Сарајевска сахат-кула
Сарајевска сахат-кула се налази у близини Гази Хусрев-бегове џамије и једна је од највећих у Босни и Херцеговини. Саграђена је у 17. веку. После пожара 1697. године када је спаљена под налетом Еугена Савојског, сахат кула је обновљена, као и 1762.
После аустроугарске окупације дограђен је горњи део објекта, а сат су донела два сарајевска трговца из Лондона 1874., јер је стари, турски сат, које је некад био на овој кули, дотрајао. Стари сат је однесен на Вратник у Вратничку џамију.[1]
На кули је сат марке Гиллетт & Јохнстон, израђен 1873. у Лондону. [2] Градитељ куле је Гази Хусрев-бег, један од највећих босанских вакифа из турског доба. Први писани траг о њој датира из 17. века. Кула има 76 дрвених степеника, пореданих у квадратном низу, по којима се пење мувекит једном седмично да подеси време. Сат се мора подешавати, јер показује време а ла турца (лунарни сат). Претпоставља се да је једини на свету који показује вријеме по лунарном календару. Овај сат поноћ показује тачно у моменту заласка сунца у Сарајеву. У дворишту Бегове џамије постојала је мувекитхана, у којој се на основу прецизних мерења и посуде с водом одређивало тачно време намаза. 1967. године сат је поправљен, а казаљке и бројеви на сва четири бројчаника су позлаћени. Када у току исламског светог месеца поста рамазана сат на кули откуца 24 сата, време је ифтару. После првог откуцаја на Беговој се џамији пале кандиљи, а након тога са Бијеле табије традиционално пуца топ, који означава крај поста.
Проглашење националним спомеником[уреди | уреди извор]
Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине, 2006. године донела је одлуку којом се Сарајевска сахат-кула проглашава националним спомеником Босне и Херцеговине. [3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мувекит Сата по лунарном календару[мртва веза]
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2008. г. Приступљено 28. 04. 2010.
- ^ Одлука Комисије за очување националних споменика на основу члана V став 4 Анекса 8 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 39 став 1 Пословника о раду Комисије за очување националних споменика, на седници одржаној од 4. до 10. јула 2006. године