Радоња кемијска индустрија Сисак

Радоња кемијска индустрија Сисак
Радоња кемијска индустрија Сисак
Врста	хемијска индустрија
Делатност	агрохемија, производња хемикалија и реагенса, грађевински материјал
Основано	1946.
Угашено	2013.
Седиште	Николе Тесле 17, Сисак, Хрватска
Руководиоци	Менађери - директори:; Драгутин Селак (1946), Стјепан Свибен (1947.), Перо Цвијетичанин(1948. 1950.), Милан Орловић (1951.-1962, 1966.-1969.), Срећко Стеинбург (1963.-1966.), Перо Лемић 1966.-1972.), мр. сц. Бранко Буразор (1973-1988.)
Производи	пестициди, вештачка ђубрива, чисте и техничке хемикалије, тестни реагенси за медицинску дијагностику, грађевински материјал, заштитни премази и др.
Број запослених	20 запослених (1946.), ; 780 запослених (1988.)

Радоња кемијска индустрија Сисак била је позната фабрика хемијске индустрије Хрватске и Југославије. По производњи органоживиних фунгицида и хербицида атразина, била је позната и у свету. Њен развој је био интензиван и изузетно успешан. Успешан и брз развој остварен је захваљујући веома способном менађменту и професионалном особљу које је тада имала компанија. Радоња је имала модерне производне погоне, богат производни програм, развијене техничке, истраживачке и комерцијалне службе.

Историја[уреди | уреди извор]

Радоња је основана Решењем Предсједништва Владе НР Хрватске бр. 9935/46 од 10. септембра 1946. године. Одлука је донета да постојећа фабрика винске киселине Ресман Загреб настави с радом под називом Радоња творница винске киселине Загреб. Одмах након ове одлуке донета је и одлука да се фабрика премести у објект Творнице модре галице Сисак у изградњи.

Производња винске киселине у Сиску почела је 1948. године. Фабрика је производила винску киселину из винског камена (бирсе), а после и из винског талога. Менађмент предузећа 1955. године одлучује да производни програм треба проширити производњом Еске, напитка у таблетама на бази винске киселине те минералном водом у праху и прашком за пециво.
Године 1949. Радоњи је прикључена фабрика кисеоника Сисак. Погон кисеоника се одлуком Градског народног одбора од 1. маја 1953. године преселио у Загреб.
Радоња 1956. године улази у производњу средстава за гумарску индустрију: адитива за спужвасту гуму, антиоксиданте те ТМТД-а као акцелератора. ТМТД је такође сјајно средство за заштиту биља (фунгицид), те се производња дитиокарбамата потпуно усмерава према пољопривреди. Постепено се уводи производња и других дитиокарбамата.
Производња средстава за заштиту биља почела је 1957. године., производњом (синтезом и формулацијом готовог производа) органоживиног фунгицида под називом „Радосан“. Погон је постављен у згради некадашње фабрике стакла Петар Теслић. Палета фунгицида затим се попуњава производима базираним на бакру и сумпору. Асортиман средстава за заштиту биља допуњује се с течним инсектицидом који се производи у кооперацији с иностраном фирмом. Истовремено почиње производња прашкастих инсектицида. Почетком 1960-их почела је производња симазина у оквиру погона дитиокарбамата. Затим се преуређује погон винске киселине за производњу атразина. Ово је уједно зачетак производње триазина, најзначајније групе хербицида у производном програму Радоње. Ова продукција се наставља са синтезом атразина у новом модерном погону, саграђеном 1973. године. Средином осамдесетих (1984.-1986.) изграђена су два модерна постројења за производњу прашкастих и течних формулација пестицида.

