Пуж

С Википедије, слободне енциклопедије

Пуж
Helix pomatia, vrsta kopnenog puža
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Mollusca
Klasa: Gastropoda
Helix pomatia запечаћен у својој љусци са кречњачком епифрагмом

Пужеви су, у слободним смислу, гастроподи који су заштићени љуштурама. Име се најчешће примјењује на копнене пужеве, сувоземне пулмонатне гастроподне мекушце. Међутим, заједничко име пуж се исто тако користи за већину мекушаца чланова класе Gastropoda који имају замотане љуске које су довољно велике да се животиња може у потпуности увући у њих. Када се реч „пуж” користи у том општијем смислу, она обухвата не само копнене пужеве него и бројне врсте морских пужева и слатководне пужеве. Гастроподи којима природно недостаје љуска, као и они који имају само унутрашњу љуску, углавном се називају пужеви голаћи. Копнени пужеви који имају само веома малу љуску (у коју се животиња не може потпуно увући) се обично зову полуголаћима.

Пужеви имају знатну важност за људе. Они се јављају као прехрамбени производи, као штеточине, и као вектори болести. Њихове шкољке се користе као украсни предмети и бивају инкорпориране у накит. Пужеви такође имају извесни културни значај, и били је кориштени у метафорама.

Преглед[уреди | уреди извор]

Видео о пужевима (највероватније Natica chemnitzi и Cerithium stercusmuscaram) који се хране на морском дну у Калифорнијски залив, Пуерто Пењаско, Мексико, 50 секунди
Видео о пужевима након кише, 31 секунда

Пужеви који дишу користећи плућа припадају групи Pulmonata, која је традиционално формулисана. На бази налаза молекуларне студије коју су спровели Јоргер ет ал. 2010. године, утврђено је да се ради о полифилетичкој групи.[1] Другим речима, пужеви са плућима и пужеви са шкргама чине низ таксономских група које нису нужно уско повезане једна са другом, него што су повезане са неким другим групама. Пужеви који имају плућа и они који имају шкрге су се толико разгранали током геолошког временског периода да се неколико врста са шкргама може наћи на копну, а бројне врсте са плућима могу се наћи у слаткој води. Чак и неколико морских врста има плућа.

Пужеви се могу наћи у веома широком спектру окружења, укључујући јаркове, пустиње и велике морске дубине. Иако су копнени пужеви познатији лаицима, морски пужеви чине већину врста пужева и имају много већу разноликост и већу биомасу. Бројне врсте пужева могу се наћи и у слаткој води.

Већина пужева има на хиљаде микроскопских структура налик на зубе које се налазе на тракастом језику названом радула. Радула функционише као турпија, која кида храну на мале комаде. Многи пужеви су биљоједи, једу биљке или храпаве алге са површина помоћу својих радула. Неколико копнених врста и многе морске врсте су омнивори или предаторски месождери. Пужеви не могу да апсорбују обојене пигменте када једу папир или картон, тако да су њихови измети такође обојени.[2]

Неколико врста из рода Achatina и сродних родова су познати као гигантски афричких копнени пужеви; неки нарасту до 15 ин (38 цм) од њушке до краја репа, и теже 1 кг (2 лб).[3] Највећа постојећа врста морског пужа је Syrinx aruanus; његова љуска може да буде дугачка и до 90 цм (35 ин), и цела животиња са љуском може да тежи до 18 кг (40 лб).

Пуж који се креће по влажном тлу
Пуж који се креће преко лишћа.

