Роберт Земекис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Роберт Земекис
Роберт Земецкис "Тхе Wалк" ат Опенинг Церемонy оф тхе 28тх Токyо Интернатионал Филм Фестивал (21835891403) (цроппед).јпг
Земекис на церемонији отварања 28. Филмског фестивала у Токију (2015)
Име по рођењуРоберт Ли Земекис[1]
Датум рођења(1952-05-14)14. мај 1952.(67 год.)
Мјесто рођењаЧикаго (Илиноис)
 САД
УниверзитетУниверзитет Јужне Калифорније
Занимање
  • филмски режисер
  • продуцент
  • сценариста
Активни период1972—данас
Дјеловањетрилогија Повратак у будућност, Ко је смјестио Зеки Роџеру, Форест Гамп, Изгнаник, Лет, Савезници
СупружникМери Елен Трејнор (в. 1980 —  р. 2000)
Лесли Хартер Земекис (в. 2001)
Дјеца3
НаградеОскар (најбољи режисер):
1994. Форест Гамп
Зл. глобус (најбољи режисер):
1994. Форест Гамп
Сатурн (најбољи режисер):
1988. Ко је смјестио Зеки Роџеру

Роберт Ли Земекис (енгл. Robert Lee Zemeckis; Чикаго, 14. мај 1952) амерички је филмски режисер, продуцент и сценариста. Славу је стекао као режисер фантастичног серијала Повратак у будућност, након чега се у деведесетима окренуо драмском жанру — укључујући Фореста Гампа, за ког је добио Оскара за најбољег режисера.

Његов рад карактеришу револуционарни филмски специјални ефекти, као и симултано снимање два филма (Изгнаник и Духови прошлости). Осим овога, Земекис је пионир дигиталне кинематографије од. технике поклапања покрета (Повратак у будућност 2, Полар експрес). Иако је често био етикетиран као режисер ког само занимају специјални ефекти[2] (Изгнаник, Беовулф, Божићна пјесма) његов рад су бранили многи критичари — међу којима и Дејвид Томсон, који је написао да „ниједан други савремени режисер није користио специјалне ефекте за више драматску и наративну сврху”.[3] Дана 27. априла 2017. године, Скрин џанкис је објавио да Земекис преговара о режирању филма заснованог на Флешу (за DCEU).[4]

Биографија[уреди]

Дјетињство и младост (1952—1969)[уреди]

Земекис је рођен у Чикагу (Илиноис),[1] у породици америчког Литванца Алфонса Земекиса[5] и југословенске Италијанке Розе Неспеке;[6][5] одгојен је у радничкој католичкој породици, а дјетињство је провео на југу Чикага.[7] Похађао је Средњу школу „Фендер академија”.[8] Земекис је рекао: „У мојој породици није било интереса за умјетношћу. Мислим, није било музике, није било књига, није било позоришта. ... Једина инспиративна ствар коју сам имао била је телевизија...”[8] Као дијете, Земекис је волио телевизију те био фасциниран очевом 8-милиметарском кућном филмском камером. Почевши са снимањем породичних догађаја, као што су рођендани и празници, Земекис је са својим пријатељима постепено почео да продуцира наративне филмове.[8]

Уз то што је волио филмове, Земекис је такође остао посвећен телевизији. „Толико се прича о проблемима с телевизијом”, рекао је, „али ја мислим да ми је она спасила живот.” Телевизија му је прва дала увид у свијет изван свог радничког окружења;[8] у епизоди The Tonight Show Starring Johnny Carson је сазнао за филмске школе. Након што је са оцем погледао Бони и Клајд (1967) и како је филм снажно утицао на њега,[2] Земекис је одлучио да упише филмску школу.[8]

Родитељи нису одобравали ову идеју; Земекис је касније рекао: „Али само у смислу да су били забринути. ... За моју породицу, пријатеље и свијет у којем сам одрастао, био је то као сан који је заиста неостварив. Моји би родитељи рекли: ’Зар не видиш одакле си потекао? Не можеш бити филмски режисер.’ Мислим да је то било нешто што сам морао учинити њима у инат.”[8]

