РГС9
| Регулатор Г-протеинске сигнализације 9 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1фqи, 1фqј, 1фqк | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | РГС9; МГЦ111763; МГЦ26458; ПЕРРС; РГС9Л | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 604067 ГенеЦардс: РГС9 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 8787 | н/а | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000108370 | н/а | |||||||||
| УниПрот | О75916 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001081955 | н/а | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001075424 | н/а | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 17: 60.56 - 60.65 Мб | н/а | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | н/а | |||||||||
Регулатор Г протеинске сигнализације 9 (RGS9), је људски ген.[1] Он кодира протеин који учествује у регулацији преноса сигнал унутар ћелија. Чланови РГС фамилије, као што је RGS9, су сигнални протеини који спречавају активност Г протеина промовисањем њихове деактивације.[1]
Постоје две сплајсне изоформе RGS9 протеина са веома различитим особинама и обрасцем изражавања. RGS9-1 је углавном нађен у оку и учествује у регулацији фототрансдукције у фоторецепторским ћелијама мрежњаче, док је RGS9-2 нађен у мозгу, и регулише допаминску и опиоидну сигнализацију базалних ганглија.[2] Из тога произилази да лекови чији биолошки циљ је RGS9 морају да буду селективни за специфичну изоформу.
RGS9-2 is је од посебног интереса као најважнији RGS протеин у терминацији сигнализације ми опиоидног рецептора (мада RGS4 и RGS17 такође учествују), и сматра се да је значајан у развоју толеранције за опиоидне лекове.[3][4][5][6][7][8][9] RGS9-дефицитарни мишеви испољавају одређене моторне и когнитивне потешкоће, тако да је вероватно да ће инхибиција овог протеина протеин изазвати сличне ефекте.[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Ентрез Гене: РГС9 регулатор оф Г-протеин сигналлинг 9”.
- ^ Мартемyанов КА, Криспел CM, Лисхко ПВ, Бурнс МЕ, Арсхавскy ВY (2008). „Фунцтионал цомпарисон оф РГС9 сплице исоформс ин а ливинг целл”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 105 (52): 20988—93. ПМЦ 2634932
. ПМИД 19098104. дои:10.1073/пнас.0808941106.
- ^ Гарзóн Ј, Родрíгуез-Дíаз M, Лóпез-Фандо А, Сáнцхез-Блáзqуез П (2001). „РГС9 протеинс фацилитате ацуте толеранце то ми-опиоид еффецтс”. Тхе Еуропеан Јоурнал оф Неуросциенце. 13 (4): 801—11. ПМИД 11207815. дои:10.1046/ј.0953-816x.2000.01444.x.
- ^ Зацхариоу V, Георгесцу D, Санцхез Н, Рахман З, ДиЛеоне Р, Бертон О, Неве РЛ, Сим-Селлеy Љ, Селлеy ДЕ, Голд СЈ, Нестлер ЕЈ (2003). „Ессентиал роле фор РГС9 ин опиате ацтион”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 100 (23): 13656—61. ПМЦ 263869 . ПМИД 14595021. дои:10.1073/пнас.2232594100.
- ^ Сáнцхез-Блáзqуез П, Родрíгуез-Муñоз M, Монтеро C, Гарзóн Ј (2005). „РГС-Рз анд РГС9-2 протеинс цонтрол му-опиоид рецептор десенситисатион ин ЦНС: тхе роле оф ацтиватед Галпхаз субунитс”. Неуропхармацологy. 48 (1): 134—50. ПМИД 15617734. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2004.08.016.
- ^ Гарзóн Ј, Родрíгуез-Муñоз M, Лóпез-Фандо А, Сáнцхез-Блáзqуез П (2005). „Ацтиватион оф му-опиоид рецепторс трансферс цонтрол оф Галпха субунитс то тхе регулатор оф Г-протеин сигналинг РГС9-2: роле ин рецептор десенситизатион”. Тхе Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 280 (10): 8951—60. ПМИД 15632124. дои:10.1074/јбц.М407005200.
- ^ Псифогеоргоу К, Папакоста П, Руссо СЈ, Неве РЛ, Кардассис D, Голд СЈ, Зацхариоу V (2007). „РГС9-2 ис а негативе модулатор оф му-опиоид рецептор фунцтион”. Јоурнал оф Неуроцхемистрy. 103 (2): 617—25. ПМИД 17725581. дои:10.1111/ј.1471-4159.2007.04812.x.