Фабрика за производњу јода која је радила у склопу Јодног љечилишта Сисак, одлуком Скупштине опћине Сисак од 18. децембра 1957. припојена је Радоњи. Радоња откупљује право кориштења патента „Поступак за добивање јода из јодних вода“ од власника патента проф. Јосипа Макуца из Загреба. Производни асортиман овог погона проширује се 1959. године с производњом чистих хемикалија. Након напуштања погона и производње јода, 1965. године изграђен је нови погон за производњу чистих хемикалија.
У овом раздобљу постепено се уводе у производњу артикли широке потрошње као додатни производни програм.
Производња алкалног фосфатног ђубрива започела је 25. јануара 1965. године пуштањем у пробни рад постројења „Малог Пелофоса“ с капацитетм 36.000 тона. Технологију су развили и патентирали проф. Владимир Логомерац и Антон Седлачек.
Увођење производње грађевинског материјала (хидраулични креч и металуршки цемент) последица је напуштања производње вештачког ђубрива Пелофоса. Наиме, технологија производње хидрауличног креча и металуршког цемента готово је идентична с технолошким процесом производње Пелофоса. Програм се допуњује с производима вишег степена обраде, производњом бетонског црепа и помоћног прашкастог грађевинског материјала.
Производња тест реагенаса, средстава за потребе клиничке дијагностике, започела је 1965. године. Мали објекат за производњу тест реагенаса изграђен је 1967. године. Погон је модерно опремљен и запошљава око 30 радника. Нови, већи и модернији погон подигнут је 1988. адаптацијом зграде војног комплекса, којег је Радоња откупила и преузела 1981. године.
Производни програм се затим проширује с производњом лигносан лазура. Паралелно с усвајањем производње лазура ради се и на усвајању технологије за производњу дисперзивних боја за зидове, фасаде и бетон.
Даљњи развој Радоње темељио се је на проширењу производног програма увођењем нових производа. Нови производи креирани су на основу властитих технолошких решења или на основу пословно техничке сарадње с иностраним компанијама. Такође, развој Радоње оснивао се је на модернизацији производног процеса те на проширењу тржишта и развоју кооперативних односа с домаћим и иностраним компанијама.

Овдје је приказано пословања компаније до 1988. године. Раздобље од 1988. године до ликвидације треба посебно изучити. У овом периоду (1988.-2013.) постављена је нова управа (Анте Млинарић, Мијо Иванковић), мијења се систем управљања и руковођења, извршена је нетранспарентна приватизација, промијењена је пословна политика, мијења се и име компаније (од 1992. године предузеће носи име: „ХЕРБОС“ д.д. за производњу кемикалија и кемијских производа Сисак). Пословање се нагло урушава и на крају се уводи принудна управа те се проводи стечајни поступак. Стечај Хербоса отворен је крајем 2011. године, а довршен је 2013. године ликвидацијом предузећа.

Име компаније[уреди | уреди извор]

Током свог постојања, компанија је мењала своје име и текстуални лого:

Владиним Рјешењем о наставку рада од 1946. године, фабрика је пословала под називом "Радоња творница винске киселине Загреб"
Одлуком градске власти у Сиску 1949. године, фабрика је названа "Радоња творница винске киселине и кисика Сисак"
Одлуком градског народног одбора, од 1953. године фабрика је радила под именом "Радоња творница кемијских производа Сисак"
Решењем НО опћине Сисак, 1957. године установљено је најпознатије име компаније "Радоња кемијска индустрија Сисак". Под овим називом компанија је досегла врхунац у своме пословању
1992. компанија је преименована у "ХЕРБОС" д.д. за производњу кемикалија и кемијских производа Сисак. Под овим називом компанија је радила до 2013. године када је ликвидирана.

