Протеинска изоформа
Протеинска изоформа је једна од неколико различитих форми истог протеина.[1][2] Различите форме протеина могу бити произведене сродним генима, или из истог гена путем алтернативног сплајсовања. Велики број изоформи је изазван појединачним нуклеотидним полиморфизмима (енгл. single-nucleotide polymorphisms - SNP), малим генетским разликама између алела истог гена.[3] Оне се јављају на специфичним индивидуалним позицијама гена.
Откриће изоформи делимично објашњава наизглед мали број кодирајућих региона (гена) установљених пројектом људског генома: способност стварања категорички различитих протеина из истог гена повећава разноврсност протеома. Изоформе се лако откривају и описују путем студија ДНК микро чиповима и цДНК библиотека.
Гликоформе[уреди | уреди извор]
Гликоформе су изоформе протеина које се разликују само у погледу броја и типа везаних гликана. Гликопротеини се ћесто састоје од бројних гликоформи, за које су везани различити сахариди или олигосахариди. Те модификације могу да буду последица биосинтезних разлика током процеса гликозилације, или услед акције гликозидаза или гликозилтрансфераза. Гликоформе се могу детектовати детаљном хемијском анализом раздвојених гликоформи, али их је једноставније открити путем диференцијалних реакција са лектинима, и.е. коришћењем лектинске афинитетне хроматографије и електрофорезе. Типични примери гликопротеина који садрже гликоформе су крвни протеини: оросомукоид, антитрипсин, и хаптоглобин. Једна необична гликоформна варијација је примећена код адхезионих молекула неуронских ћелија (NCAM) где је за протеине везана полисијалинска киселина.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Леwин, Бењамин (2008). Генес IX. Бостон: Јонес анд Бартлетт Публисхерс. ISBN 0-7637-4063-2.
- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.