Школовање и први филмови (1969—1979)[уреди]

Земекис се пријавио само у Школу филмских умјетности на Универзитету Јужне Калифорније (USC). Пошто му се Универзитет није јавио, Земекис је назвао, а рекли су му да је одбијен због просјечних оцјена. Он је тада почео наговарати службеника и обећао да ће уписати љетну школу како би побољшао оцјене. На крају је успио наговорити школу да га ипак прими.[8] Настава је била тешка, а професори су константно наглашавали како је филмски посао тежак.[8] Земекис се касније сјетио како га то није превише узнемиравало због „здравог цинизма” који му је усађен током дјетињства у Чикагу.[8]

На студијама, Земекис се спријатељио са сценаристом Бобом Гејлом, који је такође био студент. Гејл се касније присјетио: „Дипломци са USC су били оличење интелектуализма... Зато смо Боб и ја гравитирали један према другом јер смо жељели да снимамо холивудске филмове. Нисмо били заинтересовани за француски нови талас. Били смо заинтересовани за Клинта Иствуда и Џејмса Бонда и Волта Дизнија, јер одрасли смо на тај начин.”[9] Земекис је на USC дипломирао 1973. године.[10]

Након што је освојио Студентску награду Академије на USC за свој филм A Field of Honor, Земекис је упао у очи Стивену Спилбергу. Спилберг је рекао: „Пројурио је покрај моје секретарице, посјео ме и приказао ми свој студентски филм... а ја сам мислио да је спектакуларан, с полицијским аутима и нередима, све попраћено музиком Елмера Бернстајна из Великог бијега.”[9] Спилберг је постао Земекисов ментор и извршни продуцент за његова прва два филма, која је Земекис написао заједно с Бобом Гејлом.[8]

Филмови I Wanna Hold Your Hand (1978) и Старо за ново (1980) с Куртом Раселом били су били добро примљени од критике, а Полин Кејл је о потоњем написала фантастичну рецензију. Како год, оба су била комерцијално доста неуспјешна. I Wanna Hold Your Hand је био први од неколико Земекисових филмова који је укључивао историјске и славне особе; у филму је користио архивске материјале и двојнике како би симулирао Битлсе. Након неуспјеха његова прва два филма и Спилбергове бомбе 1941 из 1979. (за који су сценарио написали Земекис и Гејл), пар је стекао репутацију да пише „сценарије за које су сви мислили да су одлични, [али] некако се не успијевају преточити у филмове које би људи хтјели погледати”.[9]

Први успјеси и Форест Гамп (1980—1997)[уреди]

Земекис је због своје репутације у индустрији почетком осамдесетих тешко проналазио посао, иако су он и Гејл били доста запослени. Писали су сценарије за друге режисере, укључујући Car Pool за Брајана де Палму и Growing Up за Спилберга; ниједан на крају није постао подлога за филм. Сви већи студији су одбили још један Земекисов и Гејлов пројект, о тинејџеру који случајно отпутује кроз вријеме у педесете.[11] Режисер је био незапослен све док га Мајкл Даглас није ангажовао за филм Лов на зелени дијамант (1984). Романтична авантура с Дагласом и Кетлин Тарнер требало је да испадне велики неуспјех (све док продуценти нису отпустили Земекиса након што су погледали прву грубу верзију), а филм је на крају ипак постигао успјех.[11] Док је радио на филму, Земекис је упознао композитора и режисера Алана Силвестрија, који је написао музику за све његове касније филмове.

