Рак дојке

С Википедије, слободне енциклопедије
Рак дојке
Мамограми показују
нормалну дојку (лево) и дојку са раком (десно)
Специјалностионкологија
Симптомикврга у дојци, промена облика дојке, удубљење на кожи, флуид излази из брадавице, недавно преокренута брадавица, црвена љускава мрља на кожи[1]
Фактори ризикаженски пол, силиконски импланти у грудима, гојазност, недостатак вежбања, алкохол, заменска хормонска терапија током менопаузе, јонизујуће зрачење, прва менструација у раном узрасту, вишеструке порођаје или одсуство порођаја, старост, пређашњи рак дојке, породична историја, Клинефелтеров синдром[1][2][3]
Дијагностички методбиопсија ткива[1]
Лечењеоперација, радиотерапија, хемотерапија, хормонална терапија, циљана терапија[1]
Прогнозапетогодишња стопа преживљавања ~85% (САД, УК)[4][5]
Фреквенција2,1 милиона случајева оболелих 2015. године[6]
Смртност533.600 милиона случајева умрлих 2015. године[7]
Учесталост рака дојке према квадрантима (десна дојка)

Рак дојке је најчешћи злоћудни тумор код жена.[8] Ретко се јавља пре доби 19 година живота, а најчешћи је између доби 54 и 69 година живота. Ова болест прети све већем броју жена, а највећи узрок је мала информисаност и нередовни прегледи. Од рака дојке могу оболети и мушкарци, али је рак дојке стотину пута чешће женска него мушка болест.

Дојка се састоји од жлезданог и потпорног ткива. Жлездано ткиво чине млечне жлезде и млечни канали, а потпорно чине масно и везивно ткиво. Највећи број карцинома дојке јавља се у горњем спољашњем квадранту и изданцима жлезданог ткива усмереним према аксили (пазушној јами). Злоћудни тумори дојке најчешће су епителног порекла. Могу настати из епитела каналића (90%) или епитела режњића (10%), а оба се деле на оне који нису пробили базалну мембрану (неинфилтрирајући in situ) и на оне који су се пробили (инфилтрирајући). Знаци рака дојке обухватају израслину у дојци, промену облика дојке, удубљење на кожи, излазак флуида из брадавице, недавно препомерена брадавица или црвена љускава мрља на кожи.[1] Код људи са даљинским ширењем болести, могу се јавити болови у костима, отечени лимфни чворови, краткоћа даха или жутило коже.[9]

Фактори ризика за развој рака дојке обухватају: припадност женском полу, гојазност, недовољну физичка активност, конзумацију алкохола, заменску хормонску терапију током менопаузе, јонизациону радијацију, прву менструацију у раном узрасту, вишеструке порођаје или одсуство порођаја, старост, породичну историју, али и пређашњи рак дојке.[1][2] Око 5 % — 10 % случајева узроковано је генетским наслеђем особе,[1] укључујући мутације BRCA1 и BRCA2 гена и др.[1] Рак дојке се најчешће развија у ћелијама из облоге млечних жлезда и режњевима који снабдевају канале млеком.[1] Канцери који се развијају из канала су познати као дуктални карциноми, док су они који се развијају из режњева познати као лобуларни карциноми.[1] Осим поменутих, постоји још више од 18 других подтипова рака дојке.[2] Неки канцери, као што је дуктални карцином ин ситу, развијају се из предрака.[2] Дијагноза рака дојке се потврђује узимањем биопсије из израштаја.[1] Након успостављања дијагнозе, врше се даљи тестови да се утврди да ли се канцер проширио изван дојке и који третмани ће највероватније да буду ефикасни.[1]

