Ринзаи

Зен башта у ринзаи храму у Кјоту.

Ринзаи (臨済宗; јапански: Ринзаи-схū, кинески: 临济宗 лíњì зōнг) је једна од три главне зен школе јапанског будизма (уз сото и обаку).

Ринзаи представља јапански огранак кинеске Лињи школе, коју је у доба династије Танг основао Линчи (јапански: Ринзаи Гиген). Иако је било више покушаја да се оснује ринзаи школа у Јапану, она се први пут укоренила тек захваљујући напорима монаха Еисаија након његовог повратка из Кине 1191. Еисаи је учио да је практиковање коан медитације најбољи метод достизања пробуђења, уз игнорисање „речи и слова“ будистичког учења и ритуала. Под Еисаијевим утицајем, шогуни су благонаклоно примили зен и тако је започео његов дуговечни савез са самурајима и патриотским интересима.

Свој врхунац, али и специфично јапански идентитет, је стекла са учитељима Шухо Мјочоом (Даито Кокусхи, 1283–1337) и Мусо Сосекијем (1275–1351), који нису путовали у Кину како би проучавали будизам.

Ринзаи школа је проповедала могућност тренутног просветљења у свакодневном животу, и то кроз обимну употребу коана. Ринзаи ставља нагласак на кеншо ("виђење праве природе") као пута за аутентичну будистичку праксу, и инсистира на вишегодишњој исцрпљујућој обуци са циљем да се омогући слободно деловање мудрости у контексту свакодневних активности. Обука везана уз коан је један од алата који се прилично развио у ринзаију. Ринзаи зен је познат по строгоћи својих метода.

Литература

• Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
• Кембриџова илустрована историја религије, Стyлос, Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.

Vidi još

• Zen
• Budizam u Japanu