Прикупљање хране

С Википедије, слободне енциклопедије

Прикупљање хране је пракса сакупљања биљака из њиховог природног или 'дивљег' станишта, првенствено у прехрамбене или медицинске сврхе. Примјењује се на некултивисане биљке где год се могу наћи и није нужно ограничена на подручја дивљине. Често су укључена етичка разматрања, као што је заштита угрожених врста, потенцијал за исцрпљивање заједничких ресурса, а у контексту приватне својине, спречавање крађе вредних биљака, на пример, гинсенга.

Када се прикупљање у дивљини обавља одрживо и са одговарајућим поштовањем, углавном се узимају само плодови, цвеће или гране са биљака и оставља се жива биљка, или ако је потребно узети целу биљку, семе биљке се ставља у празну рупу из које је биљка узета. Води се рачуна да се уклони само неколико биљака, цветова или грана, тако да остаје доста за наставак снабдевања.[1] Удружење прикупљача верује да трагање за храном од стране људи игра све важнију улогу у подршци, унапређењу и одбрани здравља свих биљака, гљива, алги, животиња (укључујући људе) и станишта/средине у којој оне постоје.[2] База података Биљке за будућност наводи 7000 биљака са јестивом, медицинском или другим употребама. У САД, мисија Уједињених чувара биљака је да заштити домаће лековито биље Сједињених Држава и Канаде (као што је голденсил) и њихово природно станиште, истовремено обезбеђујући обиље обновљивих извора лековитих биљака за генерације које долазе.[3]

Четири државе и пет националних шума у Америци активно управљају дивљом жетвом гинсенга како би се осигурала одрживост дивљих популација.[4] У Европи, недрвни шумски производи (нпр. шумско воће, печурке, плута, зрна бора, жир, лековито биље, етерична уља, кестени итд.) могу бити значајни у биопривреди, посебно у регионима где дрво није најисплативији производ. Они су испитани током четворогодишње студије под називом СтарТрее пројецт која је процењивала прикупљање недрвних шумских производа у 14 региона Европе како би се истражиле најбоље праксе и комерцијалне могућности.[5]

Нема доказа да исхрана у малим количинама за личну употребу од стране људи и њихових породица има било какав утицај на популације биљака и гљива. Међутим, када врста привуче широко распрострањено комерцијално интересовање, може се брзо наћи под притиском ако се не поштују одрживе процедуре бербе и управљања. Пример за то је арника, лековита врста која се користи за припрему хомеопатских лекова и веома популарних крема за прву помоћ за кврге и модрице. Сада је под строгом заштитом и укључена је у ИУЦН Црвену листу угрожених врста[6] и у Црвене књиге и Црвене листе података многих европских земаља.[7][8] Упркос губитку станишта, арника се углавном бере из дивљине. Процењује се да је количина сувог цвећа које се годишње тргује у Европи око 50 тона.[9] Сакупљање Арнике у медицинске сврхе такође је изазвало нестанак или смањење величине неколико европских популација.[10] Притисак на природне изворе ове биљке ублажава се одговарајућом употребом арнике у европском региону, где се беру цветне главице.[11]

Фактори који утичу на понашање у потрази за храном[уреди | уреди извор]

Учење[уреди | уреди извор]

Учење се дефинише као адаптивна промена или модификација понашања на основу претходног искуства.[12] Пошто се животно окружење стално мења, способност прилагођавања понашања у потрази за храном је од суштинског значаја за максимализацију кондиције. Студије на друштвеним инсектима су показале да постоји значајна корелација између учења и прибављања хране.[12]

Код нељудских примата, млади појединци уче понашање у потрази за храном од својих вршњака и старијих гледајући друге чланове групе како се хране и копирајући њихово понашање.[13] Посматрање и учење од других чланова групе осигуравају да млађи чланови групе науче шта је безбедно за јело и да постану вешти сакупљачи хране.

Једна мера учења је „иновација у тражењу хране“—животиња која конзумира нову храну или користи нову технику тражења хране као одговор на динамично животно окружење.[14] Иновација у тражењу хране сматра се учењем, јер укључује пластичност понашања животиње. Животиња препознаје потребу да смисли нову стратегију исхране и уведе нешто што никада раније није користила како би максимизирала своју кондицију (опстанак). Величина предњег мозга је повезана са понашањем у учењу. Очекује се да ће животиње са већом величином мозга боље учити.[14] Већа способност иновирања повезана је са већом величином предњег мозга код птица са северноамеричких и британских острва према Лефебру ет ал. (1997).[15] У овој студији, редова птица које су садржавале јединке са већим величинама предњег мозга показале су већу количину иновација у исхрани. Примери иновација забележених код птица укључују праћење трактора и једење жаба или инсеката које је жаба убила и коришћење дрвећа које се њише да би ухватили плен.[14]

