Себиљ
.jpg)
Себиљ или себил је арапска ријеч у значењу „пут”, али као израз означава добротворну, врло стару институцију, фонтану посебног облика на трговима, на којој је себиљџија захватао воду из корита и бесплатно напајао жедне.
Постоји велики број себиља у Турској, нарочито Истанбулу, али и ван Турске у многим другим државама у којима већину становника чине муслимани или су некада припадале Османском царству. Међу најпознатијим себиљима је Сарајевски себиљ који је један од симбола Сарајева.
Сарајевски себиљ[уреди | уреди извор]
Себиљ на Башчаршији је једини објект те врсте у Сарајеву, изграђен 1891. године, вероватно по пројекту Јосипа Ванцаша.[1][2] Себиљ, којег је подигао 1754. године босански везир Мехмед-паша Кукавица, изгорио је у пожару 1852. године, а налазио се нешто ниже од данашњег. Копију Сарајевског себиља је као пријатељски поклон града Сарајева добио Београд.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Себиљ
- ^ „бхтоурисм.ба”. бхтоурисм.ба. Архивирано из оригинала 12. 09. 2015. г. Приступљено 2017-11-17.
