Прљаве тридесете

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа држава и округа који су били подложни прашњавим олујама између 1935 и 1938. Ову мапу је оригинално припремила Служба конзервације земљишта. Најтеже погођени окрузи током овог периода су обојени  .
Фармер и његова два сина током пешчане олује у округу Симарон у Оклахоми у априлу 1936. Ову иконичну фотографију је направио Артур Ротстајн.

Прљаве тридесете су период жестоких пешчаних олуја које су знатно оштетиле екологију и пољопривреду америчких и канадских прерија током 1930-их; јака суша и неуспех у примени метода узгоја на сувом земљишту у спречавању еолских процеса (ветроерозије) проузроковали су ову појаву.[1][2] Суша је наступила у три таласа, 1934, 1936, и 1939–1940, мада су поједини региони високих равница доживели суше током чак осам година.[3]

Уз недовољно разумевања екологије равница, фармери су током претходне деценије вршили екстензивно дубоко орање раније необрађиваних површина Велике равнице; овим је потиснута аутохтона трава са дубоким корењем која нормално задржава тло и влагу, чак и за време суше и јаког ветра. Брза механизација пољопривредне опреме, посебно малих бензинских трактора, и широка употреба комбајна, допринели су одлукама пољопривредника да претворе суве пашњаке (од којих је већина добијала не више од 250 мм (~ 10 инча) падавина годишње) у култивиране површине.[4] Током суше 1930-их, новоформирано растресито тло се претворило у прашину, коју су преовлађујући ветрови одувавали у огромним облацима који би понекад зацрњивали небо. Ови загушујући облаци прашине - названи „црне снежне мећаве” или „црни ваљци” – путовали су преко континента, досежући и до Источне обале и ударајући у градове попут Њујорка и Вашингтона. На равницама су често смањивали видљивост на један метар или мање. Извештач Асошијетед преса Роберт Е. Гајгер био је у Бојси Ситију у Оклахоми, и осведочио црну мећаву звану Црну недеља дана 14. априла 1935. Едвард Стенли, новински уредник агенције Асошијетед прес из Кансас Ситија, сковао је термин „прашњва чинија” (енгл. Dust Bowl), док је преписивао Гајгерову новинску причу.[5][6]

Док се термин „Dust Bowl” првобитно односио на географско подручје погођено прашином, данас се обично односи на сам догађај. Понекад се користи и термин „прљаве тридесете” (енгл. Dirty Thirties). Суша и ерозија прљавих тридесетих захватила је око 400.000 км² чије средиште су биле „избочине територије” (енгл. panhandle) Тексаса и Оклахоме, а делом су биле обухваћене и суседне државе Нови Мексико, Колорадо и Канзас.[7] Ова прашњава пустош је присилила десетине хиљада сиромашних породица да напусте своје фарме, не могавши да плаћају хипотеке или узгајају усеве, и штета је премашивала 25 милиона долара дневно до 1936. године (што је еквивалентно са $460 милиона долара 2019. године узимајући у обзир инфлацију).[8][9] Многе од ових породица, које су често биле познате као „Окији”, јер је толико њих дошло из Оклахоме, мигрирале су у Калифорнију и друге државе, само да би открили да је Велика депресија тамо учинила економске услове једва ишта бољим од оних које су оставили.

Географске карактеристике и рана историја[уреди | уреди извор]

Приближавање пешчане олује код Стратфорда у Тексасу, 1935. године

Област олуја прашине превасходно лежи западно од 100. меридијана на Високим висоравнима, карактерисаним равницама које варирају од валовитих на северу до равних у Љано Естакаду. Надморска висина се креће од 760 м (2.500 фт) на истоку до 1.800 м (6.000 фт) на подножју Стеновитих планина. Подручје је полуаридно, годишње прима мање од 510 мм (20 ин) кише; ове кише подржавају преријски биом кратке траве, изворно присутан у том подручју. Регион је такође склон дуготрајнијој суши, наизменично са необичном влажношћу једнаког трајања.[10] За време влажних година, богато тло пружа богат пољопривредни производ, али усеви не успевају током сушних година. Регион је такође подложан јаким ветровима.[11] Током раног европског и америчког истраживања Великих равница, овај регион се сматрао неприкладним за пољопривреду европског стила; истраживачи су га звали Велика америчка пустиња. Недостатак површинске воде и дрвне грађе учинио је регион мање атрактивним од осталих подручја за пионирско насељавање и пољопривреду.