Друга мера учења је просторно-временско учење (који се такође назива учење времена и места), које се односи на способност појединца да повеже време догађаја са местом тог догађаја.[16] Ова врста учења је документована у понашању у потрази за храном појединаца безжаочне врсте пчела Тригона фулвивентрис.[16] Истраживања су показала да су јединке Т. фулвивентрис научиле локације и време храњења и стигле на те локације до тридесет минута пре догађаја храњења у ишчекивању награде храном.[16]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бурен, Бруце. „Wилдцрафтинг: А "симпле" лифе фраугхт wитх а хост оф цомплеx етхицал анд працтицал цонсидератионс”. Тхе Родале Институте. Приступљено 12. 10. 2010. 
  2. ^ „Тхе Ассоциатион оф Форагерс Принциплес анд Працтице”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2018. г. Приступљено 12. 9. 2017. 
  3. ^ „Абоут Унитед Плант Саверс”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2018. г. Приступљено 12. 9. 2017. 
  4. ^ Цхиттy, Халеy. „2013 Еффортс то Импрове Сустаинабле Манагемент оф Wилд Америцан Гинсенг Харвест”. Америцан Ботаницал Цоунцил. Приступљено 12. 9. 2017. 
  5. ^ „А Суммарy оф тхе Стате оф тхе Еуропеан нон-тимбер форест продуцтс (НWФП)” (ПДФ). Тхе СтарТрее Пројецт. Приступљено 12. 9. 2017. 
  6. ^ А. Фалниоwски, I. Базос, I. Ходáловá, Р. Лансдоwн, анд А. Петрова, “Арница монтана,” ин ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес, версион 2012.2, ИУЦН, 2012
  7. ^ D. Корнецк, M. Сцхниттлер, анд I. Воллмер, “Ред лист оф Птеридопхyта анд Сперматопхyта ин Германy,” ин Ред Лист оф Ендангеред Плантс ин Германy, Г. Лудwиг анд M. Сцхниттлер, Едс., вол. 28 оф Сцхрифтенреихе фüр Вегетатионскунде, пп. 21–187, Бундесамт фüр Натурсцхутз, Бонн, Германy, 1996 (Герман).
  8. ^ К. Зарзyцки анд З. Сзелąг, “Ред лист оф тхе васцулар плантс ин Поланд,” ин Ред Лист оф тхе Плантс анд Фунги ин Поланд, З. Мирек, К. Зарзyцки, W. Wојеwода, анд З. Сзелąг, Едс., пп. 11–20, W. Сзафер Институте оф Ботанy, Полисх Ацадемy оф Сциенцес, Кракów, Поланд, 2006 (Полисх)
  9. ^ Т. Бурфиелд, “Упдатед лист оф тхреатенед ароматиц плантс усед ин тхе арома & цосметиц индустриес,” 2010
  10. ^ D. Ланге, Еуропе'с Медицинал анд Ароматиц Плантс: Тхеир Усе, Траде анд Цонсерватион, ТРАФФИЦ Интернатионал, Цамбридге, УК, 1998
  11. ^ Мицхлер, Барбара. „"Цонсерватион оф еастерн Еуропеан медицинал плантс Арница монтана ин Романиа," Цасе студy Гâрда де Сус, Манагемент План, 2007.” (ПДФ). Тхе Wорлд Wилдлифе Фунд. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 9. 2017. г. Приступљено 12. 9. 2017. 
  12. ^ а б Раине, Н.Е.; Цхиттка, L. (2008). „Тхе цоррелатион оф леарнинг спеед анд натурал форагинг суццесс ин бумбле-беес'”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 275 (1636): 803—08. ПМЦ 2596909 Слободан приступ. ПМИД 18198141. дои:10.1098/рспб.2007.1652. 
  13. ^ Рапапорт, L.Г.; Броwн, Г.Р. (2008). „Социал инфлуенцес он форагинг бехавиор ин yоунг нонхуман приматес:леарнинг wхат, wхере анд хоw то еат”. Еволутионарy Антхропологy: Иссуес, Неwс, анд Ревиеwс. 17 (4): 189—201. С2ЦИД 86010867. дои:10.1002/еван.20180. 
  14. ^ а б в Дугаткин, Лее Анн (2004). Принциплес оф Анимал Бехавиор. 
  15. ^ Лефебвре, Лоуис; Патрицк Wхиттле; Еван Ласцарис; Адам Финкелстеин (1997). „Феединг инноватионс анд форебраин сизе ин бирдс”. Анимал Бехавиоур. 53 (3): 549—60. С2ЦИД 53146859. дои:10.1006/анбе.1996.0330. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 06. 07. 2022. 
  16. ^ а б в Мурпхy, Цхристина M.; Бреед, Мицхаел D. (2008-04-01). „Тиме-Плаце Леарнинг ин а Неотропицал Стинглесс Бее, Тригона фулвивентрис Гуéрин (Хyменоптера: Апидае)”. Јоурнал оф тхе Кансас Ентомологицал Социетy. 81 (1): 73—76. ИССН 0022-8567. С2ЦИД 86256384. дои:10.2317/ЈКЕС-704.23.1. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Прикупљање хране на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prikupljanje_hrane&oldid=27678177”