Рак дојке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рак дојке
Маммо бреаст цанцер wАрроwс.јпг
Мамограми показују нормалну дојку (лево) и рак дојке (десно).
СпецијалностиОнкологија
СимптомиКврга у дојци, промена облика дојке, угубљење на кожи, флуид излази из брадавице, недавно преокренута брадавица, црвена љускава мрља на кожи[1]
Фактори ризикаЖенски пол, гојазност, недостатак вежвања, алкохол, заменска хормонска терапија током менопаузе, јонизујуће зрачење, прва менструација у раном узрасту, вишеструке порођаје или одсуство порођаја, старост, пређашњи рак дојке, породична историја, Клинефелтеров синдром[1][2][3]
Дијагностички методБиопсија ткива[1]
ЛечењеОперација, радиотерапија, хемотерапија, хормонална терапија, циљана терапија[1]
ПрогнозаПетогодишња стопа преживљавања ~85% (САД, УК)[4][5]
Фреквенција2,1 милиона случајева 2015. године[6]
Смртност533.600 (2015)[7]
Учесталост рака дојке према квадрантима (десна дојка)

Рак дојке је најчешћи злоћудни тумор код жена.[8] Ретко се јавља пре 20. године живота, а најчешћи је између 55. и 70. године живота. Ова болест прети све већем броју жена, а највећи узрок је мала информисаност, и нередовни прегледи. Од рака дојке могу оболети и мушкарци, али је рак дојке стотину пута чешћи код жена, него у мушкараца. Дојка се састоји од жлезданог и потпорног ткива. Жлездано ткиво чине млечне жлезде и млечни канали, а потпорно чине масно и везивно ткиво. Највећи број карцинома дојке јавља се у горњем спољњем квадранту и изданцима жлезданог ткива усмереним према аксили (пазушној јами). Злоћудни тумори дојке најчешће су епителног порекла. Могу настати из епитела каналића (90%) или епитела режњића (10%), а оба се деле на оне који нису пробили базалну мембрану (неинфилтрирајући ин ситу) и на оне који су се пробили (инфилтрирајући). Знаци рака дојке обухватају израслину у дојци, промену облика дојке, угубљење на кожи, излазак флуида из брадавице, недавно преокренута брадавица, или црвена љускава мрља на кожи.[1] Код оних са даљинским ширењем болести, могу се јавити болови у костима, отечени лимфни чворови, краткоћа даха, или жутило коже.[9]

Фактори ризика за развој рака дојке обухватају припадност женском полу, гојазност, недовољну физичка активност, конзумацију алкохола, заменску хормонску терапију током менопаузе, јонизациону радијацију, прву менструацију у раном узрасту, вишеструке порођаје или одсуство порођаја, старост, пређашњи рак дојке и породичну историју.[1][2] Око 5–10% случајева су узроковани генетским наслеђем особе,[1] укључујући мутације БРЦА1 и БРЦА2 гена између осталих.[1] Рак дојке се најчешће развија у ћелијама из облоге млечних жлезда и режњевима који снабдевају канале млеком.[1] Канцери који се развијају из канала су познати као дуктални карциноми, док су они који се развијају из режњева познати као лобуларни карциноми.[1] Осим њих, постоји још више од 18 других подтипова рака дојке.[2] Неки канцери, као што је дуктални карцином ин ситу, развијају се из предрака.[2] Дијагноза рака дојке се потврђује узимањем биопсије из израштаја.[1] Након успостављања дијагнозе, врше се даљи тестови да се утврди да ли се канцер проширио извен дојке и који третмани ће највероватније бити ефикасни.[1]