Пуж Lymnaea доноси одлуке користећи само два типа неурона: један одлучује да ли је пуж гладан, а други да ли има хране у близини.[4]

Највећи познати копнени гастропод је афрички гигантски пуж Achatina achatina, чији највећи забележени примерак је имао димензије 39,3 цм (15,5 ин) од њушке до краја репа потпуно издужен, са дужином љуске од 27,3 цм (10,7 ин) према подацима из децембра 1978. године. Он је тежио тачно 900 g (2 lb). Овај пуж, кога су звали Џи Џеронимо, је био у власништву Кристофера Хадсона (1955–79) из Хоува у Источном Сасексу, УК, и био је нађен у Сијера Леонеу у јуну 1976. године.[5]

Значај за људе[уреди | уреди извор]

Helix aspersa – баштенски пуж

Копнени пужеви су познати као пољопривредне и баштенске штеточине. Неке врсте су кулинарске посластице, а повремено бивају и кућни љубимци.

У пољопривреди[уреди | уреди извор]

Постоје разне мере контроле пужева које вртлари и пољопривредници користе у покушају смањења штете на вредним биљкама. Традиционални пестициди се још увек користе, као и многе мање токсичне опције контроле, као што су концентровани раствори белог лука или пелина. Метал бакар је такође средство за одбијање пужева, па стога појас бакра око дебла дрвета спречава пужеве да се пењу и досегну до лишћа и воћа. Стављање згњечених љуски јаја на тло око вртних биљака такође може да одврати пужеве од доласка у биљака.

Врста пужа Rumina decollata хвата и једе баштенске пужеве, и због тога је понекад уводи као биолошки агенс за контролу штеточина. Међутим, то није без проблема, јер деколатни пуж исто тако напада и прождире друге гастроподе који могу представљати вредан део аутохтоне фауне датог подручја.

Културни прикази[уреди | уреди извор]

Симболизам[уреди | уреди извор]

Због своје спорости, пуж се традиционално сматра симболом лењости. У хришћанској култури, коришћен је као симбол смртног греха лењости.[6][7] Псалам 58:8 користи пужеву слуз као метафоричку казну. У митологији Маја, пуж је повезан са сексуалном жељом, оличен у богу Хабу.[8]

Прорицање и друге религиозне употребе[уреди | уреди извор]

Пужеви су били широко запажени и коришћени у гатању.[6] Грчки песник Хесиод је писао да су пужеви означавали време за жетву пењући се по стабљикама, док је астечки бог месеца Текцизтекатл носио шкољку пужа на леђима. Ово је симболизовало поновно рођење; пужева склоност појављивању и нестајању била је упоређена са Месецом.[9]

Љубавне стреле и Купид[уреди | уреди извор]

Професор Роналд Чејс са Универзитета Макгил у Монтреалу сугерише да би древни мит о Купидовим стрелама могао бити заснован на раним запажањима употребе љубавне стреле копнених пужева врсте Цорну асперсум.[10]

Метафора[уреди | уреди извор]

У савременом говору, израз „пужев темпо“ се често користи да опише спор, неефикасан процес. Израз „пужева пошта“ се користи да означава редовну поштанску доставу папирних порука за разлику од испоруке е-поште, која може бити готово тренутна.

У средњовековним и ренесансним рукописима пужеви су приказани као комични рељеф због сличности између оклопа витезова и шкољке пужева.[11]

Текстили[уреди | уреди извор]