- ^ Хоокс СБ, Мартемyанов К, Зацхариоу V (2008). „А роле оф РГС протеинс ин друг аддицтион”. Биоцхемицал Пхармацологy. 75 (1): 76—84. ПМИД 17880927. дои:10.1016/ј.бцп.2007.07.045.
- ^ Траyнор ЈР, Терзи D, Цалдароне БЈ, Зацхариоу V (2009). „РГС9-2: пробинг ан интрацеллулар модулатор оф бехавиор ас а друг таргет”. Трендс ин Пхармацологицал Сциенцес. 30 (3): 105—11. ПМИД 19211160. дои:10.1016/ј.типс.2008.11.006.
- ^ Блунделл Ј, Хоанг CV, Поттс Б, Голд СЈ, Поwелл CM (2008). „Мотор цоординатион дефицитс ин мице лацкинг РГС9”. Браин Ресеарцх. 1190: 78—85. ПМЦ 2241663 . ПМИД 18073128. дои:10.1016/ј.браинрес.2007.11.017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Боналдо МФ, Леннон Г, Соарес МБ (1997). „Нормализатион анд субтрацтион: тwо аппроацхес то фацилитате гене дисцоверy.”. Геноме Рес. 6 (9): 791—806. ПМИД 8889548. дои:10.1101/гр.6.9.791.
- Цоwан ЦW; Фарисс РН; Сокал I; et al. (1998). „High expression levels in cones of RGS9, the predominant GTPase accelerating protein of rods.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 95 (9): 5351—6. PMC 20264 . PMID 9560279. doi:10.1073/pnas.95.9.5351.
- Granneman JG; Zhai Y; Zhu Z; et al. (1998). „Molecular characterization of human and rat RGS 9L, a novel splice variant enriched in dopamine target regions, and chromosomal localization of the RGS 9 gene.”. Mol. Pharmacol. 54 (4): 687—94. PMID 9765512.
- Zhang K; Howes KA; He W; et al. (2000). „Structure, alternative splicing, and expression of the human RGS9 gene.”. Gene. 240 (1): 23—34. PMID 10564809. doi:10.1016/S0378-1119(99)00393-5.
- Yu H, Bondarenko VA, Yamazaki A (2001). „Inhibition of retinal guanylyl cyclase by the RGS9-1 N-terminus.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 286 (1): 12—9. PMID 11485301. doi:10.1006/bbrc.2001.5346.
- Hu G, Wensel TG (2002). „R9AP, a membrane anchor for the photoreceptor GTPase accelerating protein, RGS9-1.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (15): 9755—60. PMC 125004 . PMID 12119397. doi:10.1073/pnas.152094799.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Martemyanov KA; Lishko PV; Calero N; et al. (2003). „The DEP domain determines subcellular targeting of the GTPase activating protein RGS9 in vivo.”. J. Neurosci. 23 (32): 10175—81. PMID 14614075.
- Nishiguchi KM; Sandberg MA; Kooijman AC; et al. (2004). „Defects in RGS9 or its anchor protein R9AP in patients with slow photoreceptor deactivation.”. Nature. 427 (6969): 75—8. PMID 14702087. doi:10.1038/nature02170.
- Ajit SK, Young KH (2004). „Enhancement of pheromone response by RGS9 and Gbeta5 in yeast.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 324 (2): 686—91. PMID 15474482. doi:10.1016/j.bbrc.2004.09.100.
- Cheng JY; Luu CD; Yong VH; et al. (2007). „Брадyопсиа ин ан Асиан ман.”. Арцх. Опхтхалмол. 125 (8): 1138—40. ПМИД 17698770. дои:10.1001/арцхопхт.125.8.1138.
PDB Galerija | |
|---|---|
|
![1фqј: Кристална структура хетеротримерног комплекса RGS домена RGS9, гама подјединица фосфодиестаразе и GT/I1 химерна алфа подјединица [(RGS9)-(PDE gama)-(GT/I1 alfa)-(GDP)-(ALF4-)-(MG2+)]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:PDB_1fqj_EBI.jpg)
![1фqк: Кристална структура хетеротримерног комплекса RGS домена RGS9, и GT/I1 химерна алфа подјединица [(RGS9)-(GT/I1 alfa)-(GDP)-(ALF4-)-(MG2+)]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:PDB_1fqk_EBI.jpg)