Баланс користи и штете од тестирања за рак дојке је контроверзан. Године 2013, Кокранов преглед је навео да није јасно да ли од највећег дела мамографског скрининга има више користи или штете.[10] Један преглед из 2009. године за Радну групу за превентивне услуге САД формулисао је евиденцију за корисност теста код особа са 40 до 70 година старости,[11] и та организација препоручује да се тестирање врши сваке две године код жена 50 до 74 године старости.[12] Лекови тамоксифен или ралоксифен могу се користити као превентива против рака дојке код особа које имају повишен ризик од његовог развоја.[2] Превентивна мастектомија (оперативно уклањање обе, или једне, дојке) још је једна превентивна мера код жена са високим ризиком оболења.[2] Код људи који су имали дијагностификован канцер, могу се користити неки од постојећих третмана (укључујући операције, радиотерапију, хемотерапију, хормоналну терапију и циљану терапију.[1] Типови операција су у опсегу од оних са очувањем дојки, до мастектомије.[13][14] Реконструкција дојке се може вршити истовремено са мастектомијом или накнадно.[14] Код оних код којих се канцер раширио на друге делове тела, третмани су превасходно усмерени на побољшање квалитета живота и комфор.[14]

Исход рака дојке зависи од типа рака, обима болести, као и узраста особе.[14] Стопе преживљавања у развијеном свету су високе,[15] са између 80% и 90% пацијената у УК и САД који су живи бар још 5 година.[4][5] У државама у развоју врло мало људи преживи болест рак дојке.[2] Широм света, рак дојке је водећи тип рака код жена; обухвата 25% свих случајева рака (канцера).[16] Године 2012. је било 1,68 милиона нових (новозабиљежених) случајева и 522.000 смртних случајева.[16] Рак дојке је заступљенији у развијеним земљама[2] и више од сто пута чешћи код жена него код мушкараца.[15][17]

Симптоми рака дојке[уреди | уреди извор]

  • Безболни чвор у дојци је главни знак. Већина жена сама напипа чвор. Понекад је чвор болан на додир или праћен спонтаним боловима.
  • Исцедак из брадавице који је најчешће сукрвав или крвав, а ређе прозиран или замућен
  • Недавно увучена брадавица која се не може извући. Код неких је жена брадавица природно увучена, али није причвршћена у том положају као код рака дојке и може се деломично извући.
  • Осип, ране на кожи дојки и красте на брадавици
  • Ограничена увученост коже изнад тумора
  • Кожа дојке која сличи кори од наранџе
  • Црвенило, отеклина, топлина и болна осетљивост типични су знакови упалног облика карцинома дојке.
  • Повећани лимфни чворови у пазушној јами, болови у леђима или „патолошки” преломи костију (преломи који настају услед минималног оптерећења кости) који настају због пресадница (метастаза) код неких жена могу бити први знакови рака дојке.

Дијагностика[уреди | уреди извор]

За дијагностиковање рака дојке потребне су следеће претраге:

  • преглед и пипање промена на дојци, у пазушној јами, подручју изнад кључне кости, трбуху, преглед јетре и осетљивост кичме на бол и лагани ударац (сукусија)
  • мамографија и евентуално галактографија (снимање изводних канала дојке)
  • пункција (пробадање иглом и извлачење узорка ћелија) чвора на дојци и операцијска биопсија (узимање комада ткива за анализу)
  • крвна слика и количина ензима алкалне фосфатазе (овај је ензим повећан у стањима појачане разградње кости, а управо се то догађа кад се пресаднице рака дојке налазе у костима)
  • рентгенски снимак плућа и костура
  • сцинтиграфија (снимање помоћу раствора изотопа) јетре и кости која служи за откривање пресадница

Хистолошка класификација[уреди | уреди извор]

Туморе дојке је Светска здравствена организација (WHO) хистолошки класификовала на следећи начин:

Терапија рака дојке[уреди | уреди извор]

Лечење рака дојке састоји се од више метода, а зависи од стадијума болести, врста туморских ћелија и њиховој злоћудности, осетљивости тумора на хормоне, општем стању организма те од доба болеснице с обзиром на менструални циклус. Бројна научна истраживања последњих двадесетак година допринела су све ранијем откривању злоћудних промена на дојци и с тиме променила и начин лечења рака дојке. Методи лечења су: хируршко лечење, зрачењем, хормонско, лековима (хемотерапија) и имунотерапија.