Истакнути руководећи и стручни радници[уреди | уреди извор]

Радоња је имала читаву плејаду врло способних лидера и стручних радника. Од директора, по резултатима рада и дужини мандата, посебно су се истицали Милан Орловић и Бранко Буразор.
За мандата Милана Орловића почела је развојна политика компаније и велика капитална улагања. Успостављена је сарадња с Институтом и Технолошким факултетом у Загребу.
Раздобље управљања Бранка Буразора карактеризира модернизација и рационализација целокупног пословања. Врши се реконструкција и модернизација постојећих постројења. Граде се нови погони с најмодернијом технологијом. Производни програм се шири и обим производње и промета брзо расте. Постижу се најбољи финанцијски резултати у пословању предузећа. Радоња прузима водећу улогу у југославенској производњи средстава за заштиту биља. Проширује се сарадња са научним институцијама у земљи. Развијају се кооперативни послови са спољним фирмама. Интензивира се сарадња с домаћом индустријом и трговачким кућама.

У производњи, енергетици и помоћним службама, особито су се истицали: Штефица Месарић, Фрањо Лисзт, Иван Микулчић, Љубица Ђурић, Штефица Милковић, Ива Кукић, Јосип Ловренић, Маријан Некола, Дубравко Кахлер, Дарко Кобал, Милош Бјелица, Давор Бајт, Босиљка Петрић, Никола Ђајић, Борис Ваго, Андрија Везмаровић, Милош Стојаковић и др.
На подручју истраживања и послова кемијске анализе и контроле, посебан допринос дали су: Богомир Милутиновић, Дуња Лешић, Иван Думбовић, др. сц. Станислав Коприванац, др. сц. Иван Јамбрешић, Јосип Перковић, Марија Једначак, Блаженка Шмит, Жељка Девић, мр. сц. Миливој Иванушић и др.
У области комерцијалних послова нарочито су били запажени: Оливер Пöтзл, Берислав Мрган, Вида Дорић, Јосип Ведрина, Злата Ђелалегић, Мира Гагулић, Марија Станић, Иван Секулић и др.

Производни програм[уреди | уреди извор]

Производни програм обухвата следеће групе производа:

винска киселина и везани производи
кисеоник
јод и чисте хемикалије
помоћни материјали за гумарску индустрију
средства за заштиту биља
вештачко ђубриво
хемија широке потрошње
тест реагенси за клиничку дијагностику
грађевински материјал
боје и премази
техничке хемикалије

Укупно преко 170 различитих производа.

Научно истраживачки рад[уреди | уреди извор]

Успех компаније може се захвалити позитивном приступу научно истраживачком раду. Од самих почетака свог пословања, посебна пажња давана је сурадњи с научним институцијама републичког и савезног значаја. Истовремено, порастом запошљавања дипломираних студената, почео се је организирати и развијати истраживачки рад у фабрици. Улагањима у изградњу лабораторија и њихово опремање модерном опремом, створени су и материјални услови за његов развитак. Институт за фитофармацију оснива се 1964. године што и организацијски заокружује научно истраживачки рад, који се у протеклом раздобљу развио у Радоњи. На чело Института постављен је др. сц. Станислав Коприванац. Резултати су били више него очигледни и Радоња на темељу сопственихх технолошких решења подиже модерне производне капацитете за синтезу активних супстанци и формулацију готових производа. Ово је створило предуслове за успостављање пословно техничке сарадње с гигантима хемијске индустрије у свету.

Техничка и технолошка опремљеност[уреди | уреди извор]

На врхунцу развоја, осамдесетих година двадесетог века, Радоња је имала 12 производних погона и две посебне производне линије. Компанија је располагала с врхунском технологијом и била је лидер у својој бранши у кориштењу модерне и напредне технологије. Имала је врло развијене техничке и помоћне службе као и енергетску инфраструктуру.

Извор[уреди | уреди извор]

Информативни лист Радоње: Радоња и ВЈЕСНИК
Пригодна публикација, Радоња 1946.-1976.
Бранко Буразор, Богомир Милутиновић, Монографија Радоње кемијске индустрије Сисак 1946. -1988.

Унутрашње везе[уреди | уреди извор]

Списак предузећа у СФРЈ

Спољашње везе[уреди | уреди извор]