На снимању Контакта (1997)

Након овог филма, режисер је коначно могао да сними свој сценарио о путовању кроз вријеме; назвао га је Повратак у будућност. С Мајклом Џеј Фоксом у главној улози, филм је 1985. остварио невјероватан успјех, а услиједила су и два наставка — објављена 1989. и 1990. године. Прије него што су наставци објављени, Земекис је снимио још један филм, вратоломну мистерију смјештену у четрдесете — Ко је смјестио Зеки Роџеру, који је брижно спојио традиционалну анимацију и акцију уживо; с буџетом од 70 милиона долара, био је то један од најскупљих филмова икад снимљених. Филм је био велики критички и комерцијални успјех, а освојио је четири Оскара. Када су га 1990. године упитали жели ли снимити некомични филм, Земекис је одговорио: „Желио бих да могу снимити све. Само сада, међутим, превише сам несташан да бих радио било шта што заиста није лакрдијашко.”[11]

Земекис је 1992. режирао црну комедију Смрт јој пристаје, с Мерил Стрип, Голди Хон и Брусом Вилисом. Слиједио је његов највећи успјех до тада, Форест Гамп (1994).[12] С Томом Хенксом у насловној улози, Форест Гамп говори о ментално заосталом човјеку који несвјесно судјелује у неким од највећих догађаја двадесетог вијека, заљубљује се и долази у контакт с неким од највећих историјских личности. Филм је у цијелом свијету зарадио 677 милиона и постао најуспјешнији амерички филм 1994. године; освојио је шест Оскара, укључујући онај за најбољи филм, најбољег глумца (Хенкс) те најбољег режисера (Земекис). Године 1997. је режирао Контакт, пројекат који је дуго био на чекању, а снимљен је према истоименом роману Карла Сејгана из 1985. године. Филм говори о Еленор Аровеј (Џоди Фостер), научници која вјерује да је ступила у контакт са ванземаљским бићима.

Рад 2000-их и дигитална технологија (1999—данас)[уреди]

Земекис је 1999. године донирао 5 милиона долара Центру Роберт Земекис за дигиталне умјетности (енгл. Robert Zemeckis Center for Digital Arts) на Јужнокалифорнијском универзитету. Овај комплекс од 3.300 м2 (35.000 сq фт) састоји се од продукцијских простора, велике лабораторије за дигиталну монтажу и 50 дворана за пројекције. Када се центар отворио у марту 2001, Земекис је говорио о будућности филма, заједно с пријатељима Стивеном Спилбергом и Џорџом Лукасом. О онима (укључујући Спилберга) који се држе целулоидне врпце и не размишљају о дигиталној продукцији, Земекис је рекао: „Ови дечки су исти они који су говорили да је звук са ЛП плоча бољи од CD-а. Можете расправљати о томе док не поплавите, али ја не знам никога ко и даље купује винил. Филм, [онакав] као што смо традиционално размишљали о њему, постаће другачији. Али континуум је човјекова жеља да прича приче око логорске ватре. Једина ствар која се мијења је логорска ватра.”[13]

Земекис је 1996. године, заједно с Томом Хенксом и сценаристом Вилијамом Бројлсом млађим, започео пројекат назван Изгнаник (Бродолом живота) — о човјеку који се нађе на пустом острву и пролази кроз физичку и духовну промјену.[14] Док је радио на Изгнанику, Земекис се везао за хичкоковски трилер Духови прошлости (Испод површине) — причу о брачном пару који пролази кроз тежак случај синдрома празног гнијезда (филм заснован на Спилберговој идеји).[15] Како је Хенксов лик требало да драматично изгуби на тежини у Изгнанику, Земекис је схватио да је једини начин да иста екипа остане на окупу док Хенкс изгуби тежину да снима Духови прошлости између два периода. Први дио Изгнаника је снимио почетком 1999, а Духови прошлости у јесен 1999. године, док је рад на Изгнанику довршен почетком 2000. године.[15] Када су га касније питали о симултаном снимању два филма, Земекис се нашалио и рекао: „Не бих то никоме препоручио.”[14] Духови прошлости, с Харисоном Фордом и Мишел Фајфер, објављен је у јулу 2000. године; зарадио је подијељене критике. Како год, добро је прошао у америчким кинима, са зарадом од 155 милиона долара. Изгнаник је објављен тог децембра, а у Америци је зарадио 233 милиона долара; Хенкс је за улогу Чака Ноланда зарадио номинацију за Оскара за најбољег глумца.

