Сатно стакло
Сатно стакло (неуоб. сахатно стакло;[1] енг. watch glass) је кружан, благо конвексно-конкаван комад стакла, који се користи у хемији као површина за испаравање течности, за полагање праха током мерења, или као поклопац за лабораторијске чаше.[2][3] Као поклопац углавном служи да спречи прашину или друге честице да уђу у лабораторијску чашу. Треба имати на уму да сатно стакло није заптивач, тако да ће се процес размене гасова одвијати и по стављању стакла на лабораторијску чашу.
Сатно стакло се већином користи за загрејавање мањих количина супстанце, а када се користи као површина за испаравање оно омогућава лакше посматрање талога (преципитата) или процеса кристализације. Стакло је такође могуће поставити на површину чија је боја у контрасту у односу на боју супстанце која се налази у њему, а у циљу побољшавања видљивости.
Сатна стакла се неретко употребљавају и за покривање чаша вискија, како би се ароме задржале у самој чаши, те спречило евентуално просипање у случају наглог померања чаше.[тражи се извор]
Име[уреди | уреди извор]
Име сатно стакло овај део лабораторијског прибора добио је зато што је сличан стаклима која су се налазила на старомодним џепним сатовима. На енглеском језику, сатно стакло већих димензија поред уобичајеног имена watch glass назива се још и clock glass, а разлика је у томе што watch на енглеском означава ручни сат, а clock сат, уопштено говорећи (иако се термин clock већином употребљава за зидни сат, који је већи од ручног, а што објашњава употребу синтагме clock glass за већа сатна стакла).
Употреба[уреди | уреди извор]
Употреба сатних стакала није ограничена само на посматрање узорака талога или кристала, већ се она могу користити и за сушење чврстих твари. Када је потребно додатно сушење, сатно стакло се користи већином у случајевима у којима је одређену чврсту материју потребно издвојити из њеног релативно испарљивог растварача.
Чврста материја се положи на сатно стакло, а потом се изнад њега постави филтер-папир. Улога филтер-папира је да се честице које испаравају задрже на њему и тако спрече евентуално угрожавање хемијског продукта. Како би се остварила највећа стопа испаравања, сатно стакло треба поставити унутар дигестора (део лабораторије у ком се изводе хемијски експерименти опасни за здравље човека; најчешће је у виду специјализованог ормара или ређе — мање просторије), из разлога што ће се на тај начин остварити добар проток зрака за адекватан временски период (процес ће бити више контролисан). Други начин који хемичари користе за убрзавање процеса испаравања у лабораторијама је пуштање благе паре сухог ваздуха или гаса азота изнад самог сатног стакла, и то кроз обрнуто окренути левак причвршћен изнад.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Правопис српскога језика. Матица српска. 2010. т. 1б. пп. 31
- ^ Рајковић, M. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.
- ^ Михајловић, Р. (1998). Квантитативна хемијска анализа (практикум). Крагујевац.
- ^ Лехман, Јохн W. (2008). Тхе Студент'с Лаб Цомпанион: Лабораторy Тецхниqуес фор Органиц Цхемистрy (2. изд.). Прентице Халл. стр. 156—157. ИСБН 9780131593817.
Литература[уреди | уреди извор]
- Лехман, Јохн W. (2008). Тхе Студент'с Лаб Цомпанион: Лабораторy Тецхниqуес фор Органиц Цхемистрy (2. изд.). Прентице Халл. стр. 156—157. ИСБН 9780131593817.
- Рајковић, M. Б.
- Михајловић, Р.
- Lehman, J. W.