu. Приступљено 6. 1. 2012. 
  118. ^ „Public Mind Poll 2”. publicmind.fdu.edu. Приступљено 6. 1. 2012. 
  119. ^ Strunsky, Steve (16. 8. 2001). „Metro Briefing”. nytimes.com. Приступљено 6. 1. 2012.  Текст „ New Jersey: Madison: 'Sopranos' And New Jersey's Image ” игнорисан (помоћ)
  120. ^ Beverly M. Reid (10. 4. 2007). „Italian-American targets stereotypes”. blog.nj.com. Приступљено 6. 1. 2012. 
  121. ^ „'Sopranos' Creator Takes on Angry Fans”. ew.com. 18. 10, 2007. Архивирано из оригинала 01. 05. 2011. г. Приступљено 6. 1. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  122. ^ „Onion rings and other things, one year later”. sepinwall.blogspot.com. 9. 6. 2008. Приступљено 6. 1. 2012. 
  123. ^ Weiss, Michael (16. 6. 2008). „How and Why Tony Soprano Died”. gawker.com. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  124. ^ „The Sopranos - Series 1”. play.com. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  125. ^ „The Sopranos - Series 2”. play.com. Архивирано из оригинала 27. 10. 2007. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  126. ^ „The Sopranos - Series 3”. play.com. Архивирано из оригинала 22. 8. 2007. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  127. ^ „The Sopranos: The Complete 4th Season”. tvshowsondvd.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2015. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  128. ^ „The Sopranos: The Complete Fifth Season”. tvshowsondvd.com. Архивирано из оригинала 10. 9. 2015. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  129. ^ „The Sopranos - Season 6, Part 1”. tvshowsondvd.com. Архивирано из оригинала 29. 02. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  130. ^ „The Sopranos - Season 6, Part 2”. tvshowsondvd.com. Архивирано из оригинала 29. 02. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2012. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Porodica Soprano na Vikimedijinoj ostavi.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Porodica_Soprano&oldid=27524404”