Пророчанство

С Википедије, слободне енциклопедије

Дуборез из 16. века прорицатеља који испоручује пророчанство краљу, извлачи га из звезда, риба и буке са планина.

Пророчанство је порука коју је изрекао пророк за коју се сматра да му је саопштена од Бога. Такве поруке обично обухватају инспирацију, тумачење или откровење божанске воље у вези са пророковим друштвеним светом и догађајима који ће се одвити. Све познате древне културе имале су пророке који су испоручили пророчанства.[1]

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Револуција 1831. Као што је прорекао тај учени астролог генерал Икеи Ветер-Бриџ
  • Мајмонид је сугерисао да је „пророчанство, у истини и стварности, еманација коју шаље Божанско биће посредством активног интелекта, у првом реду човековој рационалној способности, а затим његовој маштовитој способности“.[2]
  • Мајмонидови ставови су блиско повезани са дефиницијом Ал-Фарабија, који је развио теорију пророчанства у исламу.[3]
  • Велики део активности старозаветних пророка укључивао је условна упозорења пре него непроменљиве будућности.[4] Резиме стандардне старозаветне пророчке формуле могао би да гласи: Покајте се за грех X и окрените се праведности, иначе ће наступити последица Y.
  • Свети Павле у дефиницији пророковања истиче називање, опомињање и утеху.[5]
  • Католичка енциклопедија дефинише хришћанско схватање пророчанства као „схваћено у његовом строгом смислу, оно значи предзнање будућих догађаја, иако се понекад може применити на прошле догађаје о којима нема сећања, као и на представљање скривених ствари које се не могу сазнати путем природног светла разума“.[6]
  • Према западној езотеричарки Розмери Гили, видовитост је коришћена као додатак „прорицању, пророчанству и магији“.[7]
  • Са скептичне тачке гледишта, постоји латинска максима: „пророчанство написано после чињенице“ (ватициниум еx евенту).[8] Јеврејска Тора се већ бави темом лажног пророка (Поновљени закони 13:2-6, 18:20-22).[9]

Примери библијских пророчанстава и њихово испуњење[уреди | уреди извор]

Пророчанство из Исаије 44:24,27,28; 45:1-4

Испуњење:

Персијски краљ Кир још није ни био рођен када је ово пророчанство било записано. Јевреји нису били одведени у вавилонско изгнанство све до раздобља 617-607 пне, а Јерусалим и његов храм нису били уништени све до 607. пне. Пророчанство се до у појединости испунило почевши од 539. пне. Кир је скренуо воде реке Еуфрат у вештачко језеро, речна врата града Вавилона била су несмотрено остављена отворена у време славља у граду, и Вавилон је пао у руке Медијанаца и Персијанаца под вођством Кира. Потом је Кир ослободио јеврејске изгнанике и послао их назад у Јерузалем с упутством да тамо поново изграде Јеховин храм.[10]

Пророчанство из Јеремије 49:17,18

Положај Едомског краљевства

Испуњење:

Јуда Макавеј је у другом веку пне. отерао Едомце из Палестине, а 109. пне. је Јован Хирканеј, макабејски вођа, проширио краљевство Јуде на западне делове едомских земаља. У првом веку пне. навала Римљана избрисала је последњи траг едомске независности... Након разорења Јерусалима од стране Римљана 70. године ... назив Идумеја (Едом) нестао је из историје.[11] Занимљиво је да се испуњење овог пророчанства протеже до наших дана, те се ни на који начин не може тврдити да је оно записано након испуњења.

Пророчанство из Луке 19:41-44; 21:20,21

Испуњење

Јерусалим се бунио против Рима, па је 66. године римска војска под Цестијем Галом напала град. Међутим, како извештава јеврејски историчар Јосиф Флавије, римски заповедник је „изненада повукао своје трупе, напустио наду, иако није дошло до обрата и без икаквог разлога се повукао из града”.[12] То је омогућило хришћанима да побегну из града, па су то и учинили, те су отишли у горе Пела, преко Јордана, према ономе што пише Еузебије Памфилије у својој књизи „Еклесијастичка историја”. Затим је око времена Паше 70. године генерал Титус опколио град, око ког је за само три дана изграђена кружна ограда дугачка више од 7 км, и после пет месеци Јерусалим је пао. „Сам Јерусалим је систематски уништен, а храм претворен у рушевине. Археолошке ископине данас показују колико је било разорно уништење јеврејских зграда по читавој земљи.”[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цлиффорд А. Пицковер (2001). Дреаминг тхе Футуре: Тхе Фантастиц Сторy оф Предицтион. Прометхеус Боокс. ИСБН 978-1-57392-895-3. 
  2. ^ Стан Тенен - Меру Фоундатион. „Меру Фоундатион Ресеарцх: Марк Р. Сунwалл, Рамбам Пропхецy”. 
  3. ^ Тхе инфлуенце оф Исламиц Пхилосопхy он Маимонидес'с тхоугхт, Диана Стеигерwалд Религиоус Студиес, Цалифорниа Стате Университy (Лонг Беацх) Архивирано 2008-01-18 на сајту Wayback Machine
  4. ^ For example: Lemke, Werner E. (1987). „Life in the Present and Hope for the Future”. Ур.: Mays, James Luther; Achtemeier, Paul J. Interpreting the Prophets. Philadelphia: Fortress Press. стр. 202. ISBN 9781451410471. Приступљено 2018-11-11. „The Prophet as Watchman [...] the watchman's responsibility was limited or circumscribed. He only had to issue the warning. It was the people's own responsibility to decide how to respond to it. In similar fashion the Lord has appointed Ezekiel to act as watchman over Israel, just as he had appointed other watchmen over his people in the past (cf. Jer. 6:17). 
  5. ^ Buck, Charles (1802). A Theological Dictionary, Containing Definitions of All Religious Terms: A Comprehensive View of Every Article in the System of Divinity : an Impartial Count of All the Principal Denominations which Have Subsisted in the Religious World, from the Birth of Christ to the Present Day : Together with an Accurate Statement of the Most Remarkable Transactions and Events Recorded in Ecclesiastical History. Philadelphia: Edwin T. Scott (објављено 1823). стр. 491. Приступљено 2018-11-11. „PROPHECY [...] In the Old and New Testaments, the word is not always confined to the foretelling of future events. [...] whoever speaketh unto men to edification, and exhortation, and comfort, is by St. Paul called a prophet, 1 Cor. xiv. 3. 
  6. ^ „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Prophecy”. 
  7. ^ Compare: Guiley, Rosemary (2006). „clairvoyance”. The Encyclopedia of Magic and Alchemy. Infobase Publishing. стр. 59. ISBN 9781438130002. Приступљено 2015-01-10. „Clairvoyance has been a valued skill in divination, prophecy, and magic since ancient times. 
  8. ^ „FindArticles.com - CBSi”. Архивирано из оригинала 2012-07-08. г. 
  9. ^ Schechter, Solomon; Mendelsohn, S. „PROPHET, FALSE”. Jewish Encyclopedia. JewishEncyclopedia.com. Приступљено 26. 4. 2016. 
  10. ^ Enciklopedija JLZ, Zagreb 1978, knj. IV, str.390; Light From The Ancient Past (Svetlost davnina), Princeton, 1959, Jack Finegan, str.227-229
  11. ^ The New Funk and Wagnalls Encyklopedia, 1952, knj. 11, pp. 4114
  12. ^ Josephus, the Jewish War, Penguin Classics, 1969, pp. 167
  13. ^ The Bible and Archeology, Grand Rapids, Mich., 1962, J.A.Thompson, pp. 299

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]