Земекис се 2004. поновно удружио с Хенксом и режирао Полар експрес, базиран на истоименој дјечјој књизи Криса Ван Алсбурга. Полар експрес је користио рачунарску анимацију у којој су покрети глумаца дигитално пренесени као покрети анимираних ликова. Био је то први или други велики филм који је користио ову односно технику хватања покрета, а Њујорк тајмс је написао: „Шта год критика и публика мислили о овом филму, из техничке перспективе он би могао да означи прекретницу у постепеној транзицији са аналогног према дигиталном филму.”[16]

Лого Имиџ муверс диџитала

У фебруару 2007. године, Земекис и предсједник Дизнијевог студија Дик Кук најавили су планове о оснивању нове продукцијске куће која би се бавила снимањем дигиталних 3Д филмова.[17] Компанија Имиџ муверс диџитал (енгл. ImageMovers Digital) ствара филмове технологијом којом је снимљен Полар експрес, а Земекис режира многе пројекте. Дизни је ове филмове дистрибуисао широм свијета. Земекис је користио технологију за хватање покрета поново у једном свом филму, Беовулф, у којем се препричава англосаксонска епска поема о истоименом лику; у филму су глумили Реј Винстон, Анџелина Џоли и Ентони Хопкинс. Нил Гејман, који је био косценариста адаптације заједно са Роџером Аваријем, описао је филм као „раздрагано насилан и чудан подухват око легенде о Беовулфу”.[18] Филм је изашао 16. новембра 2007. године и добио углавном позитивне критике.

Јула 2007, часопис Варајети је објавио да је Земекис написао сценарио за Божићну пјесму, заснован на краткој причи истог назива коју је 1843. написао Чарлс Дикенс; планирано је поновно коришћење хватања покрета и објављивање филма под продукцијом Имиџ муверс диџитала. Земекис је написао сценарио са Џимом Керијем у глави, а Кери је пристао да игра свестране улоге у филму — укључујући лик младог, средовјечног и старог Ебенизера Скруџа, те три духа која прогањају Скруџа.[19] Продукција филма је започета фебруара 2008, а изашао је 6. новембра 2009. и добио помијешане критике.[20] Глумац Гари Олдман такође се појавио у филму.[21]

Августа 2008, Мувис Ај-Џи-Ен је открио у интервјуу са Филипом Петијем да Земекис ради са Петијем на претварању његовог мемоара To Reach the Clouds у играни филм.[22] Роберт Земекис је био или озбиљно разматран или одређен да режира верзију филма Чарли и фабрика чоколаде из 2005. године. Земекис је велики присталица 3Д кинематографије, а изјавио је да почев од 3Д пројекта Беовулф сви његови наредни филмови морају да буду у 3Д технологији и са праћењем/хватањем покрета. Наводно је попустио по питању ове тврдње и рекао да ће користити 3Д у зависности од филма.

Дана 19. августа 2009. године, објављено је да Земекис и његова компанија преговарају са Еплом у циљу стварања римејка анимираног филма Жута подморница у 3Д технологији, након што се примијени хватање покрета. Међутим, 12. марта 2010. године, када је Земекисов највећи савезник из Дизнија отишао (бивши предсједник Дик Кук, усљед великог смањења финансирања по доласку новог менаџмента), Дизни је објавио да прекида односе са Имиџ муверс диџиталом.[23] Посљедњи филм који је изашао из студија, Земекисов продуцентски подухват И Марс треба маме, био је други најгори промашај по заради у историји, са укупним губитком од око 130 милиона долара. Земекис се вратио директном снимању филмом Лет (2012), драмом снимљеном за Парамаунт са Дензелом Вошингтоном у главној улози.

Дана 31. јануара 2014. године, објављено је да ће адаптација сценског мјузикла Земекисовог првог филма Повратак у будућност ускоро да се нађе у продукцији.[24] Представу ће написати са оригиналним сценаристима Роберт Земекис и Боб Гејл.[25] Према Гејлу, мјузикл ће да буде „истински у духу филма без да постане лањени римејк”.[26]

Године 2015. Земекис је режирао истиниту причу Пут до славе, која говори о Филипу Петију и његовој жељи да хода по ужету разапетом између торњева Свјетског трговинског центра.

