Речна делта

С Википедије, слободне енциклопедије

„Делта” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Делта (вишезначна одредница).
Делта Нила снимљена из сателита НАСА-е
Делта реке Ебро у Средоземном мору.
Делта Сакраменто-Сан Хоакин (Калифорнија) у фази поплаве, почетком марта 2009.

Речна делта је облик рељефа настао таложењем наноса који река носи док ток напушта њено ушће и улази у спорију или стајаћу воду.[1][2] Ово се дешава када река улази у океан, море, естуар, језеро, резервоар или (ређе) другу реку која не може да однесе испоручени седимент. Величина и облик делте контролише се равнотежом између процеса слива који снабдевају седимент, и процеса примања басена који редистрибуирају, секвестрирају и извозе тај седимент.[3][4] Величина, геометрија и локација пријемног базена такође играју важну улогу у еволуцији делте. Делте река су важне у људској цивилизацији, јер су главни центри пољопривредне производње и насељени центри.[5] Они могу да обезбеде одбрану обале и могу да утичу на снабдевање питком водом.[6] Речна делте су такође еколошки важне, са различитим врстама скупова у зависности од њиховог пејзажног положаја.

Делтом се назива карактеристични облик ушћа реке. Најпознатија делта је делта Нила, која је добила назив по сличности облика грчком слову делта (Δ) и тиме постала епоним за све друге делте широм света.

Настајање[уреди | уреди извор]

Настајање речне делте је обележено одлагањем седимента који река доноси са собом. Смањењем брзине тока воде како се приближава ушћу, смањује се и снага воде којом носи разне врсте седимента, који се због тога таложи на дно и ствара препреку. То опет доводи до тога да вода мења смер како би заобишла препреку, или се раздваја на рукавце. Веће делте се састоје од низа брже и спорије текућих или чак стојећих рукаваца. То, међутим, није могуће кад реке завршавају у морима са великим разликама између плиме и осеке, уместо делте, код тих се река ствара левкасти естуари. Како река тече у правилу према мору односно језеру, кад стигне до воде која не тече, одлаже седимент, и тиме своју делту непрекидно „гура” даље у море. То је врло видљиво на снимку делте Нила.

Облици делти[уреди | уреди извор]

Облици су различити. Они зависе од начина засипања наносне равнице и карактера рачвања речног тока. Разликују се три основна типа делти: троугласте, полукружне и прстасте.

Троугласте делте често се називају и кљунастим делтама. Изграђене су од двеју једноставних акумулативних коса које су истурене у море. Пример овакве делте је делта Тибра.

Полукружне делте имају изглед лепезасте наносне равнице. Овакав облик задобиле су због честог мигрирања речног ушћа па се насипање делте вршило равномерно. Таква је делта Нила.

Прстасте делте карактеришу се пространом наносном равницом преко које се речни ток рачва у бројне рукавце. Сваки од ових рукаваца има своју властиту делту тако да заједничка делта има изглед птичје ноге. Делта Мисисипија има овакав облик а њени рукавци достижу и до 15 км дужине. Делта Дунава има три крака: Килија, Сулина и Свети Ђорђе. [7]

Егзистенцијалне претње делтама[уреди | уреди извор]

Људске активности у делтама и речним сливовима узводно од делта могу радикално да промене окружење делте.[8] Промена употребе узводног земљишта, као што су пољопривредне праксе против ерозије и хидролошки инжењеринг, као што је изградња брана у сливовима који напајају делте, смањили су испоруку речног наноса у многе делте последњих деценија.[9] Ова промена значи да је доступно мање седимента за одржавање облика рељефа делте и компензацију ерозије и пораста нивоа мора, што доводи до тога да неке делте почну да губе земљиште.[9] Предвиђа се да ће се пад испоруке речног наноса наставити у наредним деценијама.[10]

Обимне антропогене активности у делтама такође ометају геоморфолошке и еколошке процесе у делти.[11] Људи који живе на делтама често граде системе одбране од поплава који спречавају прилив седиментације од поплава на делтама, и стога таложење седимента не може да надокнади слегање и ерозију. Поред ометања аградације делте, црпљење подземних вода,[12] нафте и гаса,[13] и изградња инфраструктуре, чиниоци су убрзавања слегања. Антропогене активности такође могу дестабилизовати речне канале кроз ископавање песка,[14] и изазвати продор слане воде.[15] Постоје мали напори да се исправе ови проблеми, побољшају окружења делте и повећа одрживост животне средине кроз стратегије за повећање седиментације.