Баланс користи и штете од тестирања за рак дојке је контроверзан. Године 2013, Кокранов преглед је навео да није јасно да ли од највећег дела мамографског скрининга има више користи или штете.[10] Један преглед из 2009. године за Радне група за превентивне услуге САД формулисао је евиденцију за корисност теста код особа са 40 до 70 година старости,[11] и та организација препоручује да се тестирање врши сваке две године код жена са 50 до 74 године старости.[12] Лекови тамоксифен или ралоксифен се могу користити као превентива рака дојке код особа које имају повишен ризик од његовог развоја.[2] Оперативно уклањање обе дојке је још једна превентивна мера код жена са високим ризиком.[2] Код оних који су били дијагнозирани са канцером могу се користити неки од више постојећих третмана, укључујући операције, радиотерапију, хемотерапију, хормоналну терапију и циљану терапију.[1] Типови операција су у опсегу од оних са очувањем дојки, до мастектомије.[13][14] Реконструкција дојке се може вршити истовремено са мастектомијом или накнадно.[14] Код оних код којих се канцер раширио на друге делове тела, третмани су превасходно усмерени на побољшање квалитета живота и конфора.[14]

Исход рака дојке зависи од типа рака, обима болести, и узраста особе.[14] Стопе преживљавања у развијеном свету су високе,[15] са између 80% и 90% пацијената у Енглеској и САД који су живи бар још 5 година.[4][5] У земљама у развоју стопе преживљавања су лошије.[2] Широм света, рак дојке је водећи тип рака код жена, и обухвата 25% свих случајева канцера.[16] Године 2012. је било 1,68 милиона нових случајева и 522.000 смртних случајева.[16] Рак дојке је заступљенији у развијеним земљама[2] и више од сто пута чешћи код жена, него код мушкараца.[15][17]

Симптоми рака дојке[уреди]

  • Безболни чвор у дојци је главни знак. Већина жена сама напипа чвор. Понекад је чвор болан на додир или праћен спонтаним боловима.
  • Исцедак из брадавице који је најчешће сукрвав или крвав, а ређе прозиран или замућен
  • Недавно увучена брадавица која се не може извући. Код неких је жена брадавица природно увучена, али није причврсћена у том положају као код рака дојке и може се деломично извући.
  • Осип, ране на кожи дојки и красте на брадавици
  • Ограничена увученост коже изнад тумора
  • Кожа дојке која сличи кори од наранџе
  • Црвенило, отеклина, топлина и болна осетљивост типични су знакови упалног облика карцинома дојке.
  • Повећани лимфни чворови у пазушној јами, болови у леђима или „патолошки” преломи костију (преломи који настају услед минималног оптерећења кости) који настају због пресадница (метастаза) код неких жена могу бити први знакови рака дојке.

Дијагностика[уреди]

За дијагностиковање рака дојке потребне су следеће претраге:

  • преглед и пипање промена на дојци, у пазушној јами, подручју изнад кључне кости, трбуху, преглед јетре и осетљивост кичме на бол и лагани ударац (сукусија)
  • мамографија и евентуално галактографија (снимање изводних канала дојке)
  • пункција (пробадање иглом и извлачење узорка ћелија) чвора на дојци и операцијска биопсија (узимање комада ткива за анализу)
  • крвна слика и количина ензима алкалне фосфатазе (овај је ензим повећан у стањима појачане разградње кости, а управо се то догађа кад се пресаднице рака дојке налазе у костима)
  • рентгенски снимак плућа и костура
  • сцинтиграфија (снимање помоћу раствора изотопа) јетре и кости која служи за откривање пресадница

Хистолошка класификација[уреди]

Туморе дојке је Светска здравствена организација хистолошки класификовала на следећи начин:

Терапија рака дојке[уреди]

Лечење рака дојке састоји се од више метода, а зависи од стадијума болести, врсти туморских ћелија и њиховој злоћудности, осетљивости тумора на хормоне, општем стању организма и од доба болеснице с обзиром на менструални циклус. Бројна научна истраживања последњих двадесетак година допринела су све ранијем откривању злоћудних промена на дојци и с тиме променила и начин лечења рака дојке. Методе лечења су: хируршко лечење, зрачењем, хормонско, лековима (хемотерапија) и имунотерапија.