Парамаунт пикчерс и Твентит сенчури Фокс објавили су фебруара 2015. године да ће Земекис бити режисер филма Савезници, романтичног трилера чија се радња одвија током Другог свјетског рата а насловну улогу игра Бред Пит.[27] Филм је изашао 23. новембра 2016. године.

Дана 27. априла 2017. године, Скрин џанкис је објавио да Земекис преговара о режирању филма заснованог на Флешу (за DCEU).[4]

Приватни живот[уреди]

Земекис са супругом Лесли Хартер, на француској премијери Лета (јануар 2013)

Земекис је изјавио како је дуго времена жртвовао свој приватни живот у корист каријере. „Освојио сам Оскара кад су ми биле 44 године”, објаснио је, „али сам платио за то својим двадесетима. Ову деценију мог живота од филмске школе до тридесете није било ничег другог до рада, ништа осим апсолутног, исцрпљујућег рада. Нисам имао новца. Нисам имао живот.”[8] Почетком 1980-их Земекис се оженио с глумицом Мери Елен Трејнор, с којом има сина Александера Франсиса.[1] Рекао је како је брак тешко ускладити с филмском каријером,[8] а његова веза с Трејнор је на крају окончана разводом.[1] Године 2001. се оженио с глумицом Лесли Хартер,[1] са којом има двоје дјеце.[5]

Земекис је приватни пилот са преко 1.600 сати лета (октобар 2012).[28] Летио је авионом Цирус СР20, који је познат по томе што има падобран који може послужити за безбједно спуштање авиона на земљу у случају нужде.[29]

Према евиденцији за донације кампањама, Земекис је често давао новац политичким кандидатима повезаним са Демократском странком, затим ПАК-овима који подржавају интересе власника авиона и пилота или потпомажу планирање породице, те групама које заговарају права жена у Холивуду.[30]

Филмографија[уреди]

Филм[уреди]

Год. Српски назив Изворни назив Сценариста Режисер Продуцент Напомене
1978. I Wanna Hold Your Hand Да Да Не
1979. 1941 1941 Да Не Не
1980. Половна кола Used Cars Да Да Не
1984. Потрага за зеленим дијамантом Romancing the Stone Не Да Не
1985. Повратак у будућност Back to the Future Да Да Не
1988. Ко је смјестио Зеки Роџеру Who Framed Roger Rabbit Не Да Не
1989. Повратак у будућност II Back to the Future Part II Да Да Не
1990. Повратак у будућност III Back to the Future Part III Да Да Не
1992. Smrt joj pristaje Death Becomes Her Не Да Да
Таоци Trespass Да Не Не
1994. Форест Гамп Forrest Gump Не Да Не
1995. Tales from the Crypt Presents: Demon Knight Не Не Да
1996. Застрашивачи The Frighteners Не Не Да
Крвави бордел Bordello of Blood Да Не Да прича
1997. Контакт Contact Не Да Да
1999. Кућа на уклетом брду / Кућа страха House on Haunted Hill Не Не Да
Роберт Земекис о пушењу, пијењу и дрогирању у 20. вијеку: У потрази за срећом Robert Zemeckis on Smoking, Drinking and Drugging in the 20th Century: In Pursuit of Happiness Не Да Не документарац[31]
2000. Духови прошлости / Испод површине What Lies Beneath Не Да Да
Изгнаник / Бродолом живота Cast Away Да Да Да
2001. 13 духова Thirteen Ghosts Не Не Да
2002. Уклети брод / Брод духова Ghost Ship Не Не Да
2003. Шибицари Matchstick Men Не Не Да
Готика Gothika Не Не Да
2004. Полар експрес The Polar Express Да Да Да
2005. Кућа воштаних фигура House of Wax Не Не Да
2006. Кућа монструм / Чудовишна кућа / Чудовиште у кући Monster House Не Не Да
2007. Жетва The Reaping Не Не Да
Беовулф Beowulf Да Да Да
2009. Божићна пјесма A Christmas Carol Да Да Да
2010. Behind the Burly Q Не Не Да
2011. И Марс треба маме Mars Needs Moms Не Не Да
Челична борба / Прави челик Real Steel Не Не Да
2012. Лет Flight Не Да Да
Bound by Flesh Не Не Да документарац
2015. Пут до славе / Ход / Живот на рубу The Walk Да Да Да
Док Браун спасава свијет Doc Brown Saves the World Да Да Не кратки филм
2016. Савезници Allied Не Да Да
2018. The Women of Marwen Да Да Да снима се
2019. Цхаос Wалкинг Не Не Да снима се