Док су скоро све делте биле у одређеном степену под утицајем људи, делта Нила и делта реке Колорадо су неки од најекстремнијих примера девастације у делтама проузрокованих преграђивањем и преусмеравањем воде.[16][17]

Историјски документи показују да је током Римског царства и малог леденог доба (у временима када је постојао значајан антропогени притисак), дошло до значајне акумулације седимената у делтама. Индустријска револуција је само појачала утицај људи на раст и повлачење делте.[18]

Делте у привреди[уреди | уреди извор]

Древне делте су од користи за привреду због добро сортираног песка и шљунка. Песак и шљунак се често вади из ових старих делта и користи у бетону за аутопутеве, зграде, тротоаре, па чак и уређење околине. Само у Сједињеним Државама се производи више од милијарду тона песка и шљунка.[19] Нису сви каменоломи песка и шљунка некадашње делте, али за оне који јесу, велики део сортирања је већ обављен снагом воде.

Урбана подручја и људска насеља обично се налазе у низинама у близини приступа води ради превоза и санитације.[20] Ово чини делте уобичајеном локацијом за процват цивилизација због приступа равном земљишту за пољопривреду, несланој води за санитацију и наводњавање, и приступу мору за трговину. Делте су често домаћини обимних индустријских и комерцијалних активности, као и пољопривредног земљишта, што су активности које је често у сукобу. Неке од највећих светских регионалних економија налазе се на делтама као што су делта Бисерне реке, делта реке Јангце, Европске ниске земље и шире подручје Токија.

Врсте делти[уреди | уреди извор]

Поред овде наведене врсте делте, постоји још неколико другачијих облика делти:

Примери[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Миалл, А. D. 1979. Делтас. ин Р. Г. Wалкер (ед) Фациес Моделс. Геологицал Ассоциатион оф Цанада, Хамилтон, Онтарио.
  2. ^ Еллиот, Т. 1986. Делтас. ин Х. Г. Реадинг (ед.). Седиментарy енвиронментс анд фациес. Бацкwелл Сциентифиц Публицатионс, Оxфорд.
  3. ^ Блум, M.D.; Тöрнqвист, Т.Е. (2000). „Флувиал респонсес то цлимате анд сеа-левел цханге: а ревиеw анд лоок форwард”. Седиментологy. 47: 2—48. дои:10.1046/ј.1365-3091.2000.00008.x. 
  4. ^ Пастернацк, Грегорy Б.; Брусх, Граце С.; Хилгартнер, Wиллиам Б. (2001-04-01). „Импацт оф хисториц ланд-усе цханге он седимент деливерy то а Цхесапеаке Баy субестуарине делта”. Еартх Сурфаце Процессес анд Ландформс (на језику: енглески). 26 (4): 409—427. Бибцоде:2001ЕСПЛ...26..409П. ИССН 1096-9837. дои:10.1002/есп.189. 
  5. ^ Сцхнеидер, Пиа; Асцх, Фолкард (2020). „Рице продуцтион анд фоод сецуритy ин Асиан Мега делтас—А ревиеw он цхарацтеристицс, вулнерабилитиес анд агрицултурал адаптатион оптионс то цопе wитх цлимате цханге”. Јоурнал оф Агрономy анд Цроп Сциенце (на језику: енглески). 206 (4): 491—503. ИССН 1439-037X. дои:10.1111/јац.12415 Слободан приступ. 
  6. ^ Антхонy, Едwард Ј. (2015-03-01). „Wаве инфлуенце ин тхе цонструцтион, схапинг анд деструцтион оф ривер делтас: А ревиеw”. Марине Геологy. 361: 53—78. Бибцоде:2015МГеол.361...53А. дои:10.1016/ј.маргео.2014.12.004. 
  7. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
  8. ^ Даy, Јохн W.; Агбоола, Јулиус; Цхен, Зхонгyуан; Д’Елиа, Цхристопхер; Форбес, Доналд L.; Гиосан, Ливиу; Кемп, Паул; Куензер, Цлаудиа; Лане, Роберт Р.; Рамацхандран, Рамесх; Сyвитски, Јамес (2016-12-20). „Аппроацхес то дефининг делтаиц сустаинабилитy ин тхе 21ст центурy”. Естуарине, Цоастал анд Схелф Сциенце. Сустаинабилитy оф Футуре Цоастс анд Естуариес (на језику: енглески). 183: 275—291. Бибцоде:2016ЕЦСС..183..275Д. ИССН 0272-7714. дои:10.1016/ј.ецсс.2016.06.018. 
  9. ^ а б Сyвитски, Јамес П. M.; Кеттнер, Алберт Ј.; Овереем, Ирина; Хуттон, Ериц W. Х.; Ханнон, Марк Т.; Бракенридге, Г. Роберт; Даy, Јохн; Вöрöсмартy, Цхарлес; Саито, Yосхики; Гиосан, Ливиу; Ницхоллс, Роберт Ј. (2009-10-01). „Синкинг делтас дуе то хуман ацтивитиес”. Натуре Геосциенце (на језику: енглески). 2 (10): 681—686. Бибцоде:2009НатГе...2..681С. ИССН 1752-0908. дои:10.1038/нгео629. хдл:1912/3207 Слободан приступ. 
  10. ^ Дунн, Францес Е; Дарбy, Степхен Е; Ницхоллс, Роберт Ј; Цохен, Сагy; Зарфл, Цхристиане; Фекете, Балáзс M (2019-08-06). „Пројецтионс оф децлининг флувиал седимент деливерy то мајор делтас wорлдwиде ин респонсе то цлимате цханге анд антхропогениц стресс”. Енвиронментал Ресеарцх Леттерс. 14 (8): 084034. Бибцоде:2019ЕРЛ....14х4034Д. ИССН 1748-9326. дои:10.1088/1748-9326/аб304е Слободан приступ. 
  11. ^ Сyвитски, Јамес П. M. (2008-04-01). „Делтас ат риск”. Сустаинабилитy Сциенце (на језику: енглески). 3 (1): 23—32. ИССН 1862-4057. С2ЦИД 128976925. дои:10.1007/с11625-008-0043-3. 
  12. ^ Миндерхоуд, П С Ј; Еркенс, Г; Пхам, V Х; Буи, V Т; Ербан, L; Коои, Х; Стоутхамер, Е (2017-06-01). „Импацтс оф 25 yеарс оф гроундwатер еxтрацтион он субсиденце ин тхе Меконг делта, Виетнам”. Енвиронментал Ресеарцх Леттерс. 12 (6): 064006. Бибцоде:2017ЕРЛ....12ф4006М. ИССН 1748-9326. ПМЦ 6192430 Слободан приступ. ПМИД 30344619. дои:10.1088/1748-9326/аа7146. 