Оперативни захват[уреди]

Уколико је рак откривен на самом почетку када је квржица мања од 1 cm, ако је могуће одстранити сво туморско ткиво, ако тумор није фиксиран на кожу или дубоке структуре, ако није метастазирао изван лимфних чворова аксиле, зависно од покретљивости тумора према прсним мишићима или ако је дојка тако велика да након што се тумор одстрани остане три четвртине дојке, ради се поштедна операција, модификована радикална мастектомија. Уклања се само болесно ткиво (тумор), околни паренхим и најближи лимфни чвор, који се шаље на анализу. Реконструкција дојке након мастектомије и поштедне операције има врло велики утицај на психичко стање и опоравак болеснице, могуће ју је учинити истодобно с мастектомијом, тј. поштедним хируршким захватом или накнадно, помоћу имплантата или мишићно-кожног режња.

Најчешће компликације након хируршке терапије јесу попуштање шава и едем руке након дисекције аксиле, који може прерасти и у тромбофлебитис.

Радиотерапија[уреди]

Уз радиотерапију је често омогућено поштедно хируршко лечење с бољим козметичким резултатом и истом локалном контролом болести као након мастектомије. Радиотерапију би требало да започне 6 недеља, а најкасније до 12 недеља, након оперативног захвата. Дојка се зрачи телекобалтом или X-зрацима линеарног акцелератора, чија је енергија прилагођена дебљини ткива које се зрачи, а због близине плућа и срца, зрачење се мора свести на најмању могућу меру и стога је радиотерапија врло сложен поступак. Уобичајена препоручена туморска доза која се примењује на целу дојку, тангенцијалним пољима износи 45 до 50 Gy, а расподељена је у 22 до 25 фракција зрачења током 4,5 до 5 недеља са или без појачања (додатне дозе зрачења). Радиотерапија након поштедног хируршког лечења, обухвата осим преостале дојке и подручја регионалних лимфних чворова, уколико је патохистолошки налаз дисецираних (лат. dissectio; dissecare: расецати) чворова био позитиван.

Најчешћа компликације код радиотерапије је радиодерматитис, а код болесница код којих је спроведен поштедни хируршки захват, може се појавити фиброза дојке, маститис или миозитис са серијским преломом ребара.

Хемотерапија[уреди]

Код неких тумора хемотерапија има важну улогу у лечењу или ублажава симптоме и продужава преживљавање. Колико дуго треба узимати хемотерапију зависи од њене врсте, тако се разликују:

  • Адјувантна терапија - облик системног лечења након локалног (који је најчешће хируршка операција), а циљ је искоренити микрометастатска жаришта болести)
  • Неоадјувантна терапија - или примарна хемотерапија, којом се настоји постићи смањење туморске масе, како би хируршки захват био мањи, а обично се примењује у неколико циклуса
  • Палијативна терапија- њезин је циљ продужење живота, односно смањење симптома болести. Настоји се спречити потпуна или делимична ремисија болести (нестанак болести или значајно смањење туморске масе) и обично се примењује док год постоји терапијски одговор.

Најчешћи хемотерапијски протокол:

  • ЦМФ: Циклофосфамид , метотрексат и 5-Флуороурацил. Циклус се понавља сваке три недеље. Постоји и класични ЦМФ протокол, користе се као адјувантна терапија, те за метастатску и рецидивну болест.
  • ФАЦ: Циклофосфамид, доксорубицин и 5-флуороурацил. Циклус се понавља сваке три недеље. Користи се као адјувантна терапија Н+ и високо ризичног Н- рака дојке, те у терапији рецидивне и метастатске болести.
  • ФЕЦ: Циклофосфамид, епирубицин и 5-флуороурацил. Циклус се понавља сваке три недеље и користи се као адјувантна терапија Н+ болесника.
  • АЦ с паклитакселом: доксорубицин и циклофосфамид. Циклус се понавља сваке три недеље од укупно четири циклуса, након којих следи паклитаксел. Циклус се понавља сваке три недеље до укупно четири циклуса и користи се као адјувантна терапија код високо ризичних Н+ и ЕР- тумора.