Телевизија[уреди]

Год. Српски назив Изворни назив Напомене
1986. Невјероватне приче Amazing Stories режисер
1989. Приче из гробнице Tales from the Crypt режисер / извршни продуцент; 1989—1996.
1992. Три мушке приче Two-Fisted Tales режисер; сегмент: Yellow
1993. Џони Баго Johnny Bago режисер

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Robert Zemeckis Biography (1952–)”. FilmReference.com. Arhivirano iz originala na datum 15. 4. 2015. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  2. 2,0 2,1 Kehr, Dave (17. 12. 2000). „'Cast Away' Director Defies Categorizing”. The New York Times. Pristupljeno 5. 5. 2017. »Mr. Zemeckis has not been shy about using computer-generated imagery or any other of the new technologies in his work, something that has led him to being typed, unjustly, as the special effects guy in the minds of many critics.« 
  3. ^ Thomson, David (2002). The New Biographical Dictionary of Film: Robert Zemeckis. str. 958—959. ISBN 978-0-375-70940-1.. »no other contemporary director has used special effects to more dramatic and narrative purpose«
  4. 4,0 4,1 Starr, Joe; Signore, Andy; Cornet, Roth (27. 4. 2017). Back to the Future's Robert Zemeckis Directing the Flash!? (Exclusive). Screen Junkies News. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Rose Zemeckis Obituary”. Northwest Herald. Crystal Lake, Illinois. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  6. ^ „Arquata: Un Paese Da Oscar Secondo ROBERT ZEMECKIS”. arquatadeltronto.com.
  7. ^ Kunk, Deborah J. (26. 6. 1988). „The Man Who Framed Roger Rabbit”. Pioneer Press. St. Paul, Minnesota. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  8. 8,00 8,01 8,02 8,03 8,04 8,05 8,06 8,07 8,08 8,09 8,10 8,11 „Robert Zemeckis interview”. Academy of Achievement: A Museum of Living History. 29. 6. 1996. str. 1, 2, 4. Arhivirano iz originala na datum 9. 11. 2016. Pristupljeno 5. 5. 2017. »... in my family there was no art. I mean, there was no music, there were no books, there was no theater. I grew up in a very working class, lower middle class, blue collar life. The only thing I had that was inspirational, was television – and it actually was.« • »I absolutely believe You hear so much about the problems with television, but I think that it saved my life.« • »But only in the sense that they were concerned. ... But for my family and my friends and the world that I grew up in, this was the kind of dream that really was impossible. My parents would sit there and say, "Don't you see where you come from? You can't be a movie director." I guess maybe some of it I felt I had to do in spite of them, too.« • »I won an Academy award when I was 44 years old, but I paid for it with my 20s. That decade of my life from film school till 30 was nothing but work, nothing but absolute, driving work. I had no money. I had no life.« 
  9. 9,0 9,1 9,2 Shone, Tom (2004). Blockbuster: How Hollywood Learned To Stop Worrying And Love The Summer. New York: Free Press. str. 123—125. ISBN 978-0-7432-3568-6.. »The graduate students at USC had this veneer of intellectualism... So Bob and I gravitated toward one another because we wanted to make Hollywood movies. We weren't interested in the French New Wave. We were interested in Clint Eastwood and James Bond and Walt Disney, because that's how we grew up.« • »He barged right past my secretary and sat me down and showed me this student film... and I thought it was spectacular, with police cars and a riot, all dubbed to Elmer Bernstein's score for The Great Escape.« • »scripts that everyone thought were great [but] somehow didn't translate into movies people wanted to see«