  13. ^ АБАМ, Т. К. С. (2001-02-01). „Регионал хyдрологицал ресеарцх перспецтивес ин тхе Нигер Делта”. Хyдрологицал Сциенцес Јоурнал. 46 (1): 13—25. ИССН 0262-6667. С2ЦИД 129784677. дои:10.1080/02626660109492797. 
  14. ^ Хацкнеy, Цхристопхер Р.; Дарбy, Степхен Е.; Парсонс, Даниел Р.; Леyланд, Јулиан; Бест, Јамес L.; Аалто, Ролф; Ницхолас, Андреw П.; Хоусеаго, Роберт C. (2020-03-01). „Ривер банк инстабилитy фром унсустаинабле санд мининг ин тхе лоwер Меконг Ривер”. Натуре Сустаинабилитy (на језику: енглески). 3 (3): 217—225. ИССН 2398-9629. С2ЦИД 210166330. дои:10.1038/с41893-019-0455-3. 
  15. ^ Еслами, Сепехр; Хоекстра, Пиет; Нгуyен Трунг, Нам; Ахмед Кантоусх, Самех; Ван Бинх, Доан; Дуц Дунг, До; Тран Qуанг, Тхо; ван дер Вегт, Маартен (2019-12-10). „Тидал амплифицатион анд салт интрусион ин тхе Меконг Делта дривен бy антхропогениц седимент старватион”. Сциентифиц Репортс (на језику: енглески). 9 (1): 18746. Бибцоде:2019НатСР...918746Е. ИССН 2045-2322. ПМЦ 6904557 Слободан приступ. ПМИД 31822705. дои:10.1038/с41598-019-55018-9 Слободан приступ. 
  16. ^ Али, Елхам M.; Ел-Магд, Ислам А. (2016-03-01). „Импацт оф хуман интервентионс анд цоастал процессес алонг тхе Ниле Делта цоаст, Егyпт дуринг тхе паст тwентy-фиве yеарс”. Тхе Егyптиан Јоурнал оф Аqуатиц Ресеарцх (на језику: енглески). 42 (1): 1—10. ИССН 1687-4285. дои:10.1016/ј.ејар.2016.01.002 Слободан приступ. 
  17. ^ Wитзе, Алеxандра (2014-03-20). „Wатер ретурнс то арид Цолорадо Ривер делта”. Натуре Неwс (на језику: енглески). 507 (7492): 286—287. Бибцоде:2014Натур.507..286W. ПМИД 24646976. дои:10.1038/507286а Слободан приступ. 
  18. ^ Маселли, Витторио; Тринцарди, Фабио (2013-05-31). „Ман маде делтас”. Сциентифиц Репортс (на језику: енглески). 3: 1926. Бибцоде:2013НатСР...3Е1926М. ИССН 2045-2322. ПМЦ 3668317 Слободан приступ. ПМИД 23722597. дои:10.1038/среп01926. 
  19. ^ „Минерал Пхотос – Санд анд Гравел”. Минерал Информатион Институте. 2011. Архивирано из оригинала 2011-10-06. г. Приступљено 2011-11-02. 
  20. ^ Манагемент, Абоут тхе Аутхор: Стефан Трицкстер Тхис Цитy Кноwс (2017-05-22). „Wхy аре цитиес лоцатед wхере тхеy аре?”. Тхис Цитy Кноwс (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-05. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ренауд, Ф. анд C. Куензер 2012: Тхе Меконг Делта Сyстем – Интердисциплинарy Аналyсес оф а Ривер Делта, Спрингер, ISBN 978-94-007-3961-1, . doi:10.1007/978-94-007-3962-8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), pp. 7–48
  • KUENZER C. and RENAUD, F. 2012: Climate Change and Environmental Change in River Deltas Globally. In (eds.): Renaud, F. and C. Kuenzer 2012: The Mekong Delta System – Interdisciplinary Analyses of a River Delta, Springer, ISBN 978-94-007-3961-1, . дои:10.1007/978-94-007-3962-8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ), пп. 7–48
  • Оттингер, M.; Куензер, C.; ЛИУ; Wанг, С.; Децх, С. (2013). „Мониторинг Ланд Цовер Дyнамицс ин тхе Yеллоw Ривер Делта фром 1995 то 2010 басед он Ландсат 5 ТМ”. Апплиед Геограпхy. 44: 53—68. дои:10.1016/ј.апгеог.2013.07.003. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Речна делта на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rečna_delta&oldid=27554426”