Прокошко језеро
| Прокошко језеро | |
|---|---|
 | |
  Прокошко језеро | |
| Координате | 43° 57′ 27″ С; 17° 45′ 17″ И / 43.957420° С; 17.754826° И |
| Тип | ледничко језеро |
| Земље басена |  Босна и Херцеговина |
| Макс. дужина | 426 km |
| Макс. ширина | 191,3 km |
| Површина | 0,04833 km2 |
| Макс. дубина | 13,0 m |
| Запремина | 0,2762147 km3 |
| Над. висина | 1.660 m |
Прокошко језеро је ледничко језеро на близу 1660 метара надморске висине. Налази се на планини Враница, 22 km удаљено од центра градића Фојница, Босна и Херцеговина, између долина ријеке Врбаса и долине ријеке Босне.[1] Котлина језера лежи у зони мигматита. Језеро се пуни водом из ледника, подјезерских и околних извора[2] лоцираних у подножју Дебелог брда, топљењем снијега са околних падина и атмосферским талозима. Воду губи отоком величине мање ријеке, процјеђивањем и испаравањем. Површина језерског басена износи 48.330 m². Дужина језера је 426 m, максимална ширина 191,3 m, а средња ширина 113,4 m, док је дужина обалске линије 1.060,5 m. Средња дубина језера износи 5,7 m, а максимална 13,0 m. Током љетних мјесеци ниво може да се смањи на 60 cm.[3]
Језеро се одликује ендемском врстом тритон, природна ријеткост из реда репатих водоземаца на листи заштићених врста од 1954. године. Ендем је 1891. године пронашао орнитолог Земаљског музеја у Сарајеву, Отмар Рајзер (нем. Othmar Reiser), a opisao Franc Verner (нем. Franz Werner) 1902. године. Разликује се од типичне врсте по пропорционално већој глави. Досеже дужину до 12 cm, храни се воденим инсектима и воденим пужевима.[3] Осим тога, језеро је порибљено калифорнијском пастрмком.[3]
Окружено сточарским колибама – катунима, представља дио нетакнуте природе и излетничку дестинацију, већ дуги низ година. Поред самог језера налази се планинарски дом саграђен први пут 1937, обновљен 1952. године, уништен у пожару 1983, а од 2010. године се прикупљају средства за његову обнову.[4][5]
Језеро је проглашено спомеником природе још 60-тих година, поново проглашено спомеником природе III категорије, са површином од 2.225 хектара подијељених у 3 зоне 2004. године (2005. дефинисане категорије).[1]
Данас спада у једно од најугроженијих планинских језера, због негативних физичкогеографских процеса, регресивне ерозије по уздужном профилу језерске отоке, као и великог броја сточарских колиба и викендица изграђених на југозападној језерској сливној страни, због чега се стварају већи системи мочварне и барске вегетације.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Фондација Хеинрицх Бöлл: „Заштита природе - Међународни стандарди и стање у БиХ“[мртва веза], (Коњиц), новембар 2012. године, приступ 4.6.2013
- ^ а б Зоне-2000: „Планинска језера Босне и Херцеговине - Језеро на Враници“ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2013), Брацо Бабић, 15.4.2011, приступ 4.6.2013
- ^ а б в Међународна мрежа екосела: Прокошко језеро на планини Враници Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2011), Предраг Јакшић, приступ 3.6.2013
- ^ Планинарско друштво „Враница“ - Фојница: „Обнова планинарског дома на Прокошком језеру“ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2010), 25.06.2010, приступ 4.6.2013
- ^ Зоне-2000: Планинске куће и домови у БиХ Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2011), Планинарско друштво Бјелашница, формат пдф, Сарајево, 1955, приступ 4.6.2013
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ИСБН 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ИСБН 978-86-01-02651-3.
