Рекламописање
Рекламописање[1] или копирајтинг (енгл. цопywритинг) јесте писање садржаја који се преноси преко дигиталних медија и штампе. Рекламни запис (енгл. цопy) је садржај који се користи за рекламирање и маркетинг. Ова врста писаног материјала се често користи да убеди људе или групе и повећа свест о бренду (енгл. бранд аwаренесс). Циљ рекламописања је да створи одличан садржај који ће читалац оценити као вредан и желети да уради оно што рекламописац тражи од њега.[2]
Рекламописац ствара: адмаил, таглине, јингле, лyрицс, садржај веб страница, интернет рекламе, е-маил и друге интернет садржаје, ТВ и радио рекламе, сценарио, саопштење за јавност, каталог, беле књиге, билборде, брошуре, разгледнице и многе друге садржаје. Историја рекламописања је дуга и први прави рекламописац је био Џон Емори Поверс (1837 - 1919).[3][4][5] Рекламописање не мора да буде примарна каријера, многи су били писци и новинари који су се такође бавили њим. Неки од познатих рекламописаца су Владимир Мајаковски, Тери Гилијам, Салман Рушди и Мари Вокер.
Рекламописац[уреди | уреди извор]
Већина рекламописаца ради у организацијама попут ПР и адвертајзинг агенција. Веће компаније, ланци продавница, телевизије, кабловске телевизије, новине, издавачке куће и часописи могу имати запосленог рекламописца који ради само за њих. Рекламописцу могу радити и самостално као фриленсери који пишу за клијенте у њиховим канцеларијама или из својих просторија. Постоје и агенције за рекламописање које уз сам рекламопис нуде и низ других услуга које се везују за њега попут СЕО саветовања, дизајна, проверавања чињеница и рекламописања. Овакве агенције унајмљују велике корпорације.
Рекламописац обично ради као део креативног тима. Адвертајзинг агенције их упарују са уметничким директорима. Он ствара вербални или текстуални садржај рекламе, што значи да му клијент обично доставља рекламни запис. На његов посао се довезује арт директор који је задужен за визуалну комуникацију, посебно у случају штампе и зато је битна сарадња ове две професије.
Рекламописци су слични техничким писцима и њихов посао се у много чему преклапа. Ипак, технички писац обично ствара садежај да информише читаоца, а не да га убеди. На пример, рекламописац пише рекламу за продају аутомобила, док технички писац пише упутство за коришћење у ком објашњава како аутомобил функционише.
Интернет[уреди | уреди извор]
Интернет је повећао задужење рекламописаца, јер је створио бројне друге потребе за њима. Данас рекламописци могу да пишу било какав садржај на интернету: огласе, имејлове или да пишу на блоговима, друштвеним мрежама... Писање за интернет се доста разликује од писања за медије. Још једна погодност интернета је што рекламописац, уметнички директори и клијенти много лакше да се проналазе међусобно. Због овога је фриленсиг постао опција за многе рекламописце.
СЕО[уреди | уреди извор]
Веб компаније укључују у своје циљеве и добијање вишег ранга на претраживачима веба. Познато као СЕО оптимализација веб-сајта (енгл. Сеарцх енгине оптимизатион), ова пракса укључује стратегијско постављање и понављање кључних речи и фраза на интернет страницама.
Види такође[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Жива реклама”. www.ртс.рс. Приступљено 2022-05-18.
- ^ Хубспот Блог http://blog.hubspot.com/marketing/copywriting-101-content-principles-ht
- ^ Патрицк Робертсон (11. 11. 2011). Робертсон'с Боок оф Фирстс: Wхо Дид Wхат фор тхе Фирст Тиме. Блоомсбурy Публисхинг. стр. 1893—1894. ИСБН 978-1-60819-738-5.
- ^ Јенс Олесен (1998). Нормал Пеопле До Нот Wорк ин Адвертисинг. Дадос интернационаис де цаталогацао на публицидаде. стр. 2. ИСБН 978-85-900682-1-1.
- ^ Јоел Схроцк (30. 6. 2004). Тхе Гилдед Аге. АБЦ-ЦЛИО. стр. 53. ИСБН 978-0-313-06221-6.