Ринкеби шведски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Предграђе Ринкеби

Ринкеби шведски је један од варијетета шведског језика којим се говори у предграђима чији су становници углавном имигранти. Као лингвистички феномен настао је '80-их година XX века. У питању је начин на који шведским говори омладина различитих етничких позадина и не користи се у свим говорним ситуацијама.[1]

Настанак варијетета[уреди]

Становништво Шведске се најчешће сматра хомогеним, али је земља доживела велике промене које су резултат масовног досељавања у другој половини XX века. Статистички подаци показују да се број становника рођених ван граница Шведске више него удвостручио у последњих 30 година. У последњих 10 година нарочито је приметан прилив становништва из Турске, Сомалије и Саудијске Арабије, што за последицу има очигледну етничку, језичку и религијску разноликост данашње Шведске.

Имигранти су насељавали предграђа три највећа града: Стокхолма, Гетеборга и Малмеа, због чега су ови делови постали симбол имиграције, најчешће контрастиран са „етнички шведским“ центрима градова. Најосетнија последица горепоменутих културних и етничких „сусрета“ јесте настанак новог лингвистичког феномена међу младима, најпознатијег као ринкеби шведски. Назив је добио по Ринкебију, предграђу Стокхолма у којем је, наводно, настао. Ринкеби шведски је предмет интензивних академских истраживања у последњих 30 година. Назив „ринкеби шведски“ у академском писању прва је употребила Ула-Брит Котсинас, износивши неке од карактеристика овог варијетета:

  • велики број речи позајмљених из језика којима се говори у предграђима
  • другачија, „неуједначена“ прозодија
  • претерана употреба појединих глагола и предлога или изостављање предлога
  • одступање од инверзије када је неопходна

Разлике између ринкеби и стандардног шведског се најчешће објашњавају као потреба адолесцената да створе идентитет својствен имигрантима.[2]

Неслагање око назива[уреди]

Оно што у Шведској најпре покрене јавну дебату или научно полемисање поводом ове језичке појаве јесте немогућност да се, услед постојања више различитих означеница, озваничи она која би била најприкладнија, односно она којом би се избегао дискриминишући или пејоративни призвук. Оваква ситуација је резултат неслагања које влада међу научницима, а које се тиче недоследности у лингвистичкој класификацији. Мишљења се разликују у зависности од тога да ли се ринкеби шведски посматра као социолект, дијалект, етнолект или мултиетнолект.

У јавним дебатама се најчешће користе имена која директно упућују на друштвену стратификацију, било да је она класне или културне природе. Тако су у фокусу називи попут инвандрарсвенска (досељенички шведски) и блаттесвенска (блатте је погрдни назив за имигранте). Овде денотат (и његова конотативна, пејоративна варијанта) не покрива онај део заједнице који говори овим варијететом, али који је рођен у Шведској, па се услед таквих вањезичких околности предлажу називи као што су фöрортсвенска (приградски шведски) или миљонсвенска (који је у вези са тзв. Миљонпрограммет, програмом који је подразумевао изградњу 1.000.000 станова у року од 10 година, услед интензивног досељавања). Актуелан предлог је и схобресвенска (шо-бре шведски) који потиче од популарног израза схо бре! где је видљив и утицај српског језика.

Називи које сами говорници најчешће употребљавају пре свега су везани за просторни фактум, а неки су и израз локал-патриотизма. То су росенгåрдсвенскафиттјасвенскагåрдстенскагхеттосвенска и бетонгсвенска.

Специфичности вокабулара[уреди]

Најуочљивију разлику између стандардног и ринкеби-шведског праве позајмљенице из матерњих језика имиграната. Неки од примера су: аина/аиназиз, са значењем полиција, а долази из турског језика, као и реч бак - глагол погледати у императиву; ајде, према речи хаyди из турског или хајде из српског; бре, што је израз претеривања, пореклом из турског језика, али се користи и у српском; затим из арапског позајмљене речи хабиби, што значи драги, и yалла, императив глагола пожурити; цхилла, једна од позајмљеница из енглеског језика, од глагола то цхилл; лоцо која је позајмљена из шпанског итд.

Такође се могу уочити и страни суфикси као нпр. -исх/-исцх.[3]

Заступљеност у медијима и ставови о варијетету[уреди]

Ринкеби шведски је у последњих 30 година у шведским медијима најчешће представљан као „лош“, „девијантан“ варијетет којим говоре проблематични момци и шовинисти. Овакво схватање ринкеби-шведског је, мање или више, супротстављано „добрим“, „равноправним“ стандардним шведским.

Етнографско истраживање у једној шведској школи из 2005. године показало је да адолесценти сматрају да је стандардни шведски вреднији од мултилингуализма у Шведској, што је био став и наставника те школе.

Ипак, интеграција имиграната у шведско друштво је постала једна од главних политичких тема. Не треба занемарити ни чињеницу да постоје и књижевна дела написана на ринкеби-шведском, међу којима су:

  • Леива Wенгер, Алејандро (2001). Тилл вåр äра
  • Фолеy, Доуглас (2003). Схоо бре
  • Кхемири, Јонас Хассен (2003). Етт öга рöтт
  • Бакхтиари, Марјанех (2005). Калла дет вад фан ду вилл
  • Лапидус, Јенс (2006). Снабба цасх: хатет, дривет, јактен
  • Лапидус, Јенс (2008). Алдриг фуцка упп

Референце[уреди]

  1. ^ Сајт центра за истраживање двојезичности, приступљено 6. 11. 2013. http://www.biling.su.se/om-oss/om-tv%C3%A5spr%C3%A5kighets-forskning/%C3%A4r-rinkebysvenska-en-ny-svensk-dialekt-1.91444
  2. ^ Ацадемиа.еду, приступљено 7.11.2013. http://www.academia.edu/1786354/Shooting_the_subversive_When_rinkebysvenska_and_tsotsitaal_go_mainstream_in_the_media
  3. ^ Ринкеби шведски, приступљено 7.11.2013. http://the.latin.kings.8m.com/rinkebysvenska.html Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 11, 2013) (на језику: енглески)

Литература[уреди]

  • Bijvoet E. och Fraurud, K. (2006). Svenska med något utländskt. Språkvård, 2006:03. Stockholm. (pp. 4-10)