Санторио Санторио

С Википедије, слободне енциклопедије
Санторио Санторио
Лични подаци
Датум рођења(1561-03-29)29. март 1561.
Место рођењаКопар, Млетачка република
Датум смрти22. фебруар 1636.(1636-02-22) (74 год.)
Место смртиВенеција, Млетачка република
Научни рад
АкадемијаУниверзитет у Падови
Познат поОткрића у области метаболизма и изум техничких инструмената

Санторио Санторио (29. март 1561—22. фебруар 1636,[1] Санцторио Санцторио, Санторио Сантории, Санцториус оф Падуа, Санцторио Санцториус[2]) био је млетачки физиолог, лекар, и професор, који је увео квантитативни приступ у медицину. Он је такође познат као изумитељ неколико медицинских уређаја, укључујући термометар. Његов рад De Statica Medicina, написан 1614, је издаван много пута и утицао је на генерације лекара.[3][4]

Живот[уреди | уреди извор]

Санториова мајка је била племкиња из медитеранског обалског града Копра (у данашњој југозападној Словенији, који је у то време био део Млетачке републике), где је и он рођен.[5] Санториов отац је био племић из Фурланије који је радио за Млетачку републику.

Он је стекао образовање у свом родном граду, и затим је похађао Универзитет у Падови, на коме је стекао своју медидинску доплому 1582. године.[5]

Рад[уреди | уреди извор]

Санторио је радио као персонални лекар за племство од 1587 до 1599, након чега је отворио ординацију у Венецији.

Од 1611 до 1624, Санторио је био шеф катедре за теоретску медицину на Универзитету у Падови, где је изводио експерименте са температуром, респирацијом и тежином.

Његове праксе и размишљања су следиле Хипократске и Галенске принципе, али је он био је ентизијастични експерименталиста.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пинтар, Иван (1925). „Санцториус Санцториус”. Ур.: Виде Огрин, Петра; Цанкар, Изидор; et al. Словенски биографски лексикон (на језику: Словениан). ИСБН 978-961-268-001-5. [мртва веза]
  2. ^ Пеарце, Ј.M.С. „А Бриеф Хисторy оф тхе Цлиницал Тхермометер”. Оxфорд Университy Пресс. Приступљено 17. 7. 2016. 
  3. ^ „САНТОРИО, Санторио (1561–1636): Медицина Статица: Беинг тхе Апхорисмс оф Санцториус...”. Хагстрöмербиблиотекет. Приступљено 22. 12. 2017. 
  4. ^ Зупанич Славец, Звонка (2001). „Вплив Санторијевих дел на Дубровчана Ђура Армена Багливија” [Тхе Инфлуенце оф Санторио Сантории он Ђуро Армен Багливи фром Дубровник] (ПДФ). Медицински разгледи (на језику: Словениан и енглески). 40 (4): 443—450. 
  5. ^ а б в Ван Хелден, Ал (1995). „Санторио Санторио”. Тхе Галилео Пројецт. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]