Ричард Роџерс

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Роџерс
Родгерс ат тхе Ст. Јамес Тхеатре ин 1948
Роџерс у позоришту Св. Џејмс 1948. године
Пуно имеРичард Чарлс Роџерс
Име по рођењуРицхард Цхарлес Родгерс
Друга именаРицхард Родгерс
Датум рођења28 јун, 1902(1902-06-28)
Место рођењаЊујорк Сити, Њујорк
 САД
Датум смрти30. децембар 1979.(1979-12-30) (77 год.)
Место смртиЊујорк, Њујорк
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
ЗанимањеКомпозитор, текстописац, драмски писац

Ричард Чарлс Роџерс (28. јун 1902 – 30. децембар 1979) био је амерички композитор, познат углавном по свом раду у музичком позоришту. Са 43 броадвејска мјузикла и преко 900 песама, Роџерс је био један од најзначајнијих америчких композитора 20. века. Његове композиције су имале значајан утицај на популарну музику.

Он је најпознатији по својим текстописачким партнерствима са лиричарима Лоренцом Хартом, с којим је написао неколико мјузикла током 1920-их и 1930-их, укључујући Pal Joey, A Connecticut Yankee, On Your Toes и Babes in Arms, и Оскаром Хамерстајном II, с којим је писао мјузикле током 1940-их и 1950-их, као што су Oklahoma!, Carousel, South Pacific, The King and I, и The Sound of Music. Нарочито је његова сарадња са Хамерстајном позната по томе што је то довело Бродвејски мјузикл до вишег степена зрелости, путем приповедања прича које су биле усредсређене на ликове и драму, а не на лагану забаву по којој је жанр претходно био познат.

Роџерс је прва особа која је освојила водеће америчке награде за забаву у телевизији, снимцима, филмовима и на Бродвеју - награду Еми, Грами, Оскара и Тони - које су сада колективно познате као ЕГОТ.[1] Поред тога, награђен је Пулицеровом наградом, што га чини једним од само двоје људи који су примили свих пет награда (друга особа је Марвин Хамлиш).[2] Године 1978. Роџерс је награђен признањем Кенеди центра за животно дело у уметности.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство, младост и образовање[уреди | уреди извор]

Рођен у просперитетној немачкој јеврејској породици у Арверну у Квинсу у Њујорк Ситију, Роџерс је био син Мејми (Леви) и др Вилијама Абрахамса Роџерса, угледног лекара који је променио породично име из Рогазински. Ричард је почео да свира клавир у узрасту од шест година. Похађао је П.С. 166, Тоунсенд Харис хол и средњу школу Девит Клинтон. Роџерс је провео своја тинејџерска лета у Камп Вигваму (Ватерфорд, Мејн), где је компоновао неке од својих првих песама.[4]

Роџерс, Лоренц Харт и каснији сарадник Оскар Хамерстајн II су сви похађали Универзитет Колумбија. На Колумбији, Роџерс се придружио братству Пи Ламбда Фај. Роџерс је 1921. године преусмерио студије на Институт музичке уметности (данас Џулијард школу).[5] На Роџерса су утицали композитори као што су Виктор Херберт и Џером Керн, као и оперете које су га његови родитељи водили да види на Бродвеју када је био дете.

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Роџерс је један од ретких забављача који су освојили ЕГОТ, Еми, Грами, Оскара и Тони награду.

Година Награда Категорија Назив Резултати Реф.
1945 Награда академије Најбоља оригинална песма It Might as Well Be Spring, State Fair Освојено [6]
1950 Тони награда Најбољи мјузикал South Pacific Освојено [7]
Најбоља књига мјузикла Освојено
Најбољи продуцент мјузикла Освојено
1952 Најбољи мјузикл The King and I Освојено
1956 Pipe Dream Номинација
1959 Flower Drum Song Номинација
1962 No Strings Номинација
Најбољи оригинални резултат Освојено
1965 Do I Hear a Waltz? Номинација
1996 State Fair Номинација
1957 Награда Еми за ударне термине Најбољи музички прилог за телевизију Пепељуга Номинација [8]
1961 Изузетна оригинална музика за телевизију Winston Churchill: The Valiant Years Освојено
1961 Награда Греми Најбољи музички позоришни албум The Sound of Music Освојено [9]
1963 No Strings Освојено

Представе са Роџерсовом музиком[уреди | уреди извор]

Лирика Лоренца Харта[уреди | уреди извор]

Лирика Оскара Хамерстајна II[уреди | уреди извор]

Други лиричари и соло радови

Шири утицај[уреди | уреди извор]

  • Интернетска филмска база података наводи 276 филмска и ТВ звучна записа користећи Роџерсове песме, као и 46 филмова и ТВ догађаја који се приписују овом композитору.
  • Године 1960, саксофониста Џон Колтран је снимио Џез верзију песме „Моје омиљене ствари” из мјузикла Звук музике чија се богата модална импровизација показала релевантном. Та мелодија је постала редован део његовог репертоара.
  • Мелодија „You'll Never Walk Alone” (из Каросела) детаљно говори о многим верзијама ове песме, и њеној изузетној популарности код професионалних фудбалских тимова и њихових обожавалаца. Била је то прва песма коју су фудбалски навијачи икада отпевали, коју су првобитно усвојили навијачи Ливерпула у новембру 1963. године, и коју су да данас друге групе навијача широко копирале као своју химну.
  • Џери Луис је завршио своју представу за Празник рада певајући „Yоу'лл Невер Wалк Алоне”.
  • Oh, What a Beautiful Mornin'” из Оклахоме! понекад се погрешно сматра традиционалном народном песмом, као и „Edelweiss” из Звука музике.
  • Happy Talk” покривају Данијел Џонстон и Џад Фер. Капетан Сенсибл је произвео самоуверену репродукцију током 1980-их, заједно са бурлеским оргуљама. Британски репер Дизи Раскал користи хор ове песме.
  • Неколико професионалних награда музичког позоришта именовано је по Роџерсу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ин 1962, Рицхард Родгерс Бецаме тхе Фирст ЕГОТ (Бефоре Тхат Wас Евен а Тхинг)”. биллбоард.цом. Приступљено 25. 4. 2020. 
  2. ^ „Рицхард Родгерс анд Осцар Хаммерстеин ИИ”. пулитзер.орг. Приступљено 25. 4. 2020. 
  3. ^ „КЕННЕДY ЦЕНТЕР ХОНОРС 1978”. палеyцентер.орг. Приступљено 25. 4. 2020. 
  4. ^ Хyланд, Wиллиам Г: Рицхард Родгерс Тхе Неw Yорк Тимес, Цхаптер 1. Yале Университy Пресс, 1998, ISBN 0-300-07115-9
  5. ^ Рицхард Родгерс, Мусицал Стагес: Ан Аутобиограпхy (2002 Реиссуе), пп. 12,20–21,44, ДаЦапо Пресс, ISBN 0-306-81134-0
  6. ^ „Рицхард Родгерс = Аwардс”. Интернет Мовие Датабасе. Приступљено 25. 4. 2020. 
  7. ^ „Осцар Хаммерстеин II Тонy Аwардс”. Броадwаywорлд.цом. Приступљено 25. 4. 2020. 
  8. ^ „Рицхард Родгерс - Еммy Аwардс, Номинатионс анд Wинс”. Еммy.цом. Приступљено 25. 4. 2020. 
  9. ^ „Осцар Хаммерстеин II - Артист”. Граммyс.цом. Приступљено 25. 4. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]