Хормонско лечење и имунотерапија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 „Бреаст Цанцер Треатмент (ПДQ®)”. НЦИ. 23. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Wорлд Цанцер Репорт 2014. Wорлд Хеалтх Организатион. 2014. стр. Цхаптер 5.2. ИСБН 978-92-832-0429-9. 
  3. ^ „Клинефелтер Сyндроме”. Еунице Кеннедy Схривер Натионал Институте оф Цхилд Хеалтх анд Хуман Девелопмент. 24. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2012. 
  4. 4,0 4,1 „СЕЕР Стат Фацт Схеетс: Бреаст Цанцер”. НЦИ. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2014. Приступљено 18. 6. 2014. 
  5. 5,0 5,1 „Цанцер Сурвивал ин Енгланд: Патиентс Диагносед 2007–2011 анд Фоллоwед уп то 2012” (ПДФ). Оффице фор Натионал Статистицс. 29. 10. 2013. Архивирано (ПДФ) из оригинала на датум 29. 11. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  6. ^ ГБД 2015 Дисеасе анд Ињурy Инциденце анд Преваленце, Цоллабораторс. (8. 10. 2016). „Глобал, регионал, анд натионал инциденце, преваленце, анд yеарс ливед wитх дисабилитy фор 310 дисеасес анд ињуриес, 1990–2015: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2015.”. Ланцет. 388 (10053): 1545—1602. ПМЦ 5055577Слободан приступ. ПМИД 27733282. дои:10.1016/С0140-6736(16)31678-6. 
  7. ^ ГБД 2015 Морталитy анд Цаусес оф Деатх, Цоллабораторс. (8. 10. 2016). „Глобал, регионал, анд натионал лифе еxпецтанцy, алл-цаусе морталитy, анд цаусе-специфиц морталитy фор 249 цаусес оф деатх, 1980–2015: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2015.”. Ланцет. 388 (10053): 1459—1544. ПМЦ 5388903Слободан приступ. ПМИД 27733281. дои:10.1016/с0140-6736(16)31012-1. 
  8. ^ „Бреаст Цанцер”. НЦИ. јануар 1980. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  9. ^ Саундерс, Цхристобел; Јассал, Сунил (2009). Бреаст цанцер (1. изд.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. Цхаптер 13. ИСБН 978-0-19-955869-8. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2015. 
  10. ^ Гøтзсцхе ПЦ, Јøргенсен КЈ (4. 6. 2013). „Сцреенинг фор бреаст цанцер wитх маммограпхy”. Тхе Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 6 (6): ЦД001877. ПМИД 23737396. дои:10.1002/14651858.ЦД001877.пуб5. 
  11. ^ Нелсон, ХД; Тyне, К; Наик, А; Боугатсос, C; Цхан, Б; Нyгрен, П; Хумпхреy, L (новембар 2009). „Сцреенинг фор Бреаст Цанцер: Сyстематиц Евиденце Ревиеw Упдате фор тхе УС Превентиве Сервицес Таск Форце [Интернет].”. ПМИД 20722173. 
  12. ^ Сиу, Алберт L. (12. 1. 2016). „Сцреенинг фор Бреаст Цанцер: У.С. Превентиве Сервицес Таск Форце Рецоммендатион Статемент”. Анналс оф Интернал Медицине. 164 (4): 279—96. ПМИД 26757170. дои:10.7326/М15-2886. 
  13. ^ Америцан Цоллеге оф Сургеонс (септембар 2013), „Фиве Тхингс Пхyсицианс анд Патиентс Схоулд Qуестион”, Цхоосинг Wиселy: ан инитиативе оф тхе АБИМ Фоундатион, Америцан Цоллеге оф Сургеонс, Архивирано из оригинала на датум 27. 10. 2013, Приступљено 2. 1. 2013 
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 „Бреаст Цанцер Треатмент (ПДQ®)”. НЦИ. 26. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  15. 15,0 15,1 „Wорлд Цанцер Репорт” (ПДФ). Интернатионал Агенцy фор Ресеарцх он Цанцер. 2008. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 20. 7. 2011. Приступљено 26. 2. 2011. 
  16. 16,0 16,1 Wорлд Цанцер Репорт 2014. Wорлд Хеалтх Организатион. 2014. стр. Цхаптер 1.1. ИСБН 978-92-832-0429-9. 
  17. ^ „Мале Бреаст Цанцер Треатмент”. Натионал Цанцер Институте. 2014. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 

Спољашње везе[уреди]

Класификација
Спољашњи ресурси
Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).