Савезна влада је подстакла насељавање и развој пољопривредних равница путем Закона о сеоским имањима из 1862. године, нудећи насељеницима парцеле од 65 ха. Са завршетком грађанског рата 1865. и довршетком Прве трансконтиненталне железнице 1869. године, таласи нових миграната и имиграната досегли су Велику равницу и увелико повећали култивиране површине.[12][13] Необично влажан период на Великој равници погрешно је навео досељенике и савезну владу да сматрају да „киша прати плуг” (популарна фраза међу промотерима некретнина) и да се клима региона трајно променила.[14] Иако су почетни пољопривредни подухвати првенствено имали фокус на узгоју стоке, штетни утицај оштрих зима на стоку, почевши 1886. године, кратка суша 1890. године и општа прекомерна испаша, навели су многе власнике земљишта да повећају количину обрађених површина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ МцЛеман, Р. А.; Дупре, Ј.; Берранг Форд, L.; Форд, Ј.; Гајеwски, К.; Марцхилдон, Г. (2014). „Wхат wе леарнед фром тхе Дуст Боwл: лессонс ин сциенце, полицy, анд адаптатион”. Популатион анд Енвиронмент. 35 (4): 417—440. ПМЦ 4015056 Слободан приступ. ПМИД 24829518. дои:10.1007/с11111-013-0190-з. 
  2. ^ Цоок, Бен; Миллер, Рон; Сеагер, Рицхард. „Дид дуст стормс маке тхе Дуст Боwл дроугхт wорсе?”. Цолумбиа Университy. Приступљено 9. 11. 2018. 
  3. ^ „Дроугхт: А Палео Перспецтиве – 20тх Центурy Дроугхт”. Натионал Цлиматиц Дата Центер. Приступљено 5. 4. 2009. 
  4. ^ „Тхе Америцан Еxпериенце: Дроугхт”. ПБС. Приступљено 15. 3. 2015. 
  5. ^ „Тхе Блацк Сундаy Дуст Сторм оф 14 Април 1935”. Натионал Wеатхер Сервице: Норман, Оклахома. 24. 8. 2010. Приступљено 23. 11. 2012. 
  6. ^ Менцкен, Х. L. (1979). Равен I. МцДавид, Јр., ур. Тхе Америцан Лангуаге (Оне-Волуме Абридгед изд.). Неw Yорк: Алфред А Кнопф. стр. 206. ИСБН 978-0-394-40075-4. 
  7. ^ Хаким, Јоy (1995). А Хисторy оф Ус: Wар, Пеаце анд алл тхат Јазз. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-509514-2. 
  8. ^ Федерал Ресерве Банк оф Миннеаполис Цоммунитy Девелопмент Пројецт. „Цонсумер Прице Индеx (естимате) 1800–”. Федерал Ресерве Банк оф Миннеаполис. Приступљено 21. октобар 2016. 
  9. ^ Буст: Америца – Тхе Сторy оф Ус. А&Е Телевисион Нетwоркс. 2010. ОЦЛЦ 783245601. 
  10. ^ „А Хисторy оф Дроугхт ин Цолорадо: лессонс леарнед анд wхат лиес ахеад” (ПДФ). Цолорадо Wатер Ресоурцес Ресеарцх Институте. фебруар 2000. Приступљено 6. 12. 2007. 
  11. ^ „А Репорт оф тхе Греат Плаинс Ареа Дроугхт Цоммиттее”. Хопкинс Паперс, Франклин D. Роосевелт Либрарy. 27. 8. 1936. Архивирано из оригинала 11. 11. 2007. г. Приступљено 6. 12. 2007. 
  12. ^ „Тхе Греат Плаинс: фром дуст то дуст”. Планнинг Магазине. децембар 1987. Архивирано из оригинала 6. 10. 2007. г. Приступљено 6. 12. 2007. 
  13. ^ Регионс ат Риск: а цомпарисон оф тхреатенед енвиронментс. Унитед Натионс Университy Пресс. 1995. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 6. 12. 2007. 
  14. ^ Дроугхт ин тхе Дуст Боwл Yеарс. УС: Натионал Дроугхт Митигатион Центер. 2006. Приступљено 6. 12. 2007. 

Литература[уреди | уреди извор]

Документарни филмови[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Прљаве тридесете на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prljave_tridesete&oldid=27676350”