Распеће
Распеће или разапињање представља древну методу погубљења која се изводила причвршћивањем осуђене особе — било везањем било клиновима — на дрвену подлогу, најчешће у облику крста — те њеним остављањем да умре од глади и дехидрације.
Разапињање се често практиковало у Старом вијеку — од стране Персијанаца, Селеукида, Картагињана и Римљана. Казну разапињањем је у Риму године 337. укинуо цар Константин I у знак поштовања према Исусу Христу — најпознатијој од свих жртава разапињања. [1][2] Након тога се разапињање користило готово искључиво у не-хришћанским земљама, од чега је најпознатији Јапан у доба Токугавиног шогуната. Данас се очувало једино у казненом законодавству Ирана.
Одређене хришћанске заједнице понекад практикују ритуално разапињање у којима распете особе одају почаст Христу настојећи да се поистовјети с његовим патњама, а за што су најпознатији примјер Филипини.
Најпознатија референца на разапињање јесте распеће које представља важан симбол за католике, православце, оријенталне хришћане, с тиме да протестанти преферирају кориштење крста без Исусовог тијела на њему.
Садржај
Детаљи[уреди]
Распеће се често радило да би се терорисало и одвраћало присутне од чињења сличних преступа. Жртве су остављане распете и после смрти као упозорење. Само распеће је чињено да би се омогућила спора и болна смрт.
Референце[уреди]
- ^ Енцyцлопæдиа Британница. „Енцyцлопаедиа Британница Онлине: цруцифиxион”. Британница.цом. Приступљено 19. 12. 2009.
- ^ „Цруцифиxион”. Мб-софт.цом. Приступљено 19. 12. 2009.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
| Распеће на Викимедијиној остави. |
- Неw Сциентист артицле он цаусе оф деатх ин цруцифиxион.
- "Форенсиц анд Цлиницал Кноwледге оф тхе Працтице оф Цруцифиxион" бy Др. Фредерицк Зугибе
- Јесус'с деатх он тхе цросс, фром а медицал перспецтиве
- "Цруцифиxион ин антиqуитy - Тхе Антхропологицал евиденце" Бy Јое Зиас
- Јеwисх Енцyцлопедиа: Цруцифиxион
- Цруцифиxион оф Јоацхим оф Низхнy-Новгород