Оперативни захват[уреди | уреди извор]

Уколико је рак откривен на самом почетку када је квржица мања од 1 цм, ако је могуће одстранити све туморско ткиво, ако тумор није фиксиран на кожу или дубоке структуре, ако није метастазирао изван лимфних чворова аксиле, зависно од покретљивости тумора према прсним мишићима или ако је дојка тако велика да након што се тумор одстрани остане три четвртине дојке, ради се поштедна операција, модификована радикална мастектомија. Уклања се само болесно ткиво (тумор), околни паренхим и најближи лимфни чвор, који се шаље на анализу. Реконструкција дојке након мастектомије и поштедне операције има врло велики утицај на психичко стање и опоравак болеснице: могуће ју је учинити истодобно с мастектомијом, тј. поштедним хируршким захватом — или накнадно, помоћу имплантата или мишићно-кожног режња.

Најчешће компликације након хируршке терапије јесу попуштање шава и едем руке након дисекције аксиле, који може прерасти и у тромбофлебитис.

Радиотерапија[уреди | уреди извор]

Уз радиотерапију је често омогућено поштедно хируршко лечење с бољим козметичким резултатом и истом локалном контролом болести као након мастектомије. Радиотерапију би требало да започне 6 недеља, а најкасније до 12 недеља, након оперативног захвата. Дојка се зрачи телекобалтом или икс-зрацима линеарног акцелератора, чија је енергија прилагођена дебљини ткива које се зрачи, а због близине плућа и срца, зрачење се мора свести на најмању могућу меру и стога је радиотерапија врло сложен поступак. Уобичајена препоручена туморска доза која се примењује на целу дојку, тангенцијалним пољима износи 45—50 Gy, а расподељена је у 22—25 фракција зрачења током 4,5 до 5 недеља са или без појачања (додатне дозе зрачења). Радиотерапија након поштедног хируршког лечења, обухвата осим преостале дојке и подручја регионалних лимфних чворова, уколико је патохистолошки налаз дисецираних (лат. dissectio, лат. dissecare — расецати) чворова био позитиван.

Најчешћа компликације код радиотерапије је радиодерматитис, а код болесница код којих је проведен поштедни хируршки захват, може се појавити фиброза дојке, маститис или миозитис са серијским преломом ребара.

Хемотерапија[уреди | уреди извор]

Код неких тумора хемотерапија има важну улогу у лечењу или ублажава симптоме и продужава преживљавање. Колико дуго треба узимати хемотерапију зависи од њене врсте; тако се разликују:

  • Адјувантна терапија — Облик системног лечења након локалног (који је најчешће хируршка операција), а циљ је искоренити микрометастатска жаришта болести.
  • Неоадјувантна терапија, или примарна хемотерапија — Настоји се постићи смањење туморске масе, како би хируршки захват био мањи, а обично се примењује у неколико циклуса.
  • Палијативна терапија — Циљ је продужење живота, односно смањење симптома болести. Настоји се спречити потпуна или делимична ремисија болести (нестанак болести или значајно смањење туморске масе) и обично се примењује док год постоји терапијски одговор.

Најчешћи хемотерапијски протокол:

  • ЦМФ: Циклофосфамид, метотрексат и 5-Флуороурацил. Циклус се понавља сваке три недеље. Постоји и класични ЦМФ протокол, користе се као адјувантна терапија, те за метастатску и рецидивну болест.
  • ФАЦ: Циклофосфамид, доксорубицин и 5-флуороурацил. Циклус се понавља сваке три недеље. Користи се као адјувантна терапија Н+ и високо ризичног Н− рака дојке, те у терапији рецидивне и метастатске болести.
  • ФЕЦ: Циклофосфамид, епирубицин и 5-флуороурацил. Циклус се понавља сваке три недеље и користи се као адјувантна терапија Н+ болесника.
  • АЦ с паклитакселом: доксорубицин и циклофосфамид. Циклус се понавља сваке три недеље од укупно четири циклуса, након којих следи паклитаксел. Циклус се понавља сваке три недеље до укупно четири циклуса и користи се као адјувантна терапија код високо ризичних Н+ и ЕР- тумора.

