Полни хормон

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Seksualni steroid)
Полни хормон
Klasa leka
Естрадиол, важан естрогенални полни хормон и код жена и код мушкараца
SinonimiСексуални стероид; гонадни стероид
Na Vikipodacima

Полни хормони, такође познати као сексуални стероиди, гонадокортикоиди и гонадни стероиди, су стероидни хормони који ступају у интеракцију са рецепторима за стероидне хормоне кичмењака.[1] Полни хормони укључују андрогене, естрогене и гестагене. Њихови ефекти су посредовани спорим геномским механизмима преко нуклеарних рецептора, као и брзим негеномским механизмима преко рецептора повезаних са мембраном и сигналних каскада.[2] Полипептидни хормони лутеинизирајући хормон, хормон који стимулише фоликуле и хормон који ослобађа гонадотропин – сваки повезан са осом гонадотропина – обично се не сматрају полним хормонима, иако играју главне улоге везане за секс.

Типови[уреди | уреди извор]

У многим контекстима, две главне класе полних хормона су андрогени и естрогени, од којих су најважнији људски деривати тестостерон и естрадиол. Други контексти ће укључивати гестагене као трећу класу сексуалних стероида, за разлику од андрогена и естрогена. Прогестерон је најважнији и једини природни прогестаген код људи.[3] Уопштено говорећи, андрогени се сматрају „мушким полним хормонима“, пошто имају маскулинизирајуће дејство, док се естрогени и гестагени сматрају „женским полним хормонима“[4] иако су сви типови присутни у сваком полу на различитим нивоима.

Прогестагени

Андрогени

Естрогени

Синтеза[уреди | уреди извор]

Гонаде производе полне хормоне, односно јајници или тестиси уз надбубрежне жлезде. Алтернативно, настају због биохемијске конверзије других стероида присутних у јетри или масном ткиву.[5]

Синтеза полних хормона се контролише пулсирајућим ослобађањем хипоталамичног гонадотропин-ослобађајућег хормона (GnRH). У хипофизи, GnRH стимулише ослобађање лутеинизирајућег хормона (LH) и фоликулостимулирајућег хормона (FSH) у општу циркулацију. LH се затим везује за своје циљне ћелије (Лајдигове ћелије код мушкараца и тхеца ћелије код жена) и повећава експресију стероидогеног акутног регулаторног протеина (StAR). StAR промовише пренос холестерола на унутрашњу митохондријалну мембрану и покреће стероидогенезу. Ово је корак који ограничава брзину стероидогенезе у свим ткивимa, a nа унутрашњој митохондријалној мембрани, холестерол се претвара у прегненолон дејством P450scc.[6]

Синтетички сексуални стероиди[уреди | уреди извор]

Такође постоји много синтетичких сексуалних стероида.[7] Синтетички андрогени се често називају анаболичким стероидима. У методама хормонске контрацепције користе се синтетички естрогени и прогестини. Етинилестрадиол је полусинтетички естроген. Специфична једињења која имају делимичну агонистичку активност за стероидне рецепторе, и стога делују као природни стероидни хормони, користе се у медицинским стањима која захтевају лечење стероидом у једној ћелијској врсти, али где су системски ефекти одређеног стероида на цео организам пожељни само у одређеним границама.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Guerriero, Giulia (2009). „Vertebrate Sex Steroid Receptors: Evolution, Ligands, and Neurodistribution”. Annals of the New York Academy of Sciences (на језику: енглески). 1163 (1): 154—168. ISSN 0077-8923. doi:10.1111/j.1749-6632.2009.04460.x. 
  2. ^ Thakur, M.K.; Paramanik, V. (2009). „Role of Steroid Hormone Coregulators in Health and Disease”. Hormone Research in Paediatrics (на језику: енглески). 71 (4): 194—200. ISSN 1663-2818. doi:10.1159/000201107. 
  3. ^ B.Sc, Hidaya Aliouche (2022-06-24). „An Overview Of Sex Hormones”. News-Medical (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30. 
  4. ^ ElAttar, T. M. A.; Hugoson, A. (1974). „Comparative metabolism of female sex steroids in normal and chronically inflamed gingiva of the dog”. Journal of Periodontal Research (на језику: енглески). 9 (5): 284—289. ISSN 0022-3484. doi:10.1111/j.1600-0765.1974.tb00683.x. 
  5. ^ B.Sc, Hidaya Aliouche (2022-06-24). „An Overview Of Sex Hormones”. News-Medical (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30. 
  6. ^ „Sex hormone synthesis, regulation, and function – McMaster Pathophysiology Review” (на језику: енглески). 2013-03-19. Приступљено 2024-01-30. 
  7. ^ „Effect of endogenous and synthetic sex steroids on the clearance of antibody-coated cells.”. journals.aai.org. Приступљено 2024-01-30. 
  8. ^ Copland, John A.; Sheffield‐Moore, Melinda; Koldzic‐Zivanovic, Nina; Gentry, Sean; Lamprou, George; Tzortzatou‐Stathopoulou, Fotini; Zoumpourlis, Vassilis; Urban, Randall J.; Vlahopoulos, Spiros A. (2009). „Sex steroid receptors in skeletal differentiation and epithelial neoplasia: is tissue‐specific intervention possible?”. BioEssays (на језику: енглески). 31 (6): 629—641. ISSN 0265-9247. doi:10.1002/bies.200800138. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]