  10. ^ „Notable Alumni > Directors/Writer-Directors/Producer-Directors”. USC School of Cinematic Arts.
  11. 11,0 11,1 11,2 Хороwитз, Марк (јул/август 1988). Back with a Future. American Film. стр. 32—35. »I would like to be able to do everything. Just now, though, I'm too restless to do anything that's not really zany.«
  12. ^ Gleiberman, Owen (15. 7. 1994). „Movie Review: Forrest Gump. Entertainment Weekly. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  13. ^ Hayes, Dade; Harris, Dana (5. 3. 2001). „Helmers mull digital around state-of-art campfire”. Variety. »These guys are the same ones who have been saying that LPs sound better than CDs. You can argue that until you're blue in the face, but I don't know anyone who's still buying vinyl. Film, as we have traditionally thought of it, is going to be different. But the continuum is man's desire to tell stories around the campfire. The only thing that keeps changing is the campfire.«
  14. 14,0 14,1 „Fall Movie Preview: December”. Entertainment Weekly. 18. 8. 2000. Pristupljeno 5. 5. 2017. »I wouldn't recommend it to anyone.«
  15. 15,0 15,1 Петрикин, Цхрис (14. 10. 1998). „Паиринг фор Земецкис: Фоx, ДW неар то схаринг неxт тwо пројецтс”. Вариетy. Приступљено 5. 5. 2017.
  16. ^ Kehr, Dave (24. 10. 2004). „FILM: The Face That Launched A Thousand Chips”. The New York Times. Pristupljeno 5. 5. 2017. »Whatever critics and audiences make of this movie, from a technical perspective it could mark a turning point in the gradual transition from an analog to a digital cinema.« 
  17. ^ Staff (5. 2. 2007). „Disney, "Polar Express" director in animation deal”. Reuters. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  18. ^ Goldstein, Hilary (21. 7. 2006). „Comic-Con 2006: Neil Gaiman's Future Movies”. IGN.com. Pristupljeno 5. 5. 2007. »cheerfully violent and strange take on the Beowulf legend« 
  19. ^ Флеминг, Мицхаел (6. 7. 2007). „Jim Carrey set for 'Christmas Carol': Zemeckis directing Dickens adaptation”. Variety. Приступљено 5. 5. 2017.
  20. ^ McClintock, Pamela (7. 2. 2008). „Studios rush to fill '09 schedule”. Variety. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  21. ^ „Gary Oldman To Play Three Roles in Robert Zemeckis' A Christmas Carol. geeksofdoom.com. Приступљено 5. 5. 2017.
  22. ^ Афтаб, Калеем (30. 7. 2008). „Man on Wire Q&A”. ign.com. Приступљено 5. 5. 2017.
  23. ^ „Disney to Close Zemeckis' ImageMovers Digital Studio”. AWN. 
  24. ^ „Back to the Future musical announced”. BBC News. 
  25. ^ „Back to the Future: 80s movie gets musical makeover”. theguardian.com. The Guardian. 31. 1. 2014. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  26. ^ „Back to the Future: stage musical version of 80s classic film to hit London's West End”. standard.co.uk. London Evening Standard. 31. 1. 2014. Pristupljeno 5. 5. 2017. »true to the spirit of the film without being a slavish remake« 
  27. ^ Hayden, Erik (6. 2. 2015). „Robert Zemeckis to Direct Brad Pitt Romantic Thriller”. Arhivirano iz originala na datum 12. 2. 2015. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  28. ^ Horn, John (20. 10. 2012). „How the movie 'Flight' got off the ground”. Los Angeles Times. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  29. ^ „Director Robert Zemeckis comes back to live-action for Flight”. Toronto Sun. 31. 10. 2012. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  30. ^ „Роберт Земецкис профиле”. неwсмеат.цом. Приступљено 5. 5. 2017.
  31. ^ Meisler, Andy (19. 8. 1999). „TELEVISION/RADIO; Getting Down to What Makes America High”. The New York Times. Pristupljeno 5. 5. 2017. 

Спољашње везе[уреди]