Практолол

Практолол
IUPAC име
	(RS)-N- {4-[2-хидрокси-3-(изопропиламино)пропокси]фенил}ацетамид
Идентификатори
CAS број	6673-35-4
ATC код	C07AB01 (WHO)
PubChem	CID 4883
IUPHAR/BPS	555
DrugBank	DB01297
ChemSpider	4715
UNII	SUG9176GRW
KEGG	D05587
ChEBI	CHEBI:258351
ChEMBL	CHEMBL6995
Хемијски подаци
Формула	C14H22N2O3
Моларна маса	266,336 g/mol
	SMILES O=C(Nc1ccc(OCC(O)CNC(C)C)cc1)C; ;
	InChI InChI=1S/C14H22N2O3/c1-10(2)15-8-13(18)9-19-14-6-4-12(5-7-14)16-11(3)17/h4-7,10,13,15,18H,8-9H2,1-3H3,(H,16,17) ; Key:DURULFYMVIFBIR-UHFFFAOYSA-N ;

Працтолол (Ералдин, Далзиц, Практол, Цардиол, Пралон, Цордиалина, Ералдина, Теранол) селективни је бета блокатор који је кориштен у лечењу срчаних аритмија. Практолол није више у употреби јер је веома токсичан упркос тога што је хемијски веома сличан са пропанололом.^[1]

Нуспојаве[уреди | уреди извор]

Нуспојаве овог лека су типичне за бета блокаторе: бронхоконстрикција, затајење срца, замор, депресија и хипогликемија.^[2]

Забрана[уреди | уреди извор]

Практолол је забрањен у Индији.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Бритисх Медицал Јоурнал, Марцх 15, 1975
^ Род Флоwер; Хумпхреy П. Ранг; Мауреен M. Дале; Риттер, Јамес M. (2007). Ранг & Дале'с пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ISBN 0-443-06911-5.
^ „Другс баннед ин Индиа”. Централ Другс Стандард Цонтрол Организатион, Дте.ГХС, Министрy оф Хеалтх анд Фамилy Wелфаре, Говернмент оф Индиа. Архивирано из оригинала 21. 02. 2015. г. Приступљено 17. 9. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Род Флоwер; Хумпхреy П. Ранг; Мауреен M. Дале; Риттер, Јамес M. (2007). Ранг & Дале'с пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ISBN 0-443-06911-5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гуинеа Пиг студy фром 1975
Ливер еффецт студy фром 1981
Студy оф усес дуринг сургерy Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2007)
Molecular structure
DDB 10479

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Бритисх Медицал Јоурнал, Марцх 15, 1975

[Rang&Dale6th-2] Род Флоwер; Хумпхреy П. Ранг; Мауреен M. Дале; Риттер, Јамес M. (2007). Ранг & Дале'с пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ISBN 0-443-06911-5.

[ban-3] „Другс баннед ин Индиа”. Централ Другс Стандард Цонтрол Организатион, Дте.ГХС, Министрy оф Хеалтх анд Фамилy Wелфаре, Говернмент оф Индиа. Архивирано из оригинала 21. 02. 2015. г. Приступљено 17. 9. 2013.

[1]

[2]

[3]