Одређене врсте пужева, посебно породица Мурицидае, производе секрет који је природна боја. Древна тирска љубичаста је прављена на овај начин као и друге љубичасте и плаве боје.[12][13][14] Екстремни трошак вађења овог секрета у довољној количини је ограничавао његову употребу на веома богате. Такве боје су довеле до тога да се одређене нијансе љубичасте и плаве повезују са краљевством и богатством.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јöргер, Катхарина M; Стöгер, Исабелла; Кано, Yасунори; Фукуда, Хиросхи; Кнебелсбергер, Тхомас; Сцхрöдл, Мицхаел (2010). „Он тхе оригин оф Ацоцхлидиа анд отхер енигматиц еутхyнеуран гастроподс, wитх имплицатионс фор тхе сyстематицс оф Хетеробранцхиа”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 10 (1): 323. ПМЦ 3087543Слободан приступ. ПМИД 20973994. дои:10.1186/1471-2148-10-323. 
  2. ^ „Флоор тилес маде оф цолоуред снаил поо бy Лиеске Сцхреудер - десигн”. 26. 11. 2013. Приступљено 29. 03. 2018. 
  3. ^ Фредерицкс, Антхонy D. (2010). Хоw Лонг Тхингс Ливе & Хоw Тхеy Ливе Ас Лонг Ас Тхеy До. Стацкполе Боокс. стр. 73. ИСБН 9780811736220. Приступљено 19. 6. 2012. 
  4. ^ Цросслеy, Мицхаел; Старас, Кевин; Кеменес, Гyöргy (3. 6. 2016). „А тwо-неурон сyстем фор адаптиве гоал-дирецтед децисион-макинг ин Лyмнаеа. Натуре Цоммуницатионс. 7: 11793. Бибцоде:2016НатЦо...711793Ц. ПМЦ 4895806Слободан приступ. ПМИД 27257106. дои:10.1038/нцоммс11793. 
  5. ^ „Ларгест Снаил”. Гуиннесс Wорлд Рецордс. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2016. 
  6. ^ а б де Вриес, Ад (1976). Дицтионарy оф Сyмболс анд Имагерy. Амстердам: Нортх-Холланд Публисхинг Цомпанy. стр. 430. ИСБН 978-0-7204-8021-4. 
  7. ^ Тресиддер, Јацк (2006). Сyмболс анд Тхеир Меанингс. Неw Yорк: Барнес & Нобле. стр. 41. ИСБН 978-0-7607-8164-7. 
  8. ^ Сусан Милбратх, Стар Годс оф тхе Маyа: Астрономy ин Арт, Фолклоре, анд Цалендарс, Университy оф Теxас Пресс, 01/01/2010
  9. ^ Цоопер, Ј. C. (1992). Сyмболиц анд Мyтхологицал Анималс. Лондон: Аqуариан Пресс. стр. 213. ИСБН 978-1-85538-118-6. 
  10. ^ Маyелл, Хилларy (13. 2. 2004). „Ловебирдс анд Лове Дартс: Тхе Wилд Wорлд оф Матинг”. неwс.натионал-геограпхиц.цом. Натионал Геограпхиц Социетy. Приступљено 2010-02-21. 
  11. ^ Монге-Нáјера, Ј. (2019). Пулмонате снаилс ас маргиналиа ин медиевал анд Ренаиссанце манусцриптс: а ревиеw оф хyпотхесес. Дарwин Ин Мемориам: Хисторy оф Сциенце. БЛОГ РПТ.https://revistas.ucr.ac.cr/index.php/rbt/article/view/38872
  12. ^ Ziderman, I. I. (1986). „Purple dye made from shellfish in antiquity”. Review of Progress in Coloration. 16: 46—52. ISSN 1472-3581. doi:10.1111/j.1478-4408.1986.tb03743.x. 
  13. ^ Biggam, Carole P. (март 2006). „Whelks and purple dye in Anglo-Saxon England” (PDF). The Archeo+Malacology Group Newsletter (9). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 02. 2011. г. Приступљено 06. 03. 2023. 
  14. ^ Moorey, Peter (1999). Ancient Mesopotamian Materials and Industries: The Archaeological EvidenceСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Winona Lake, Indiana: Eisenbrauns. стр. 138. ISBN 978-1-57506-042-2. 
  15. ^ Nuttall, Zelia (1909). „A Curious Survival in Mexico of the Use of the Purpura Shell-fish for Dyeing”. Ур.: Boas, Franz. Putnam Anniversary Volume. Anthropological Essays Presented to Fredrick Ward Putnam in Honor of his Seventieth Birthday, by his Friends and Associates. New York: G. E. Stechert & Co. стр. 368—384. LCCN 10011191. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]