Хормонско лечење и имунотерапија[уреди | уреди извор]

  • Антиестрогени; Тамоксифен — палијативна терапија код постменопаузалних болесница (ралоксифен)
  • Инхибитори ароматазе — терапија за узнапредовали рак дојке у постменопаузалних болесница код прогресије болести уз антиестроген (анастрозол, летрозол)
  • Прогестини — палијативна терапија код узнапредовалог рака дојке, најчешће након неуспеле терапије тамоксифеном (магестрол ацетат, медроксипрогестерон ацетат)
  • Циљана терапија — код неких пацијенткиња код којих је индицирано, користи се моноклонално антитело трастузумаб (херцептин)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Breast Cancer Treatment (PDQ®)”. NCI. 23. 5. 2014. Arhivirano iz originala 5. 7. 2014. g. Pristupljeno 29. 6. 2014. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж World Cancer Report 2014. 5.2. World Health Organization. 2014. ISBN 978-92-832-0429-9. 
  3. ^ „Klinefelter Syndrome”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 24. 5. 2007. Arhivirano iz originala 27. 11. 2012. g. 
  4. ^ а б „SEER Stat Fact Sheets: Breast Cancer”. NCI. Arhivirano iz originala 3. 7. 2014. g. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  5. ^ а б „Cancer Survival in England: Patients Diagnosed 2007–2011 and Followed up to 2012” (PDF). Office for National Statistics. 29. 10. 2013. Arhivirano (PDF) iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 29. 6. 2014. 
  6. ^ „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. 8. 10. 2016 [2015.] PMC 5055577 Slobodan pristup. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  7. ^ „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. 8. 10. 2016. PMC 5388903 Slobodan pristup. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  8. ^ „Breast Cancer”. NCI. januar 1980. Arhivirano iz originala 25. 6. 2014. g. Pristupljeno 29. 6. 2014. 
  9. ^ Saunders, Christobel; Jassal, Sunil (2009). Breast cancer. 13 (1. izd.). Oxford Press: Oxford University. ISBN 978-0-19-955869-8. Arhivirano iz originala 25. 10. 2015. g. 
  10. ^ Gøtzsche, PC; Jørgensen, KJ (4. 6. 2013). „Screening for breast cancer with mammography”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 6 (6): CD001877. PMID 23737396. doi:10.1002/14651858.CD001877.pub5. 
  11. ^ Nelson, HD; Tyne, K; Naik, A; Bougatsos, C; Chan, B; Nygren, P; Humphrey, L (novembar 2009). „Screening for Breast Cancer: Systematic Evidence Review Update for the US Preventive Services Task Force [Internet].”. PMID 20722173. 
  12. ^ Siu, Albert L. (12. 1. 2016). „Screening for Breast Cancer: U.S. Preventive Services Task Force Recommendation Statement”. Annals of Internal Medicine. 164 (4): 279—96. PMID 26757170. doi:10.7326/M15-2886. 
  13. ^ American College of Surgeons (септембар 2013), „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American College of Surgeons, Архивирано из оригинала 27. 10. 2013. г., Приступљено 2. 1. 2013 
  14. ^ а б в г „Breast Cancer Treatment (PDQ®)”. NCI. 26. 6. 2014. Arhivirano iz originala 5. 7. 2014. g. Pristupljeno 29. 6. 2014. 
  15. ^ а б „World Cancer Report” (PDF). International Agency for Research on Cancer. 2008. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 26. 2. 2011. 
  16. ^ а б World Cancer Report 2014. 1.1. World Health Organization. 2014. ISBN 978-92-832-0429-9. 
  17. ^ „Male Breast Cancer Treatment”. National Cancer Institute. 2014. Arhivirano iz originala 4. 7. 2014. g. Pristupljeno 29. 6. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Класификација
Спољашњи ресурси
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rak_dojke&oldid=27445112”